 Ишчекујући радосни празник Христовог рођења, присјетимо се како је у јаслама лежао Богомладенац, а над Њим (изнад пећине) свјетлуцала је сјајна звијезда, анђели су пјевали, а пастири и мудраци се се поклањали Христу. Било је то право чудо! Али, Рођењу Христовом, претходила су ништа мање невјероватна чуда. Неколико мјесеци (тачно 9) прије Христовог рођења догодило се Благовијести – догађај чија прича, како се чини, може стати у једну реченицу: Анђео је донио Марији радосну вијест да ће она родити Бога. А ово је преокренуло живот цијелог човјечанства! Како су се догодиле Благовијести и шта се зна о животу Богородице прије овог догађаја? О томе нам говоре црквено предање и древна предања. Маријино дјетињство Јоаким и Ана дуго нису имали дјеце. Тек у дубокој старости родила им се Марија. За Јоакима и Ану то је било право чудо. У знак захвалности Богу, обећали су да ће му посветити своју кћер и дати Марију на васпитање у јерусалимском храму. И тако се догодило: дошао је дан када се дјевојчица попела уз степенице високог храма, срео је јерусалимски првосвештеник, пољубио је, благословио је и изненада изговорио задивљујуће ријечи: - Марија, Господ Бог је увеличао име твоје за све генерације. И све до самог краја, Господ ће показати искупљење деци Израиљевој. О чему је првосвештеник говорио? Све генерације, народ Израиља, тада су чекали да Месија дође од Господа и донесе им спасење. А онда свештеник изненада најављује да ће се Месија врло брзо појавити, а ова дјевојчица ће за Њега постати „проводник“ у свијет људи! У том тренутку свима који су били поред Марије и првосвештеника постало је јасно да је у јерусалимски храм дошла необична дјевојчица. Да ју је чекала посебна судбина – велика и дивна. Тада су почели да се дешавају нови задивљујући догађаји: првосвештеник је посео малу Марију на трећу степеницу у олтару, који је био постављен на средини дворишта храма, и тада је благодат Господња сишла на девојку са неба! Марија се тако обрадовала, добивши милост од Бога, да је као дете скакала од радости ту, близу олтара храма. Од тог времена дјевојчица је почела да живи у храму. Учила је, молила се, расла до своје 12. године – по јеврејским обичајима, било је вијреме да напусти храм и уда се. Али Марија се завјетовала да ће свој живот посветити Богу и да се неће удати. Међутим, знамо да је Марија тада имала мужа Јосифа – како је то могуће? Чињеница је да слуге храма нису могле једноставно пустити усамљену дјевојку да изађе на улицу, на милост и немилост судбине - њени родитељи су тада већ умрли. Зато су нашли особу која би могла да се назове Њеним мужем, да се заручи са Њом, али која би сачувала Њену чистоту и старала се о Њој као старијој родбини. Овај човјек је постао остарели столар Јосиф, кога ми тако зовемо – именовани муж Марије. Како је Марија сазнала да ће она родити Исуса Јосиф и Марија су се настанили у Назарету. Ово је био град у коме је Марија рођена и гдје су живјели Њени родитељи. Назарет је био велики град, у њему су живјели вриједни људи. Јосиф је имао малу кућу. Мора да је мирисало на струготине, даске и резане балване који су ту лежали. По зидовима били су окачени разни столарски алати, на земљаном поду лежале су простирке... Мора да је у кући био и сто, и клупе, и кревети са душецима. напуњен сијеном. Огњиште је горјело. На полицама и на поду били су врчеви и земљани посуђе, корпе, воденички камен... У далекој, прохладној просторији, издубљеној у стијени, чувале су се залихе - сир, кисело млијеко, жито, сушена риба, маслине... У сусједној просторији, гдје је било више свјетла, Марија се бавила шивањем, што значи да је био и точак за предење, и конци, и алати за ткање... Било је лијепо у кући Јосифа и Марије! Али једног дана Марија је опет позвана у Јерусалим. Важан задатак ... И не само Њу – још шест дјевица, које су, као и Марија, потицале из породице цара Давида, биле су сабране у јерусалимском храму. За шта? За веома захтјеван задатак. Један од свештеника им је изашао и обратио им се отприлике следећим ријечима: -Слушајте, девице из племена Давидова, који је по вољи Господњој одредио да танани посао на застору, који раздваја Светињу над светињама од храма, свагда треба да израђују девице из његовог племена, и да се по његовој опоруци разнолики посао расподели жребом те да свака девица изради свој посао на најбољи могући начин по својој могућности. Погледајте, пред вама је трошни застор, а овде на златноме столу већ леже разноврсне необрађене твари спремне за израду. Видите да је такав рад нужан. Зато ми сада жребајте како би се показало која ће од вас прести златну врвцу, која амиантну и памучну, која свилену, па боје зумбула, те скерлет и прави гримиз?” И девице стидљиво жребаху докле се првосвештеник молио над њима. Завршивши жреб по предодређеноме реду, показа се како треба расподелити рад. И припаде девици Марији, кћери Ане и Јоакима, жребом, скерлет и прави гримиз. Какве је тајанствене и неразумљиве ријечи свештеник изговорио! Шта је амиант? То је „планински лан“, влакнасти минерал који је чешљан и преден од насталих влакана у тканину. А шта је "папир"? То је памук! Памучни конац. Завјеса у јерусалимском храму била је ткана, шивена и извезена од разних материјала. Била је висока скоро као троспратна кућа, а дебела као ширина длана, тако да коњи везани са разних страна нису могли да је растргну. Завјеса је била од плавог, љубичастог и скерлетног материјала и финог тканог платна. Само једном првосвештенику је било дозвољено једном годишње да уђе у овај вео да принесе жртве. Дакле, по предању, дјевице су бацале жријеб и Марија је добила скерлет и прави скерлет. Ово је вунено предиво, обојено различитим нијансама црвене боје - гримизно и гримизно, односно светло црвено, боје крви. Није за ништа што је будућа Богородица добила ову боју за рад. Проћи ће много година, а друга када Њен Син Исус Христос умре на Крсту и окаља земљу својом крвљу, задрхтаће небо и земља, а завјеса у Јерусалимском храму ће се поцијепати на пола од врха до дна – иста она коју Марија сада спрема да исплете – биће растргана да људи схвате да више не постоји преграда између Бога и човјека, да је пут ка Светињи над светињама сада отворен за све. Међутим, све ово се неће догодити ускоро. У међувремену, дјевице, пошто су добиле задатке, одлазе кући из јерусалимског храма. Изванредна порука Марија се вратила из Јерусалима у Назарет, у Јосифову кућу. Њен живот је текао уобичајено. Марија се бавила домаћинством и шивањем. Била је позната као веома вјешт занатлија – док је још живјела у Јерусалиму, научила је дивно да преде, тка, везе... Јосиф се, међутим, бавио својим столарским занатом. Али тог благословеног дана Јосиф није био код куће. Шта се догодило? Погледајмо икону Благовијести. Марија сједи у соби. Рукотворине су у Њеним рукама. Она увија конац на вретену. Одједном су зидови куће обасјани небеском свјетлошћу и пред Маријом се појављује арханђел Гаврило. Дјева није била изненађена арханђелом и није га се уплашила – више пута су јој се анђели јављали већ у јерусалимском храму. Али сада је стигао гласник Господњи са изузетном поруком: - Радуј се, Благодатна! Господ је с Тобом! Благословена си међу женама! Чувши ово, Света Дјева се постиди. Наравно, Марија је знала за пророштво које је било написано у Светом Писму: „ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило“ (Ис 7, 14). О чему се ради у овом пророчанству? Да Мајка Спаситеља, чији су долазак сви толико чекали, буде чиста дјевојка из племена Давидовог. Наравно, Марија је више пута размишљала: „Ко ће бити тај велики, коме је суђено да роди Спаситеља? Да ли ћу икада моћи да је видим, научим о њој?.. ”Сви у Палестини су тада сањали да ће се у њиховој породици родити Месија, или да ће бар један од њихових потомака срести долазећег Спаситеља током њиховог животног вијека. А онда се одједном испостави да је ова велика, срећна Богородица - Сама Марија! Али зашто Она? Скромна, скромна Марија није видјела ништа значајно у себи. Да ли је она достојна да постане Мајка Спаситеља? Какве дивне вијести су стигле Марији! Анђео ју је назвао благодатном. Какав је ово поздрав? Ово нико од људи никада није примио! Видјевши Маријину уплашеност, арханђел Гаврило настави: - Не бој се, Марија, јер си нашла милост у Бога. Девица је ћутала. А заједно са Њом све около као да је стало, цијели свијет је у том тренутку ћутао.„И ево затрудњећеш u родићеш сина, и надјени му име Исус“. Гаврило је од ријечи до ријечи поновио пророчанство из Светог писма. А ако је Марија сумњала – ко је пред њом, да ли је то заиста Божији посланик? - тада јој након ових ријечи све постаде јасно: Господ ју је изабрао. -… Он ће бити велики, и назваће се Син Свевишњега, назваће се Син Божји… Цароваће, и царству његовом неће бити краја“. Арханђео је овим ријечима подсјетио Марију да је она из Давидове царске породице, како је и предсказано. Али Марија је и даље била збуњена: - Како ће то бити кад ја не знам за мужа? Марија није могла да схвати како би се њен Син могао родити кад се она посветила Богу. Арханђео јој је објаснио: - Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Свевишњега осјениће те, зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. Ове ријечи значиле су да Бог може све и да може управљати свим сам. Како ће Марија постати мајка је тајна је за људе и за Њу саму. Дух Свети ће сићи на Дјеву, довољно је знати ово. Марија је ћутала. Арх. Гаврило је наставио: „И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже“. На шта је анђео подсјетио Девицу? Марија је имала рођаку Јелисавету. Њен муж је био првосвештеник Захарија. Јелисавета и Захарија, побожни и побожни Јевреји, сањали су о дјетету много година. Али нису имали дјеце. И тако, када је пар остарио и већ изгубио сваку наду у рођење дјетета, Захарији се јавио арханђео Гаврил. Он је најавио да ће првосвештеник и његова жена ускоро добити сина. Захарија није повјеровао - како могу постати родитељи у тим годинама? Тада га је Господ због недостатка вјере лишио говора до тренутка када се пророчанство обистинило. И тада им се заиста роди син – то је био велики пророк и Свети Јован Крститељ. Али у оним тренуцима када је арханђео Гаврил разговарао са Маријом, Богородица, наравно, још није знала да Јелисавета чека дијете. Зато је Марија била веома изненађена: Јелисавета је већ имала више од педесет година - тада се вјеровало да да у овом добу жене више не могу постати мајке. Али за Господа ништа није немогуће: „Јер у Бога је све могуће што каже!“ А Марија рече: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње. Сагласила се! И истог тренутка је на Њу сишао Дух Свети. На икони је приказан као бијели голуб. Од тог тренутка у Маријином тијелу невидљиво се рађао нови живот. Гаврило, испунивши заповијест Божију, повуче се у Царство Небеско. Шта се даље догодило? Марија, шокирана свим што јој се догодило, хтјела је да разговара са неким, да се посавјетује. И одлучила је да оде код своје рођаке Јелисавете, и при томе се увјери да су Гаврилове ријечи тачне, да Јелисаветаи Захарија заиста чекају дијете. Јелисвета је живјела у граду Јудином, сто тридесет километара од Назарета. Предања која су сачувана у народу говоре нам да је Пресвета Богородица отишла тамо са ходочасницима који су били са Њом на путу, али је успут свратила у Јерусалим да поклони ручни рад који је урадила за храм. Свештеник, који је прихватио труд од Ње, био је веома задовољан: - Маријам (ово је било име Марије у Палестини)! Великом те је зато учинио Господ. Господ Бог ће те благословити међу свим женама васцеле земље будући да си била прва која је Господу у храм предала свој рад.” Сви који су чули ове ријечи тада су мислили да је тако свештеник храма хвалио Маријине рукотворине, а у ствари су његове ријечи биле пророчке. Он је говорио о томе да ће у будућности сви људи славити и величати Мајку Божију. Али ми заиста, после двије хиљаде година, славимо и величамо Пресвету Дјеву!  Неколико дана касније, Марија је стигла у град Јудин, мали град затрпан баштама у подножју високих планина. Кућа Захарије и Јелисавете стајала је у сјенци великог дрвета. Марија је ушла у двориште. Одушевљена Јелисавета појурила јој је у сусрет, а у том тренутку беба у њеном стомаку „заигра“. Нерођени, будући велики пророк Јован Претеча осјетио је близину нерођеног Христа. Јелисавета је све разумјела без ријечи. Са великом радошћу поздрави Пресвету Дјеву: - Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! Јелисавета се зачудила како је њој, обичној земаљској жени, дошао Онај коме сви људи треба да се поклоне? „И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?“ Марија јој одговори са истом радошћу: -Велича душа моја Господа, И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; Што ми учини величину Силни, и свето име његово. И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје. Мајка Божија је разумјела да су се сва пророчанства састала за Њу. И Она Сама предсказаше Своју судбину: сви ће је хвалити, јер је Она најскромнија, кротка, праведна и најљупкија од свих. Око три мјесеца Марија је остала са Јелисаветом у граду Јудину. А онда се вратила у Назарет.  „А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити“. Свештеници су повјерили Јосифу да чува дјевичанску чистоту. Био је побожан човјек, строго се држао јудејског закона и ако се сазна да Марија носи дијете, у невољи је! Могли би је каменовати!... Најзад, једне вечери, чврсто одлучивши да тајно пусти Свету Дјеву од себе, да би се Она негдје сакрила, спасла и спасла дете, Јосиф је отишао у кревет. И изненада му се у сну јави анђео! -Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију кући за жену, јер је оно што је у њој зачело од Духа је Светог. Па ће родити сина, и надјени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина. и надјенуше му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог. Наравно, Јосиф је био пресрећан због овог сазнања. Схватио је да му је знак дошао од Бога, јер Јосиф никоме није рекао за своје сумње и своју одлуку. Сада је знао да у његовој кући не живи само скромна заручница Марија, већ и сама Мајка Божија! И онда, неколико мјесеци касније, у близини Витлејема, у малој пећини у којој су локални пастири чували своје овце од временских непогода, догодило се највеће чудо у историји свијета – Пресвета Богородица родила је Богомладенца Исуса Христа. Овог чуда се сјећамо на велики и радосни празник Божић. Извор: Фома.ру/ превод: вјеронаука.нет  |