Јордан: историјат свете ријеке

​Какви су се историјски и чудесни догађаји Светог писма збили на Јордану?
Јордан. једна од светих ријека на земљи, nије дугачка, није широка, није пловна, са веома хладном водом. У давна времена, шуме су расле дуж обала Јордана и пронађене су дивље животиње: пророци Јеремија и Захарија помињу лавове, леопарде, дивље свиње. Данас су, међутим, остале само лисице, шакали и хијене, а од лијепих - газеле. Али још увијек има много птица и риба у ријеци. У Библији се Јордан већ помиње у Књизи Постања, а његово прво помињање се везује за Аврамовог синовца Лота: након што су се стада обојице намножила, Аврам и Лот су одлучили да се раздвоје, а Лот је за себе изабрао „равницу Јорданску“: „ Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи…“ (уп. Пост 13,10). А пророк Захарија говори о долини Јордана као о „радости Јордана“.
Исус Навин
Први чудесан догађај који се збио у Јордану повезан је са уласком израиљског народа, који је изашао из египатског ропства, у Обећану им земљу. Како пише у Књизи Исуса Навина, насљедника Мојсијевог, Господ му се јавио и заповиједио: „...устани, пређи преко тог Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим“ (5 Мој 34, 5).
Када су свештеници који су носили Ковчег завјета дотакли воде Јордана, Јордан се раздвојио и људи су прешли ријеку по сувом, као прије преко Црвеног мора. То се догодило у близини најстаријег хананског града, Јерихона. 
У Књизи о Исусу Навину, овај чудесни прелаз је описан на следећи начин: „Устави се вода што тецијаше озго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, од града Адама, који је крај Заретана; а што тецијаше доље у море крај поља, море слано, отече сасвијем; и народ прелажаше према Јерихону“ (ИсНав 3, 16). По наредби Исуса Навина, из Јордана је узето 12 камена – према броју племена синова Израиљевијех.

---

​Пророци Илија и Јелисеј
Заустављање вода Јордана од тада постало је знак Божији: воде Јордана се одвајају када Господ објави своју вољу.
На примјер, Бог је рекао пророку Илији да ће сљедећи за њим бити Јелисеј, син богатог човјека. Илија је узео Јелисеја за свог ученика – отишао је са њим не преоравши њиву и не поздравивши се са ближњима, као и многи Христови ученици. У знак преношења пророчког дара на Јелисеја, Илија је плаштом (огртачем) пресјекао и зауставио воде Јордана. Јелисеј, поставши пророк после Илије, желио је да његов пророчки дар буде још јачи. Када се Илија, по предању, вазнео на небо Јелисеј је узео Илијин плашт, ударио је о воду Јордана и вода се раздвојила пред њим. Тада су сви који су то видјели посвједочили да је дух чудеса и пророштва био код Јелисеја.
А историја је то изнова и изнова доказала. Неман, војвода цара Сирскога, који је боловао од губе (губа се тада називала разним неизљечивим заразним кожним болестима), замолио је пророка Јелисеја за помоћ. Јелисеј је рекао Неману да се окупа седам пута у водама Јордана. Неман се љутио: зашто да се купа у Јордану, ако је Сирија пуна својих ријека. Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: оче, да ти је казао пророк што велико, не би ли учинио? а зашто не би кад ти рече: окупај се, па ћеш се очистити? И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по ријечи човјека Божијега, и тијело његово поста као у малога дјетета, и очисти се.

---

Поток пророка Јелисеја. Фотографија: о. Игор Пчелинцев

Крштење Јована Крститеља: Израиљ никада раније није познавао ништа слично
У Новом завјету, Јордан је мјесто где је Јован Крститељ проповиједао о покајању, крстио оне који су дошли к њему у „воду покајања“ и припремао народ за сусрет са Месијом Христом. Тачно мјесто проповиједи и крштења Јована Крститеља је нерешено питање. Јеванђелист Јован указује на Витавару као мјесто где је Јован Крститељ проповиједао (у раним рукописима Витанија), а касније извјештава да је Јован крстио и у Енону код Салима, јер је „било много воде“. Вода се сматрала симболом прочишћења и даром живота широм Истока. Прање у води пуним урањањем су дио ритуалног чишћења још од времена Мојсијевог закона и обављали су се прије приношења жртве. Прије Јована Крститеља, обредна прања (изузеци су били Есени) нису имали везе са појмовима гријеха савјести и спасења.
„Неки кажу да је Крститељ, погрузивши га до грла у воду, сваког крштеног држао док није исповиједио своје гријехе, а тек послије исповијести излазио је из воде“, писао је један од отаца о особинама Јовановог крштења. Прије Јована Крститеља никада није постојао посредник у прању: човјек је то радио сам. Ниједан од многих пророка тог времена није учинио ништа слично. Поред тога, Јован Крститељ није слао оне који су се оистили у Јерусалим да их свештеници прегледају и да принесу жртве – како је заповиједио Мојсије. 

Јордан зими. Фотографија: о. Игор Пчелинцев

Да би се ушло у Царство Божије које се приближава, требало је да се одрекне своје умишљене праведности. Јованово крштење је било припрема за улазак у нову Обећану земљу – однос са Христом: „Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој; он ће вас крстити Духом светијем и огњем". Можда су један од разлога за „Јованово крштење“ биле пророчке ријечи пророка Исаије:
„Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу” (Ис 1, 16-17).
Фарисеји нису били упозорени на крштење Месије
То, да је безгрешни Месија требао да буде крштен од једног од пророка није одговарало ниједном од старозавјетних пророчанстава. Крштење Месије се уопште није уклапало у јеврејску есхатологију, гдје је Месија био цар који је могао да чини чуда, да заповиједа, позива, али му свакако није потребно додатно прање. Да ли је Месија човјек да му треба ритуално прање? Идеја о Богочовјеку Христу, који је дошао у тијелу, изгледала је немогућа ученим Јеврејима. Христос у Јеванђељу каже да Јевреји и фарисеји  нису вјеровали Јовану Крститељу и нису од њега крштени. Али цариници и блуднице, то јест они који су признали своју грешност, повјероваше и крстише се.  А овдје је главно питање вјере и слободе: учени Натанаило, који је знао за Михејево пророчанство о рођењу Месије у Витлејему, приговорио је Филипу, који му је рекао да је пронашао Месију – Исуса, сина Јосифовог из Назарете: „Из Назарета може ли бити што добро?  А Филип, не говорећи много, посавјетова Натанилу да само види Исуса, рекавши му: "Дођи и види" (Јн 1, 46). По ријечима ап. Филипа, он је отишао, видио и увјерио и ускликнуо: "Учитељу! Ти си Син Божји, ти си Цар Израиљев!" (Јн 1, 49).
Догађај Крштења Господњег - догађај је новозавјетне историје. Господ Јовану Крститељу говори о смислу Свог крштења: да „испуни сву правду“. Под „правдом“ можемо разумјети Божју вјерност обећањима датим још Авраму. Крштење Христово није само чињеница Његове личне биографије, већ испуњење плана за спасење цијелог човјечанства, које је могуће само доласком Месије.
Јордан се раздијелио и човјек прави свој избор

Раздјељење вода Јордана при Крштењу Господњем, по мишљењу отаца, који су склони да алегоријски тумаче чудесни догађај, говори о давању избора човјеку: они који повјерују у Христа и пођу за Њим ослобађају се од моћ гријиеха и смрти, они који не вјерују остају „у овом свијету“, лежећи у власти гријјеха. Код Исидора Севиљског ово раздвајање указује на разлике између хришћана који су већ примили крштење: неки од њих примају благодат, други се поново враћају гријеху. Аутор „О ријеци Јордану”које се  приписује св. Јован Златоустом  пише да је Јордан, пошто се не улива у живо, већ у Мртво море, слика пролазног живота.
Јордански лавови
У једном апокрифном јеванђељу постоји таква прича:
У једној пећини, живјела је лавица са младунцима. Због страха од ње, овим путем нико није могао да прође. Када је Христос дошао на Јордан, лавови су Му се поклонили, и Он је заједно са њима прешао Јордан чије су се воде раздвојиле.
Блажени Јован Моск је причао да је у 5. вијеку у једном манастиру недалеко од Јордана живео монах Герасим (Св. Герасим Јордански, помен 17. марта), који је имао вјерног лава по имену Јордан. Није могао преживјети Герасимову смрт и умро је на његовом гробу. Тако су људи који су стигли у Обећану земљу, у Јорданску долину – врту Господњем, престали бити непријатеље животињама, а животиње су им, попут Адама, служиле и вољеле их. Извор: милосердие.ру / превод: вјеронаука.нет