 На дан годишњег ходочашћа манастиру Ајраванк на језеру Севан у области Гегаркуник у Јерменији 2. јула 2023. године, на један дан изнесена је из ризнице Ечмиадзин* у храм из 9. вијека, честица Крста Господњег на поклоњење вјерницима.
Овај догађај је био посвећен посебним молитвама вјерника – ходочасника за мир у региону, за безбједност граница Јерменије. Реликвијар је остао доступан вјерницима до краја дана, у његовој пратњи био је директор Центра за хришћанско образовање Ечмиадзина архимандрит Закарија Багумјан. Оваква ходочашћа, уз молитве Господу за мир, стабилност и јачање земље, почела су да се дешавају све чешће након 44-дневног рата, када је Азербејџан напао не само непризнату Републику Нагорно-Карабах, већ и саму Јерменију. Овај рат је трајао од 27. септембра до 10. новембра 2020. године. У овој фази су у току трилатерални јерменско-азербејџанско-руски мировни преговори, али се агресија Азербејџана против Јермена наставља након најављеног примирја. И цивили и војници са обе стране гину на границама. Зато Јерменија, која је прва у свијету прихватила хришћанство као државну религију 301. године, настоји у име своје вјере у региону гдје сви њени сусједи, осим Грузије, исповиједају ислам, да се моли за мир и заустави крвопролиће. Ходочашће је одржано 2. јула. На овај дан је у цркви манастира Ајраванк служена божанствена литургија, а након ње одржане су народне смотре уз игру креативних група региона. Богослужења на празник предводио је архимандрит Партев Барсегјан. Дан ходочашћа поклопио се са љетњим позивом у редове јерменске војске, па су у манастир долазили и војни обвезници који су добили благослов да служе Отаџбини. Црква Светог Стефана, у којој је служена литургија, подигнута је на западној обали висинског слатководног језера Севан у 9. вијеку. Ово је прва зграда манастира Ајраванк (на јерменском Հայրավանք) или Мардакхавниатс (од јерменског "мард" - "човек" и "ахавни" - "голуб"). Постоји вјеровање да је 1381. године, током Тамерлановог похода, којег Јермени зову Ленктемур, хиљаде Јермена заробљених од турско-монголских освајача спасено је чудесном снагом честице животворног крста Господњег, окренувши се у голубове. Зато се 2016. године, по благослову Патријарха Јерменске Апостолске Цркве, Католикоса свих Јермена Гарегина II, на дан ходочашћа у манастир Ајраванк износи се један од реликвијара са честицом Распећа. Своје друго име манастир је по свој прилици добио и због вјеровања о ослобођењу Јермена, испричао у својим рукописима јерменски богослов Хазар I Джахкеци. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања извора: Благовест-инфо *Свето копље, у свијету познато као „Лонгиново копље“ или „Копље судбине“ којим је легионар Гај Касије (=Лонгин) пробо груди распетог Исуса Христа чува се у древном храму Ечмијадзину, духовној престоници Јерменије. *Јерменска апостолска црква (јерм. Հայ Առաքելական Եկեղեցի) je једна од оријентално-православних, односно древноисточних цркава. Јерменска црква, заједно са осталим оријентално-православним црквама, заступа миафизитску христологију, поштује изворни Никејско-цариградски симбол вјере, заступа православну пневматологију и не признаје римокатоличку доктрину Филиокве. По питању христологије, Јерменска апостолска црква је на сабору у Двину 506/7. г. и на потоњим саборима одбацила учење о две Христове природе усвојено у Халкидону. Богослужи се на старојерменском, а Литургија служи према чину св. Василија Великог. Причест се пружа под оба вида, а Евхаристија се служи на бесквасном хлебу, при чему се вода не долива у вино. На служби се певају велике богослужбене песме, стихире и др., које су саставили јерменски свети Оци и учитељи, химнографи. Од седам светих тајни, свете тајна брака и крштења пропраћају се нарочитим обичајима које треба да укажу на готовост на хришћанинову патњу у животу. На пример, пре стављања круна на венчању главе се обмотају црвено-белом траком која символизује крв и воду проистекле из Распетога. Приликом крштења, које обавља само један свештеник, благосиља се витица косе (нарот) у коју су уплетене црвене и беле узе. На утицај Византије своди се иконопоштовање.6) Божић се светкује заједно с Богојављењем 6. јануара. Зацело на утицај Сиријске цркве, с којом Јерменска црква има интеркомунију још од 8. века, своде се многи постови. Као део свештеничке и архијерејске одеће карактеристична је капуљача која се носи било да је свештено лице у мантији или под одеждама (неко време). Упечатљиво је освећење мира; миро се освећује сваке седме године, а у Антелији је чин мироварења последњи пут обављен између 25. априла и 7. јуна 2008. Првог дана се обаве припремне радње, да би кување мира трајало 48 сати; за ово је неопходно обезбедити 40 састојака. Крај чина обележен је 7. јуна свечаним богослужењем. У новоосвећеном миру садржи се и остатак старог мира као и миро добијено из Ечмиадзина.7) Два патријархата, јерусалимски и цариградски, добијају миро од Ечмиадзина. |