 Саломија (десно) и бабица "Емеа" (лијево), купају малог Исуса, на фресци Рођења Исусовог из 12. вијека, Кападокија. У данима који претходе прославо празника Рођења Исуса Христа, Израелска управа за антиквитете (ИАА) објавила је да је идентификовала „пећину Свете Саломије“, наводне Спаситељеву бабице. Када су 1980-их пљачкаши провалили у гробну пећину у израелској Јудејској пустињи, нису схватили да су започели ланац ископавања који траје до данас. Тада је криминална банда украла саркофаг, а двије године касније покренуто је званично спасилачко археолошко ископавање. Најприје су обављена дуга ископавања под управом Израелске управе за антиквитете (ИАА), која је локалитет назвала „Саломијина пећина“ због дуге традиције да је служила као почивалиште Исусове „бабице“. Сада исто владино тијело проширује своја ископавања како би се фокусирало на 2.000 година стар комплекс гробница богате породице. „Након завршетка радова на рестаурацији и развоју, предње двориште и пећина биће отворени за јавност“, рекао је Сар Ганор, директор Израелске управе за антиквитете. Са двориштем од преко 3.700 квадратних стопа, мозаичким подовима и улазима у пећине, детаљно изрезбареним розетама и гранатама, вјерује се да је погребна комора настала у римском периоду прије него што је хришћанска капела заузела њено мјесто. ИАА је гробницу прогласила једном од најимпресивнијих приватних сахрана откривених у земљи. Археолози додају да је дизајн и распоред гробнице доказ да је јеврејска породица одговорна за њу била изузетно богата и способна да "улаже" током дужег временског периода. „Породична гробница пружа доказе да су њени власници били породица високог статуса у јеврејском Шефелу током периода Другог храма“, наводи се у саопштењу ИАА. „Култ Саломије, освећен у хришћанству, припада ширем феномену кроз који су се хришћански ходочасници петог века нове ере упознали и освештали јеврејска места. Тим истраживача је недавно открио стотине цијелих и поломљених лампи у прилично замршеном дворишту. Такође, недавно идентификована резбарија гласила је: „Саломија, Маријина бабица“. Археолог ИАА Зви Фирер је изјавио: „Вјерујемо да су ходочасници долазили овдје, изнајмљивали уљану лампу, молили се унутра и настављали својим путем. Фирер је додао да баш као и данас, када одете на гроб уваженог рабина и запалите свијећу у част покојника. Тако се потврдило да је ово заиста древно мјесто ходочашћа. Овај процес је на овом локалитету разјашњен захваљујући открићу мале пијаце ван пећине, на којој су се, између осталог, посјетиоцима продавале глинене светиљке, којих је у пећини било на стотине. Изнутра је капела посвећена Саломији прекривена крстовима и натписима на грчком, сиријском и арапском језику, који свједоче о значају овог мјеста од византијског до исламског периода. Др Фирер је рекао да се на том мјесту налази „неколико одаја са много уклесаних кохима (погребних ниша) и сломљених костурница (камених кутија), розета, нара и акантусових ваза“. Он је рекао да сви ови артефакти „свједоче о јеврејском обичају секундарног сахрањивања у каменим костурницама“. „Изненађење“ је у овом случају било претварање пећине у хришћанску капелу и мјесто ходочашћа. Док је пећина откривена и опљачкана 1982. године, њено богато двориште и мозаици откривени су тек недавно. Двориште има површину од око 3767 квадратних метара. ИАА је навела да су уклесани крстови и десетине натписа угравираних на зидовима пећине настали током византијског и раног исламског периода. Хришћанска традиција каже да је Саломија била из Витлејема и била позвана да помогне при рођењу Исуса. Постала је Исусова сљедбеница и помиње се у Јеванђељима. Име Саломија (или на јеврејском: Шалом или Шломит) било је уобичајено јеврејско име током периода Другог храма, који је трајао отприлике 600 година (516. пне - 70. не).Саломија из Витлејема се помиње као Христова бабица у неканонском јеванђељу по Јакову - потиче из 2. вијека и у њему се углавном говори о Дјеви Марији и Исусу као дјечаку- па зато она није универзално призната светица у западним црквама, али је била широко поштована на хришћанском истоку. Процјењује су да данас постоји око сто тридесет рукописа на старогрчком који садрже Јеванђеље по Јакову, али да већина њих потиче из десетог вијека. Према Новом завјету, Јаков је био Јосифов син и Исусов брат. Вјерује се да је био син Јосифове прве жене. Неканонско јеванђеље исписано његовим именом каже да је Саломија била друга бабица Дјевице Марије и да је била шокирана што је морала да прими новорођеног Спаситеља, па се њена рука осушила и излијечила тек када је додирнула Божанског Младенца. Археолози вјерују да је древна јеврејска гробна пећина постала мјесто ходочашћа након што су је локални хришћани идентификовали као мјесто сахране Саломије, а то се вјероватно догодило током византијске ере, рекао је Фирер. „Тако, Увекдјева роди оваплоћеног Бога не повредивши Своје девство. Поред тога Она се породи без уобичајене помоћи и прислуживања бабице, као што сведочи о томе свети Атанасије Александријски, објашњавајући еванђелске речи: „роди сина свога првенца, и пови га, и метну га у јасле“ (Лк. 2, 7). Он каже: „Погледај на тајанствено Рођење Дјеве: Она сама роди, и сама пови Младенца. Код мирских жена једна рађа а друга повија; код Пресвете пак Дјеве није тако. Она сама роди, и сама пови; сама безболна мати и неучена бабица, Она не допусти никоме да се нечистим рукама дотакне Пречистога Порода: сама Она послужи Рођеноме од Ње, и пови Га, и метну Га у јасле“. Тако и свети Кипријан: „У Рођењу и после Рођења Дјева Божанском силом остаде дјева; Она која се породи без бола, не беше Јој потребна никаква услуга од стране бабице, него сама би породиља и служитељка Породу, и Своме милом Чеду указује побожно старање: милује Га, грли, љуби, даје Му сису; и све то Она чини радосно, без икаквог бола, без икакве немоћи природе, који су природни при порођају“. Тако дакле Она своме Божанском Породу послужи својим девојачким рукама, не чекајући рођаку своју старицу Саломију, по коју Јосиф оде да је позове да послужи Пресветој Дјеви. Али Саломија дође када већ све беше свршено, јер Она која роди, Она и послужи, носећи Младенца, повијајући Га, и мећући Га у јасле. |
