 У грчком Часослову 1897. године поријекло овог празника објашњено је на сљедећи начин:
„Због болести, које су се врло често јављале у августу, у Цариграду се од давнина успоставио обичај изношења Часног Крста на путеве и улице ради освештавања мјеста и одвраћања од болести. Уочи (31. јула), износи се из царске ризнице, полаже на Часну трпезу Велике цркве (у част Аја Софије - Премудрости Божије). Од сада па до Успења Пресвете Богородице правили су литије по цијелом граду и приносили их народу на поклоњење. Ово је изношење Часног Крста“. Поријекло овог празника сеже у 9. вијек, његово празновање установљено је у Цариграду, а у 12-13 вијеку установљено је у свим православним црквама у свијету. Празник изношење Часног крста договорно су установили Грци и Руси у вријеме грчког цара Мануила (1. августа у Грчкој цариградски патријарх Лука и митрополит кијевски Константин) и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене побједе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засвијетлила небеска свјетлост. Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате. У Руској цркви је овај празник комбинован са обиљежавањем Крштења Руса 1. августа 988. године. |