 Факсимилно издање „Мирослављево јеванђеље”, најстарије сачуване српске књиге писане ћирилицом, биће изложено у Банском двору у Бањалуци мјесец дана. Мирослављев јеванђелистар исписали су и осликали српски монаси у посљедњој четвртини 12. вијека, а због јединствене симболике ликовних украса Унеско је овај рукопис уврстио у регистар “Памћење свијета”, међу највреднија покретна добра у свијету. Факсимилно издање књиге објавио је филантроп Вељко Топаловић, у намјери да се научници и колекционари могу упознати са овим јединственим спомеником, који због деликатног стања готово да није доступан јавности. Изложбу у Бањалуку доводи Удружење “Суверени војни витешки ред Чувари копља Светог Георгија“, а отварање у Банском двору је планирано 22. јануара од 18 сати. Највјернији приказ „Мирослављевог јеванђеља“ у граду ће бити око мјесец дана, након чега „креће“ на европску турнеју. – Ово је изузетно квалитетно урађено дјело, у кожном омоту и са највјернијим златотиском, а уједно ће бити представљен и ручно извезен текст овог рукописа, рад Биљане Ећимовић. Она је до сада извезла близу тридесетак страница, а посјетиоцима ће на лицу места показати како ради овај вез – прецизира старјешина витешког реда Горан Вук Мећава. „Мирослављево јеванђеље“ је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српскословенске писмености. Настао је по наруџби захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највјероватније у Котору, око 1186. године, а за потребе цркве Св. Петра на Лиму у Бијелом Пољу, задужбине хумског кнеза Мирослава. Највећи дио јеванђелистара дјело је непознатог преписивача, у науци названог Варсамелеон, док је Глигорије (Григорије) Дијак, други писар, написао крај рукописа, неколико кратких записа и украсио текст орнаментима. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са 296 минијатура и иницијала цртаних пером, у боји и злату. По свом саставу јеванђелистар је богослужбена књига, која има дијелове 4 јеванђеља. Текст јеванђеља је писан пером у двије колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном. Састоји се од 181 листа у кожном повезу. Кожни повез није првобитан, већ је вјероватно из 14. вијека, а претпоставља се да је преузет са неког другог рукописа. Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посјете Атосу. Данас се чува у Народном музеју у Београду.Факсимил је највјернија могућа копија Мирослављевог јеванђеља, са вјерно репродукованим пергаментом, рукописом, иницијалима и заставицама, али и свим оштећењима насталим за вријеме 800 година живота ове књиге. – Прије 20 година смо већ направили слично издање Јеванђеља. Било је то у Јужној Африци, у Јоханесбургу. Али, том приликом нисмо могли репродуковати сјај злата и осликавања која су на њему вршили древни илуминатори. Прије три године смо одлучили да покушамо да ријешимо тај проблем. Испробали смо све модерне штампарске технологије. Направили смо више од 200 покушаја у различитим земљама. Испоставило се да само један тип машине може да ријеши тај проблем, а само три се налазе у Европи. Нама најближа била је у Аустрији – рекао је лани издавач Вељко Топаловић, преноси СК магазин. Очувати српску баштину Горан Вук Мећава истиче да је главни интерес витешког реда Чувари копља Светог Георгија да очувају српску баштину и културу, те да то богатство предоче људима у Бањалуци и Републици Српској. – Ово неће бити посљедња изложба. Трудићемо се и даље да промовишемо књиге важних аутора који држе до нашег насљеђа и културе – најављује Мећава. Удружење посљедње двије године на Кастелу организује витешки фестивал “Каструм”, који најављују и овог јуна. У склопу догађаја посјетиоци су могли видјети и изложбу одежде која се користила за снимање серије „Немањићи – рађање краљевине“.(Српскаинфо)  |