Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]()
У Музеју Академије умјетности у Москви отворена је изложба „Украшавање храма Светог Саве у Београду”. Према ријечима организатора изложбе, она по први пут широј публици представља пуне размјере пројекта израде мозаика за највећи православни храм на Балкану, преноси ТВ канал Русија. Изложба је постављена на површини од преко 600 квадратних метара. и представља цјелокупну умјетничку концепцију ентеријера храма.
Изложба ће трајати до 31. јануара, а њено свечано отварање уприличено је 19. децембра. Изложбени пројекат отворио је предсједник Руске академије умјетности З. К. Церетели. Он је говорио о значају академске умјетничке школе коју представљају мајстори-монументалисти, који су реализовали највећи пројекат храмовног мозаика у историји монументалне умјетности. С благословом Његове Светости Патријарха московског и цијеле Русије Кирила, свечаном отварању изложбе присуствовао је митрополит волоколамски Антоније, предсједавајући Одјељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије. Патријарх московски и све Русије Кирил и Патријарх српски Порфирије упутили су поздраве учесницима изложбе. „Велељепни мозаици, чије ћете репродукције видјети на данашњем отварању изложбе, настали су од дјела руских и бјелоруских мозаика. Ово је наш принос Светом Сави и дар Руске Православне Цркве својој сестри – Српској Православној Цркви. Увјерен сам да ће овај дар бити видљив доказ љубави наших Цркава и народа, не само према нама, већ и будућим генерацијама“, написао је патријарх Кирил. У поруци Предстојатеља Српске цркве стоји: „Израда украса храма Светог Саве у Београду постала је нова страница у историји хришћанске умјетности. За нас је посебно важно што је ово и споменик српском и руском пријатељству, духовној повезаности и заједничкој молитви Господу. Храм Светог Саве на Врачару један је од главних архитектонских споменика у Србији и један од највећих православних храмова у свијету. Храм је освећен у част првог српског архиепископа и народног хероја земље Светог Саве (1175–1236). Према предању, одлучено је да се храм подигне на мјесту гдје су његове мошти спалили Турци 1594. године. Пројектовање храма почело је у 19. вијеку, али је градња почела тек 1935. године, а потом је замрзнута због рата. Тек 1989. године завршени су главни грађевински радови, а 2004. године храм је отворен, али без унутрашње декорације.Радови на украшавању храма почели су 2017. године. Укупна површина мозаика била је 17 хиљада квадратних метара. м, што храм чини правом енциклопедијом православне умјетности. На његове зидове положено је више од 50 милиона тесера (комадића смалте) различитих величина. Укупна тежина цијелог мозаика прелази 400 тона. На њиховом стварању радио је тим руских и бјелоруских мајстора под покровитељством Руске православне цркве. Умјетнички рад на уређењу храма надгледао је члан Руске академије умјетности и народни умјетник Русије Николај Мухин, који је претходно осликао Саборни храм Христа Спаситеља у Москви. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|