Сазнај новости из
хришћанског свијета
Често људи записују превише у своје белешке. Улазе претерано у детаље о нечему или о нечем другом, што није сасвим исправно. Постоји још једна, такође непримерена, крајност, у којој неко једноставно изговара своје грехе кроз неки јединствен образац. Понекад ми људи који долазе на исповест говоре отприлике следеће: „Јуче сам се вратила кући и дочекао ме супруг који је, као и обично, био пијан. Критиковала сам га и почео је да виче на мене. Побеснела сам и ошамарила га. Наравно да сам погрешила што сам то учинила, али шта сам друго могла да учиним? ... ”То није исповест. Исповест мора бити [изјава] покајање, а не прича о вашем животу, а још мање покушај да оправдате своје грехе. Иако постоје људи који у својој једноставности не знају да се покају на било који други начин – а наравно да ће њихов духовник прихватити такву врсту исповести - ипак би било исправније да се то каже на следећи начин: „Ја сам зла и врло раздражљива, а када је мој муж поступио неправилно, разбеснела сам се и ошамарила. Веома се кајем што сам то учинила и кајем се због тога. Замолила сам га за опроштај и обећавам Богу да убудуће никада нећу поступити на такав начин. “ По мом мишљењу, тако би била правилна исповест. Често људи записују превише у своје белешке. Улазе претерано у детаље о нечему или о нечем другом, што није сасвим исправно. Постоји још једна, такође непримерена, крајност, у којој неко једноставно изговара своје грехе кроз неки јединствен образац, нпр. „Згрешио сам због сујете, малодушности, раздражљивости ...“ „Нисам поштовао пост и имао сам лоше мисли ...“ Дете би могло рећи „понашало сам се лоше ...“. Шта значи „кроз сујету“? Шта значи „бити раздражљив“? Шта значи „лоше мисли?“ Шта значи „понашати се лоше?“ Не треба говорити уопштено о страсти вас погађа - јер она погађа све - већ о томе како се страст манифестује у вама. На пример, било би тачније рећи „Омаловажавао сам ћерку, псовао је лошим речима и ударао је ...“, а не „Нервирао сам се због своје ћерке“. Други пример би био гордост ... Како се испољава ваша гордост? Омаловажавали сте друге, гледали сте одозго према свима или сте били груби према некоме, желећи да га омаловажите. Што значи да исповест не би требало да буде детаљна прича која се односи на све околности дате радње, већ изјава о покајању за одређене грехе; с друге стране, ти греси не треба сводити на неки општи/јединствени образац. Неки наши савременици склони су проналажењу специфичних и тачних имена за своје грехе, док други показују патолошку радозналост и теже откривању грехова који постоје, али са којима нису упознати. Неки људи, на пример, траже [да им се дају специфичне дефиниције мало коришћених / старинских израза који изражавају фине нијансе у разликовању различитих грехова]. Чини ми се да је ово неисправно. Грехе треба називати речима које постоје у савременој употреби. Када се молимо, када читамо јутарња и вечерња молитвена правила, користимо речи које су говорили Свети Оци, позајмљујемо њихове слике, и то је тачно, јер учимо језик Светих, учимо правилан однос према Богу. Међутим, чини ми се да би требало да се, кајући се, служимо својим речима. На пример, не би требало да кажете да сте били похлепни, већ да сте, на пример, покушали да некоме удовољите у нади да ћете добити новац заузврат[од њега] или сте учинили нешто добро у нади да ћете за узврат добити исто . Знамо да постоји осам страсти и да постоје заповести. Због наше предаје тим страстима и свих кршења тих заповести ми би требало би да се покајемо. Треба да изразите своје покајање за разне грехе на различите начине. Постоје неки греси који су толико нечисти и гнусни да, изражавајући своје покајање, не би требало улазити у детаље. Међутим, требало би да упутите свештеника схвати шта вам се десило, јер се често такви греси описују у општим цртама, скривајући се иза [те генерализације] страшних изобличења у односима мушкарца и жене. Не можете једноставно рећи: „Склон сам прељуби“. Морате разјаснити начин на који се то манифестује. Не требате се сећати детаља ових гнусних грехова, али је неопходно да их представите на такав начин да свештеник разуме величину тог греха. Кајући се, неопходно је запамтити да у себи имате ту злу страст и избегавајте ситуације у којима се она може испољити, али морате отерати од себе сећања на почињене грехе. Међутим, од суштинске је важности не само сећати се грехова безумне гордости, сујете, крађе, омаловажавања других које сте починили, већ чак и призивати их у мислима, посебно кад год се у нама појаве нечастиве мисли. Аутор: Епископ орехово-зујевски Пантелејмон (Шатов) За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
November 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|