 Разговори о Књизи Постања 13, 1-13 / Андреј Солодков
За оне који воле Бога, све ствари функицонишу заједно за добро У следећем разговору о књизи Постања, Андреј Солодков говори о томе какве се поуке могу извући из догађаја из 1.Књиге Мојсијеве-Постање, глава 13, у чему лежи Авраамова мудрост и Лотова грешка и до чега може доћи избор направљен без благослова. Аврам и Лот. Тако су патријарх Аврам и његова супруга Сара напустили Ур Халдејски, место страсти и порока, и кренуше за Обећану земљу - Ханан, који је праобраз Царства небеског. И отишли су часно, нашавши се у тешкој ситуацији, достојно савладавши искушење сиромаштва захваљујући послушности и љубави према Богу и једни према другима. Подсетимо се тога Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за *карање, за исправљање, за васпитање у праведности (2Тим 3,16), Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали (Гал 3,24). А све ово њима се догађаше за примјер, а написа се за поуку нама, на које дође свршетак вијекова. (1Кор 10.11). Хајде да наставимо са читањем Књиге Постања и отворимо главу 13: Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим. А бијаше Аврам врло *богат стоком, сребром и златом. И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја, До мјеста гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва Аврам име Господње. А и Лот који иђаше с Аврамом, имаше оваца и говеда и шатора. И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно, И бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи (1Мој 13, 1-7). „Погледајте како вишак богатства одмах постаје узрок поделе, ствара раздор, нарушава склад и кида родбинске везе!“ бележи свети Јован Златоусти. Непријатељ човечанства на све начине настоји да посеје непријатељство међу људима, а у овом случају у породици патријарха Аврама. На почетку историје човечанства, ђаво је подметнуо непријатељство у прву породицу, натеравши Еву, а затим и Адама, да сумњају у истину и љубав према Богу према човеку. Немајући сопствено постојање, ђаво узевши повод кроз заповијест превари ме и уби ме њоме (Рим 7,11) и делује и тада и данас на исти начин - радећи сплетке, искоришћавајући уопште добре почетке дане човеку у његовом стварању. Напокон, сврха и смисао људског живота састоји се у тежњи за добром, али ђаво замењује појам благостања, искривљујући његово значење. Дакле, Бог завештава човеку да се испуни и нада богатству љубави, доброте и милости, која му неће бити одузета, али човек стиче земаљска богатства, мислећи да ће у њима наћи мир и напредак. Али све се испоставља другачије. У потрази за земаљским богатством, потпуно заборављајући на небеска богатства, човек постепено примећује да му ово земаљско богатство не доноси ону радост коју је од њега очекивао. Тако разочарање, незадовољство и као резултат тога малодушност - смртни грех - обузимају његову душу, када човек, преварен, изгуби сваку наду и престане да види смисао наставка живота на земљи. Патријарх Аврам, приметивши спор између пастира, показује мудрост. Схвативши да земаљска добра нису сврха њиховог изласка из Ура Халдејског, он се не устручава да реши сукоб, нудећи свом синовцу Лоту да одабере земљу за своју стоку како не би дошло до раздора. Ево шта он каже: Па Аврам рече Лоту: Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа. Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти налијево, ја ћу надесно; ако ли ћеш ти надесно, ја ћу налијево. Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља Мисирска, све до Загора, прије него Господ затре Содом и Гомору. И Лот изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога: Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома. А људи у Содому бијаху *неваљали, и гријешаху Господу веома (1Мој 13, 8-13). Аврам се не устручава да уништи извор свађе. „И ви треба да чините исто“, пише свети Амвросије Милански, „ако се догоди да паднете у сличну ситуацију ... Уништите извор раздора, јер нисте јачи од Аврама ... Боље је отићи пријатељски него живети заједно у нескладу “. Чини се да у мудрој Аврамовој одлуци и саветима Светог Амвросија можете пронаћи много одговора за решавање савремених сукоба међу рођацима и у односима са пословним партнерима. „Како је лепо, висока, племенита Аврамова личност описана овим једноставним речима! Из ових речи је већ јасно да је Лот био спреман да се придружи пастирској свађи; али мирно и на достојанствен начин, Аврам га подсећа да су род и подразумева да је и непримерено да се придруже свађи слуга и опасно, с обзиром на то да су окружени онима из различитих племена. " У овој причи постоји још једна важна лекција. Као што смо горе прочитали, дошло је до препирке између пастира Аврамових и Лотових, и примећено је: а Хананеји и Феризеји (Пост 13,7) тада су живели у земљи. Зашто се помињу Хананеји и Феризеји, који су тамо живели у то време? Није случајно! Хананеји и Феризеји били су незнабожачки народи који су гледали како Аврам и његов народ одлази у Обећану земљу. Они виде да овај народ није ни слаб ни мали. Они опрезно гледају; не усуђују се напасти, већ чекају - можда чекају да дође до сукоба, а то значи поделу, а ако подела није мирна, онда то раслабљује. Чекају прави тренутак. Тако је и у савременом црквеном животу. Постоје невољници и секташи који, попут данашњих Хананеја и Феризеја, једноставно чекају да се у Цркви појаве неки сукоби и несугласице како би могли да уведу раскол. Из ове приче може се извући још једна лекција. Имајте на уму да се Аврам понаша мудро, али Лот - благо речено, не сасвим разумно. Аврам је патријарх, а Лот синовац и пастир. Лот, како би сада рекли, крши низ заповести. Каже даље: Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља Мисирска, све до Загора, прије него Господ затре Содом и Гомору. Да, наравно, Аврам му је дозволио да одабере земљу по свом нахођењу, али одабирајући, Лот није принео молитву Господу питајући га како да поступи и није узео благослов од патријарха - он није рекао: „По благослову твом.“ Чини се тако, али да ли је прикладно овде замерити Лоту? И коју поуку можемо извући из ове приче? Погледајмо мало даље и видећемо шта се после догодило са праведним Лотом. Као што се каже овде, Лот је подигао своје шаторе у близини Содома, али тада је већ живео у самом Содому: Жеља да живи у близини покварених, али богатих људи привукла је Лота Содому. Касније је пао у заробљеништво са становницима Содома током оружаног сукоба и Аврам га је ослободио. Међутим, ова лекција му није донела ништа добро, па је поново отишао да живи у Содом. И као што знамо, Лот је проповедао овом изопаченом народу. Али ево занимљиве чињенице: Када је Господ уништио Содом и Гомору, с њим су отишле само Лотова жена и две ћерке. А онда се његова жена, пуна сумњи, окренула назад, жалећи због богатства заосталог у Содоми, и претворила се у стуб соли. А касније, његове кћерке ће га напити и увести у грех инцеста, а од њих су настали Моавци и Амонци - два народа која ће бити у непријатељству са Израиљом током његове историје. Хајде да прочитамо о овим догађајима: Тада она два човјека рекоше Лоту: Ако имаш овдје још кога својега, или зета или сина или кћер, или кога год својега у овом граду, гледај нек иду одавде; Јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је *вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо. И изиде Лот, и каза зетовима својим, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: *Устајте, идите из мјеста овога, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовијем учини да се шали. А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота говорећи: Устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тога.А он стаде оклијевати, те људи узеше за руку њега и жену његову и двије кћери његове, јер га бјеше жао Господу, и изведоше га и пустише иза града. И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и *не обзири се натраг, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо да не погинеш. А Лот им рече: Немој, Господе! Гле, слуга твој нађе милости пред тобом, и милост је твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем. Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежим онамо; та мали је, те ћу остати жив. А он му рече: Ето, послушаћу те и за то, и нећу затрти града за који рече. Брже бјежи онамо; јер не могу чинити ништа докле не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор. И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор. Тада *пусти Господ на Содом и на Гомору од Господа с неба дажд од сумпора и огња, И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски. Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста *слан камен. А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто гдје је стајао пред Господом; И погледа на Содом и Гомору и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи. Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове гдје живљаше Лот. А Лот отиде из Сигора и настани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живљаше у пећини с двије кћери своје. А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи. Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему. И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде. А сјутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим еда бисмо сачувале сјеме оцу својему. Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде. И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својега. И старија роди сина и надједему име Моав; од њега су *Моавци до данашњега дана. Па и млађа роди сина и надједе му име Вен-Амије; од њега су *Амонци до данашњега дана. (1Мој 19,12-38) У следећим разговорима вратићемо се на овај текст, али за сада бих ово нагласио: Чини се да је то мала ствар - не узимати благослов од патријарха, али последице су биле врло тужне: бесплодно мисионарско проповедање, Лотови зетови његове речи не схватају озбиљно, његова супруга је пуна сумњи и живота и осврће се уназад, његове кћерке су прожете духом Содоме, а грех инцеста за њих постаје нешто да се подразумева. Свети Јован Златоусти пише: „Видите колико је зло кад тражите најбоља места, али не гледате на истинску корист.“ За вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф / извор:https://orthochristian.com/139411.html |