Постоји ли судбина коју не можемо избјећи? Ријеч "судбина" потиче од латинске речи фатум, која се широко преводи као "Божји суд". Према томе, предвиђени план наших живота, који називамо судбином, је у ствари испуњење Божје воље у односу на свако људско биће.
Са тим речима, православна теологија никада није подржавала идеју о судбини као чврстом курсу који ћемо морати слиједити. Наравно, Бог зна све што је икада било, све што постоји, и све што ће бити. Нема тренутка скривеног од Створитеља. Међутим, Божије свезнање није обавезујуће. Свети Јован Дамаскин пише: "Морате бити свјесни да Бог све зна унапријед, али не предодређује све". Свети оци кажу да Бог не прописује наше поступке; умјесто тога, Он их је предвидио. Шта то значи? Прије свега, ако постоји потпуна предестинација, нема мјеста за нашу слободу. Ако је све предвиђено, у нашим животима нема ништа што зависи од нас. Ако нам је суђено да пропаднемо, сигурно ће се то десити, без обзира да ли радимо добро или лоше. Другим ријечима, ако је наша судбина да идемо у пакао, не можемо ништа да урадимо да то избјегнемо. Отуда и ми не можемо ништа учинити, с обзиром на то да није важно да ли слиједимо Божије заповијести или не, да ли волимо Бога и нашег ближњег или не. Православна црква је увијек одбацивала ову линију мишљења. Људска слобода је најважнији принцип у односу између човјека и Бога. Свети Иринеј Лионски каже да је слобода највећи дар Створитеља и зато се Бог никада неће уплитати у људску слободу. Сходно томе, наша судбина зависи искључиво од тога да ли користимо нашу слободу да служимо Богу и људима или да служимо гријеху. Наша вјечна судбина не зависи од произвољне одлуке или чисте среће. Зависи од тога како користимо нашу слободу - овај велики Божији дар који смо примили у тренутку стварања. одговорио: Андреј Музолф, ванредни професор Кијевске теолошке академије Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор |