 Ћилибар или јантар је фосилна смола, која се употребљава за израду накита и лакирање (примједба преводиоца). У Црква Спаса на крви (тренутно секуларни музеј ) у Санкт Петербургу до 31. марта одржава се изложба умјетничких дјела и икона од балтичког ћилибара (јантара) „Химна сунчаном камену“, на којој је 18. јануара представљена јединствена икона „Крштење Господње“. Аутор свих дела, Александар Крилов, радио је на стварању ове иконе годину дана и завршио је непосредно пред празник, наводи се на сајту ТВ Санкт Петербург. Икона је димензија 145 x111 центиметара и направљена је од природног балтичког јантара. Позадина је рађена методом мозаика, а фигуре су рађене техником рељефа. Начелник рачуноводственог одјељења музејски фондови државног спомен музеја «Исакијевски собор» Јулија Ушкова, каже да је икона «Крштење Господње» «у потпуности направљена од природног балтичког јантара“. Ауторска дјела Александра Крилова, а има их већ више од 150, задивљују разноликошћу и виртуозном вјештином извођења. Јантар (ћилибар) се органски комбинује са разним материјалима - металом, бисерима, полудрагим камењем, дрветом, костима. Али сви ови додаци укључени су у једну једину сврху - да се нагласи и истакне љепота златног драгуља. Са посебним страхопоштовањем мајстор ствара иконе од јантара. Током стварања иконе, мајстор јантарне уметности ослањао се на иконописне традиције школе Андреја Рубљова, међутим, технике сликања преиспитао је у односу на потпуно другачији материјал - балтички сунчани камен, који је способан да истовремено упија и одаје сунчеву свјетлост. Поред иконе „Крштење Господње“, у централној сали капеле-музеја представљене су и друге велике храмовне иконе, међу којима су „Старозавјетна Тројица“, „Спаситељ на престолу са предстојашчим“ , икона светог благовјерног кнеза Александра Невског i iконе Мајке Божиje «Донска», «Иверска», «Владимирска», «Казанска», – рекли су у музеју. Умјетник је, такође, направио макету Исакијевог Сабора- Исакијевски храм (назван по Светом Исакију Далматском - највећа православна црква у Санкт Петербургу)- у Санкт Петербургу у облику у којем га је замислио архитекта Огист Монтферан (1786 – 1858). Изложба је представљена у централном дијелу изложбе. |
