 Свако ко је некад гледао трик правог мађионичара сигурно је задивљено запљескао рукама и помислио: „То је право чудо! Како може извући живог зеца из празног шешира или, на примјер, претворити обични штап у огромну гомилу папирног цвијећа? " Али питање је: која је разлика између најбољег трика и обичног и простог чуда? На крају крајева, ту и тамо се дешавају невјероватне ствари, нарушава се уобичајени ток догађаја, а људи у чуду не могу да схвате како је то могуће. Међутим, постоји разлика између чуда и трика. Чињеница је да сваки трик има своју тајну. А кад га схаватите, трик одмах постаје јасан и незанимљив. Испоставља се да је шешир био на кутији испод које је сједио зец. А букет папирног цвијећа био је сакривен у склопљеном штапу. И остаје нам само да се запитамо како то одмах нисмо погодили. С чудом је ситуација сасвим другачија. Нема тајни, нема еластичних трака у рукаву или кутија са зрцалним зидовима. Све се дешава у стварности, без икаквих обмана и спретности руку. Трик је сложен и мистериозан, али престаје да задивљује чим сазнате његову тајну. Чудо је једноставно и отворено за све очи, али оно не престаје да буде задивљујућа тајна и остаје заувијек у сјећању људи. То се догодило са чудима која је Исус Христос чинио током свог земаљског живота. У њима није било ничега тајног и лукавог, али човјечанство их се још увијек сјећа, иако је од тог времена прошло двије хиљаде година. Наша прича говори о једном од ових чуда која су се догодила на обали Галилејског језера. Напуштена обала Галилејског језера у близини града Витсаида. Таласи се полако котрљају преко приморског пијеска и сикћући пузе назад. Наоколо се, докле сеже поглед, налазе брда обрасла зеленом травом и фрагменти древних стијена уништених временом. А на самом хоризонту, у магловитој измаглици, види се гребен Јудејских планина.  Галебови круже над таласима тражећи плен. Један је брзо слетио, а за секунду је већ полетио са сребрном рибом која удара по кљуну. Сада ће бити ручак за галебове. А недалеко од воде, су магарци везани за грмље тамариска и полако ждерали младе гране. Сва жива бића требају храну, а Господ даје ову храну свима у право вријеме.
Али какво се огромно мноштво људи могло видјети у близини зеленог брда са ниском литицом на врху? Можда су се и ови људи окупили како би себи купили храну на пијаци? Или су дошли да гледају наступ гостујућег мађионичара из Сирије, који зна да гута сабље и пушта ватру из уста? Не, они су овдје дошли из различитих градова и села да виде новог исцјелитеља и проповједника - Исуса из малог града Назарета. Истина или не, али за Њега кажу да може само једном ријечју да излијечи безнадежног болесника, да слијепи прогледа и да ,чак, васкрсне мртве. Неки кажу да су чак видјели Исуса да чини све ово, па га зато слиједе у нади да ће и њих излијечити. Такође, себе назива Сином Божјим и говори лијепе ријечи о вјечном и срећном животу након смрти, о Небеском Царству, до којег може доћи свако ко вјерује Његовим ријечима. Са таквим мислима окупила се пет хиљада људи. Сви нису били свјесни да су Исус и Његови ученици овдје дошли да се спасу од бијеса и обмане цара Ирода. Недуго прије овога, цар је наредио одсјецање главе Јовану Крститељу, Исусу веома драгом човјеку. Слушајући о Исусовим чудима, Ирод је и њега хтио да пронађе. Зато је Исус одвео ученике на ово пусто мјесто, далеко од царевих слуга. Ученицима је био потребан одмор, а Исус је желио да овде стекну снагу. И сам се попео на врх брда да се моли сам. Али, видјевши одозго мноштво људи који долазе к Њему ради исцјељења, он се сажали над њима. И ред несрећника се протезао до врха планине. Неко је ишао савијајући се на штакама. Неко је шепао наслоњен на штап. Врло слабе водили су пријатељи или рођаци. Слијепи су ходали, осјећајући стазу испред себе штапом или руком држећи раме водича. Сви су прилазили Исусу, разговарали с Њим и одмах одлазили већ здрави, бацајући штаке или штап који је од радости постао непотребан. У то је било немогуће вјеровати, али управо се то догађало пред свима. Зато су људи стрпљиво чекали свој ред, покривајући главе пелеринама од ужареног сунца и међусобно дијелећи залихе воде. Свако се од њих надао да овај чудесни Човјек може излијечити и његову болест. Али сада се дан ближи заласку сунца. Сјенке су постајале све дуже, а вечерња хладноћа дувала је у врелом ваздуху. Ученици су пришли Исусу, окружени људима који су га жељно слушали, и рекли:„ А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овдје је пусто мјесто, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране“. Био је то разуман приједлог. Али умјесто да се сагласи са њиховим приједлогом, Исус је пажљиво погледао ученике и рекао: - „Не треба да иду; подајте им ви нека једу“ Ученици су се збуњено гледали. Око брда се окупило више од пет хиљада људи. Да би се сви нахранили, овдје би храну морали довозити у многим воловским запрегама. Да ли се Исус шали? Али не, озбиљан је и испитивачки их гледа, као да жели да провјери да ли могу да ријеше задати задатак. „Чак и ако одемо и купимо хљеб са свим новцем који имамо, то још увијек неће бити довољно за тако велики број људи. Како ћемо да их нахранимо? Исус је погледао доле окупљене људе, окренуо се ученицима и питао: - Колико хљебова сада имате код себе? Ученици одговорише: - „Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе“. А он рече: „Донесите ми их овамо“. А затим им рече: "Посадите их на гомиле по педесет". „И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу“. Такође, је благословио двије рибе и раздијелио их свима. Ученици су полако корачали редовима и сваки је добио по комад хљеба и по комад рибе. Али ма колико дијелили, хљеб и риба се нису смањивали. „И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех. Одушевљени ученици гледали су у одушевљене људе који су хвалили Исуса, и нису могли да вјерују шта се догодило. Иако су управо раздијелили овај хљеб и ову рибу сопственим рукама. Својим рукама давали су комаде сваком од оних који су сједили на трави. Остатак су сопственим рукама сакупљали у кутије ...Али нису могли да схвате како је све ово могло да се догоди. Одакле храна? Дакле, шта се тада догодило на обали Галилејског језера недалеко од Витсаиде? Можда је то био неки паметан трик и ученици су унапријед сакрили неколико векни хљеба, да би га послије, овако - ефикасно - дијелили ради још веће славе њиховог Учитеља? Но, чињеница је да нису. На овом пустом мјесту то не би било могуће, гдје је све на видику, гдје се све види. А поред свега тога, ови ученици нису били људи за таква лукава дјела. Простодушни рибари, у овој ситуацији нису могли заиста ни за себе да се побрину: пет хљебова и двије рибе за дванаест људи и Учитеља - залиха заиста није довољна. Али одакле онда сва ова храна, која је била довољна да нахрани пет хиљада уморних и гладних људи? И све је врло једноставно и овдје нема кваке. Било је то право чудо. Сјетимо се како се чудо разликује од трика? По одсуству тајне и по једноставности. Напокон, Исус није само на ријечима, већ у ствари - Син Божији, који је сишао с неба. А ако Син Божији, онда и сам Бог. И ако Бог, онда, у било ком тренутку може да створи било шта, као што је некад створио читав овај огромни свијет са планинама, ријекама, шумама и звјезданим небом изнад њих. Тако је видио да су људи уморни и гладни, а најближе село није било ближе од неколико сати. И било му их је жао, као што је и свима нама жао оних који се сада осјећају лоше и тешко. Али са гладнима можемо дијелити само оно што имамо. А Бог има такву власт и снагу да чак може ни из чега створити храну за сиромашне. И овај свемогући Бог се смиловао људима и нахранио их хљебом и рибом, коју је умножио на чудесан начин. Једноставно - благословио је пет хљебова и двије рибе, и они су били довољни за пет хиљада људи. Без икаквих трикова. И запитајмо се, ко још може да чини чуда, ако не Бог? Аутор: Алексанадар Ткаченко/Илустрације; Галина Воронецкаја/ извор: фома.ру/ Превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет |