|
Харан је древни град на територији некадашње Месопотамије, а данашње Турске, у близини границе са Сиријом. Налази се на раскршћу путева за Дамаск, Ниниву и Кархему. Град се спомиње у Библији у Књизи постања, гдје се описује родослов од Адама и Еве до Аврама. Адам и Ева су се, према предању, настанили у Харану након што их је Бог прогнао из раја. Град Харан се, такође, спомиње се у Библији у Књизи постања, када говори о Авраму и његовом потомству : "И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аранова, унука својега, и Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и ондје се настанише" (1 Мојс 11, 31). Аврамов отац Тара умире у Харану: "И поживје Тара свега двјеста и пет година; и умрије Тара у Харану". У 75-ој години живота Аврам, одлази из Харана у земљу Хананску. Када је било вријеме за Исакову женидбу, Аврам шаље свога слугу да се врати у Харан и онде нађе жену за његовог сина Исака. Исак се оженио Ревеком. Јаков, Аврамов унук бјежи од Исава у Харан код ујака и остаје код њега неко вријеме док љутња није напустила брата његовог. Иначе, у Харану још увијек постоји кућа у којој су, према предању, живјели Аврам и његова супруга Сара, као и мјесто које се поштовало као Тарин гроб. У 1 Мојс 28, 10–19 нам се каже да: "Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан". Успут је сањао сан о љествици.  Фотографије: Гордана Мирковић У Другој Књизи о Царевима (19, 12) и Књизи пророка Исаије (37, 12) Харан се поново појављује крајем 8. до почетка 7. вијека прије Христа у контексту освајања Асирског царства: "Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце..." . Поново се појављује у Књизи пророка Језекиља (27, 23) (6. вијек п. н. е.) као бивши трговински партнер феничког града Тира: "Харан и Кана и Еден, трговци Савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом". У Новом завјету, Харан се помиње у Дјелима апостолским, у препричавању догађаја описаних у Књизи Постања у којој се први пут помиње: "А он рече: људи браћо и оци! послушајте. Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан..." (ДАП 7, 2–4). Харан у 1. вијеку постаје центар хришћанства. У њему су се градиле цркве отвореног типа. Главна атракција Харана су живописне кућице које подсјећају на кошнице у потпуности направљене од ћерпича, које их хладе чак и по врућој врућини. Дизајн ових кућа наводно је остао исти хиљадама година. Посљедњи становници напустили су ове домове 1980-их и сада се користе искључиво у туристичке сврхе. Данашње становништво Харана (углавном Арапи -доселили се у 18. вијеку) живи у новом селу, удаљеном од територије древног града на удаљености од неколико километара. Археолошка ископавања на мјесту древног Харана трају готово непрекидно од 1950.године, када је Сетон Лојд истраживао то подручје. |
