 Годишња молитва за јединство хришћана обављена је 25. јануара у католичкој катедрали Безгрешног зачећа Блажене Дјевице Марије. На молитвеном сабрању учествовали су представници различитих хришћанских конфесија. По традицији, оваквим сусретом завршава се Недјеља молитве за јединство хришћана (18–25. јануар), која је ове године била посвећена теми „Учите се добро чинити, тражите правду“ (Ис 1,17).
Мису је служио ординариј Богородичине надбискупије у Москви, надбискуп Павел Пеци, уз саслужење десет свештеника. На крају мисе надбискуп је предводио молитву за јединство хришћана. Служби су присуствовали митрополит филипопољски Нифон, представник Патријарха антиохијског и целог Истока при Патријарху московском и цијеле Русије; пастор англиканске цркве св. Андреја у Москви, специјални представник кентерберијског архиепископа Малколм Роџерс; начелник управе надлежног епископа, чл. пастир Иван Боричевски (Руска црква пентакосталаца); представници Московске патријаршије - запослени у Одјељењу за спољне црквене везе јерођакон Петр Ахматханов и Иван Николајев. Надбискупп Пеци је, у својој бесједи истакнуо, да је разједињеност хришћана карактеристична не само за наше вријеме, „то је оно што је Црква трпјела и трпи много вијекова“. Али све хришћане уједињује вјера у Христа, „позив да будемо у блиској заједници са Оцем и Сином“. „Али што више улазимо у ово заједништво, све више постајемо свесни наше подељености међу собом, и стога тако живо осећамо потребу за нашим уједињењем. Једини начин за ово уједињење је да дозволимо Светом Духу да делује у нашим срцима“, рекао је он. Осврћући се на тему молитвене недјеље, надбискуп је наставио: „У данашње вријеме, када је питање сиромаштва, насиља и неспремности да прихватимо другог човјека толико акутно у свијету, све смо више свјесни наше слабости у лице околности у којима се налазимо. А једини који нам може помоћи, који ће нас подићи са кољена, који ће нас подржати ако почнемо да падамо, јесте Господ, коме морамо доћи, као што је блудни син дошао своме оцу. Наравно, успут можемо наићи и на одбијање, као што је био случај са најстаријим сином, који брата није желио да прихвати и да му опрости. Морамо молити Христа да нам помогне да се помиримо са онима који нас не прихватају. Морамо се молити, а ова молитва ће нас довести до суза покајања. Кроз ове сузе и кроз молитву можемо доћи до тога да нас други прихвате.” На крају сусрета сваки од говорника упутио је позив за јединство хришћана уз пјевање „Кирие елеисон!“ („Господе, смилуј се!“). Богослужење за јединство хришћана завршено је паљењем свијећа, када је архиепископ Пеци упалио сопствену свијећу од свијеће у олтару и „пренео“ ову свјетлост на свештенство које је стајало поред. |