Када би се какав знатижељан човјек запитао која је то институција са најдужим континуитетом и највећим поштовањем на нашим странама, у крви стеченој Српској Републици, вјероватно га мисли никад не би одвеле у Алеју Светог Саве - у Бањалуку. А управо ту, на мјесту које као Архијерејски дом броји 120 љета стоји катедра човјека који се кроз четири и по деценије труда и прегалаштва изградио као институција. Институција опстанка, трајања, васкрсењске силе и снаге - и опште духовне побједе. У Алеји Светог Саве, дом је нашег оца – кућа је нашег духовног родитеља. У Алеји Светог Саве прва је кућа крајишка.
Владика Јефрем – у свијету Миле Милутиновић, је рођен у селу Буснови код Приједора, 15. априла, ратне 1944. године од честитих тежачких родитеља Ђурђа и Милеве (рођ. Микан) – у кућу у којој се знао ред и поредак – у којој се “спрам фењера” орало и копало. У родитељском дому стекао је свијест и изградио однос према свијету, раду, подвигу – па и светињи Божјој. У дому који се радовао доласку црноризца Душана Кондића – свештеника бусновског, у коме је домаћин био икона Христова, славска пјесма својеврсна вјечна Литургија – тежачка мука, свакодневно голготско успињање – заволио је силом Духа Светога – оно што је једина утјеха овом пропадљивом свијету – Христа самога, те одлучио да прихвати његов позив. Нису то била лака времена – као дјечак је с тарабе гледао како тежаци из Трамошње у весељу возе црквено звоно које су Кнешпољци послије рушења цркве у Међувођу продали! У таквим контрастима се живјело и свако је бирао коме ће се привољети царству. Школовање је текло преко родних Буснова, Санског Моста, древне Крке у Далмацији, за коју је и до наших дана остао везан, да би круну нашло у Московској духовној академији, гдје је 1975. одбранио рад „Учење Светог Василија Великог о монаштву“ – који је препоручен за штампање. Половином 1964. године Владика одлази у манастир Рачу, у Епархију жичку, гдје постаје искушеник – а монашки чин прима у манастиру Липљу - 9. јула 1967. године. У чин јерођакона рукоположио га је Епископ бањалучки др Андреј Фрушић, 14. јанара 1968. године у Саборном храму у Бањалуци – а у чин свештеномонаха на Тројице, 14. јуна 1970. године. Достојанством синђела одликован је 1975, када прелази у Далмацију у свезу клира Епархије далматинске, те бива причислен братству манастира Крке. Одлуком СА Синода, 2. септембра 1975. године, синђел Јефрем је постављен за суплента богословије Света Три Јерарха, али је обављао и дужност васпитача – као и в.д. пароха кистањског. У периоду између 1980. и 2000. године Bладика је освештао 52 нова парохијска и филијална храма, 21 је генерално обновљен – а основано је и 56 темеља за нове цркве широм простране Епископије. У истом периоду свештенство под његовим омофором подиже 12 парохијских домова, 1 манастирски конак, 14 сала за народ, а са витих звоника огласило се и 31 ново звоно. Најзначајнији подухват у поменутом периоду био је почетак обнове Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци, порушеног 1941. године. Поред материјалне обнове, Владика се старао да се брине о свештеничком кадру, тако да је у првом периоду на подручју Eпархије основао 43 нове парохије, од којих само у граду на Врбасу 23. Ако узмемо у обзир да је град Бањалука 1936. године имао само двије парохије – то довољно свједочи од замаху да се разжеже уснули духовни жар. До 2000. године рукоположена су 53 нова свештеника, а обављено је и 9 монашења. У том, дводеценијском периоду на богословска училишта упућено је 235 ђака и 106 младића на богословске факултете у Отаџбини и расијању. За викарног Епископа моравичког изабран је 1. јуна 1978. године. Хиротонисан је 17. септембра, од Патријарха српског Германа, Епископа жичког Стефана и Епископа далматинског Николаја. Послије двије године, изабран је - 19. маја 1980. године за Епископа бањалучког, а устоличен 1. јуна исте године. У периоду између 2000. и 2005. године освештано је 50 нових парохијских и филијалних храмова, док су саздани и освећени темељи за 66 нових. У тих пет година рукоположено је 28 свештенослужитеља, а замонашена су два монаха. У богословије је послано 45 кандидата, а за упис богословских факултета Bладика је подијелио 89 Архијерејских благослова. У деценијском ходу између 2005. и 2015. године освећено је 140 нових, док су постављени и освештани темељи за 94 парохијска и филијална храма. Између 2005. и 2015. године у богословије је послано 77 ђака, а факултет је по његовом благослову уписало 100 кандидата, док их је у предметном периоду дипломирало 124, а 27 завршило Mастер студије. Докторске студије су између 2005. и 2015. окончала двојица кандидата. Рукоположена су 94 нова свештенослужитеља, замонашено је 12 монаха и монахиња. Између 2000. и 2015. године, може се тврдити да је на парохијске и филијалне цркве подигнуто преко 250 нових звона! Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке |
