Епископ бихаћко-петровачки Атанасије за Глас Српске: Христово рођење као светлост овог света

06.01.2015 17:37 | Ведрана Кулага
Морамо да будемо свесни Христовог присуства. Христос је наш брат, наш учитељ и само са њим смо сигурни и на овоме свету и на ономе. И у овоме времену и у будућности, јер је он светлост живота, поручио је то у интервјуу за "Глас Српске" епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

- На то нас позива Божић и моја порука је да верујемо, односно да будемо свесни Христовог присуства - казао Атанасије.

* ГЛАС: Пред нама је најрадоснији хришћански празник Божић. Колико данас православни народ његује обичаје тог празника?

АТАНАСИЈЕ: Божић, као празник има своју суштину и она је примарна, а обичаји су ту да би он био лепше представљен и да Божић, као историјски догађај, буде то у нашем животу сваке године. Обичаји су веома битни и тамо где се изгубе, Божић је "тежи". Обичаји су некада, као у време моје младости пре скоро 60 година, били богатији, јер су људи дубље доживљавали Божић. Нажалост, време кроз које смо прошли, постало је велики притисак да се удаљимо од вековног духовног живота. Отуђени смо и од Божића и од обичаја на неким подручјима. Ми, у нашој епархији, ћемо их се свакако придржавати, почев од Бадњег дана, уношења бадњака, окупљања старих и младих на божићну ноћ када се Господ Христос родио.

* ГЛАС: Колико је, осим саме прославе, важна и припрема за Божић? Колико данас познајемо и његујемо своје обичаје?

АТАНАСИЈЕ: То је и сама припрема бадњака, који је редовно од храста, који је најчвршће дрво код нас, и све је то симболика, да се са њим подмлади и очврсне цело човечанство. Веома је важан бадњак који се уноси у домове и који се украшава. Приносимо му душу, али то опет симболично значи да треба да приносимо Христу лепоту своје душе која се изражава љубављу, пажњом према другима, а опет све то узвратно делује на нас јер шири радост. Битан је и тај пламен који се појављује у ложењу бадњака и светлост која се појављује у тој ноћи која представља живот овог света. Пуно је тамног међу нама и само видите да се показује светлост Христова, бадњачка која одгони таму овог света. Христос је светлост живота, појављујући се као светлост у тамном вилајету овога живота. Постоје две светлоносне ноћи које су спасоносне за цели свет. Прва од њих је у Витлејему која је примила тек рођеног Христа, а друга је васкршња ноћ када је Христос показао надмоћ над смрћу.

* ГЛАС: Шта је основни смисао Божића? Шта је Ваша порука народу на овај велики празник?

АТАНАСИЈЕ: Треба да доживљавамо Христа интензивно и догађај његовог доласка и останка и да увек буде присутан у нашем животу. Морамо да обратимо пажњу једни на друге као што је и Христос обратио пажњу. На подручју ове епархије највише имамо старих људи. У току прошле године имали смо 1.000 сахрана, а око 500 крштења и 120 венчања. Ова епархија има мање од 35.000 православних верника, а замислите да 1.000 сахрањујемо сваке године. Знајући да 500 које овде крштавамо да и они, када одрасту и одшколују се, овдје се више не враћају. Посебно инсистирам да се велика пажња обрати, као и љубав и радост, према старима и деци. Ми треба да себе прилагођавамо Христу, а не Христа себи. Наша црква има посебну улогу у свету. Болест хришћанског света је у настојању да и самога Христа прилагоди себи. Ми ћемо прилагођавати себе Христу и дати могућност онима споља да упознају правог Христа. На то нас позива Божић и моја порука је да будемо оригинални, да верујемо, односно да будемо свесни Христовог присуства и тога да је Христос наш брат, наш учитељ и да смо само са њим сигурни и на овоме свету и на ономе. И у овоме времену и у будућности и вечности. Радоваћемо се јер имамо све разлоге да будемо радосни. Чак и ако бисмо настојали да спречимо радост, то не бисмо могли, јер је само то Христово присуство у нама неодољиво.

* ГЛАС: Како, уз све проблеме и искушења, сачувати заједништво, мир и љубав према ближњем?

АТАНАСИЈЕ: Управо учествовањем у овим празницима као што је Божић. Кроз ту духовну величину сачуваћемо себи сигурност и мир. Мир не може да се појави само од себе и то је унутрашња ствар. Треба прво да се појави сигурност живота и онда смо сигурни, мирни и спокојни. Кроз саму ту чињеницу у нама нараста љубав према другима и то не само према онима из нашег рода него и према онима који су одрођени од нашег рода.

* ГЛАС: Како гледате уопште на положај цркве данас? Стиче се утисак да се, усљед тешке ситуације, људи враћају цркви и вјери?

АТАНАСИЈЕ: Утисак је исправан. То се види и на простору Републике Српске и ја се одавде радујем томе. То се може, чак и видети у важним спољашним аспектима живота у Српској, законима који су донесени. РС је једини простор у БиХ где су, на пример, спроведени закони правде, враћање одузете имовине од стране режима бивше Југославије и многи други закони демократске природе који нису спроведени на подручју ФБиХ, у кантонима. Може се рећи да се и овамо народ враћа свом историјском корену и вери. Јако мало је остало некрштених у мојој епархији и тек понеко може да буде сахрањен без свештеника, што је заиста реткост. Људи су поново у својој традицији, на историјском стаблу својих предака и поново су, може се рећи, прикалемљени на своју духовност и веру. И то је, заиста, повод велике радости.

Гаврило Принцип
* ГЛАС: Како гледате на обновљену родну кућу Гаврила Принципа у Грахову?

АТАНАСИЈЕ: Био сам веома ангажован у тим пословима док је трајала обнова родне куће Гаврила Принципа. И то је повод радостан, пре свега, обнова домаћинске куће, а тиме и дио историје. Имали смо свечаности тим поводом и то у два маха, у априлу и на сам Видовдан, и она ће бити сведочанство српске родољубивости.

---