 17/4.март-Св. Преподобни Герасим Јордански био је родом из Ликије (регије у јужној Малој Азији). Од малих ногу образовао се у страху Божјем и, прихватајући монашки чин, повукао се у Тиваидску пустињу. Пошто је тамо живио дуги низ година, посјетио је Јерусалим и настанио се у близини ријеке Јордан. Око њега су се окупили многи подвижници. Тако је створен велики манастир (и данас постоји) у којем је било око 70 пустињака који су живјели по апостолском правилу „једно срце и једна душа“ и нико ништа није називао својим, већ је све било заједничко.
У то вријеме (V вијек) Евтихијева монофизитска јерес је узнемирила Цркву. Многи су одбацили дефиницију Халкидонског сабора (451) и придружили се лажном учењу. Монах, паметан и лукав човек по имену Теодосије, умногоме је допринио ширењу јереси. Стигавши у Јерусалим, обратио је царицу Евдокију, жену Теодосија Млађег, у лажно учење и својим лукавством подстакао цијело свештенство против патријарха јерусалимског Јувенала,који је свргнут, а лукави Теодосије заузео је његово мјесто. Његова несташна рјечитост неко вријеме је фасцинирала Герасима. Али Герасим није дуго остао у овој заблуди, јер је искрено волио истину и ревносно је тражио. Обратио се за савјет преподобном Јевтимију Великом, а учења овог светог човјека благотворно су дјеловала на Герасима. Одбацио је јерес и, Герасим је успоставио најстрожи начин живота у свом манастиру и сам је дао браћи примјер савршене несебичности и строге уздржаности. Браћа су пет дана у недјељи проводила у самоћи, сваки у својој келији, посвећена послу и молитви, и нису окусила ништа осим мало хљеба, датуља и воде. У суботу су се сви окупљали у цркви да славе божанску литургију и причешћују се светим тајнама; затим ручају за заједничким столом. У недјељу након литургије сви су се враћали у своју келију, понијевши са собом храну и гранчице датуља - да би плели корпе. Продајом ових корпи манастир је зарађивао за живот. Али сама браћа нису имала имања осим одјеће, простирке на којој су могли спавати и крчага с водом. Током Педесетнице, преподобни Герасим је обично напуштао манастир, како би се у самоћи могао потпуно предати духовном животу. Повукао се у пустињу са само једним учеником. Једном, кад је проводио у пустињи, једно дивно виђење објавило му је смрт преподобног Јевтимија. Видио је хорове анђела како носе душу светог старца на небо и пожурио је у манастир светог Јевтимија да присуствује његовој сахрани. Од Герасимових ученика најпознатији је био свети Киријак Отшелник. Каже се да је свети Герасим својом светошћу привлачио себи у пустињи и дивље звијери. Једном је срео рањеног лава који је рикао од бола, јер му је трн био у нози. Герасим је пришао лаву, прекрстио се, и извадио лаву трн из ноге, превио му рану и од тада га је лав свуда пратио. Лав се тако укротио, те је био са Герасимом у манастиру као кућни љубимац. А кад је преподобни умро, лав је дуго туговао и коначно умро на свом гробу. Преподобни Герасим је умро у старости 475. године. |