 Фото www.thomas-tdf.de Прича о часној глави Јована Крститеља – била су три обретења (обретење значи проналазак) - није баш једноставна и, штавише, још увијек није у потпуности схваћена. Италија, Француска, Сирија, Грчка, Јерменија: свака од ових земаља изјављује да се код њих чува глава Јована Крститеља. Питали смо Тимотеја Катниса, историчара и руководитеља ходочасничког центра апостола Томе у Европи , да каже које аргументе научни свијет износи у корист ове или оне светиње. Значај Јована Крститеља за вјернике је увијек био веома важан. Послије Богородице, овај светац, који има највећи број црквених празника, један је од врло малог броја светаца чији рођење Црква слави. Посебна пажња је посвећена Крститељу у Јеванђељу, а многи савременици су примијетили да је 30-их година I вијека Јован Крститељ био веома познати светитељ, што је изазвало широку резонанцу. Зато су мошти светог Јована Претече увијек биле од велике важности, а његова глава се сматрала посебном, врло значајном светињом, због чега се у Цркви славе сва три обретења главе. Заиста, постоје многе потврде да је истинска глава, или дио главе, на примјер, у манастиру Светог Силвестра у Риму, у џамији Умајад у Дамаску (иначе, Крститеља не поштују само хришћани, већ и муслимани - као великог праведника ), у Нагорно-Карабаху у Јерменији, на Атосу. Али ако говоримо о највјероватнијој локацији светиње, онда је ово, наравно, катедрала Госпе од Амиенса у Француској (фр. Cathédrale Notre-Dame d'Amiens-примједба преводиоца). Из једноставног разлога што је од свих горе наведених мјеста само овде спроведена велика и квалитетна испитивања светиње, а такође је познато да управо овај дио главе (а само се предњи дио главе чува у Амиенској катедрали) има јасан историјски пут.  Мjесто 3. обретења главе Св.Јована Крститеља; Каман. Абхазија. Нећу вам досађивати са пуно чињеница који се односе на прво и друго обретење, и прећи ћу право на тренутак трећег обретења главе Крститеља. Током периода иконоборачког прогона одлучено је да се сакрије глава Јована Крститеља - и почетком 9. вијека пребачена је у Комане- такође Коман или Каман, Камани- (град смјештен недалеко од модерног Сукумија - главни град Абхазије). Постоји неколико извора који указују да је 842.године глава Крститеља премјештена из Комана у Цариград. Такође, је сачувано свједочење ходочасника Антонија да је 1200. глава Крститеља већ била раздијељена - видио је само предњи дио.
Затим долази четврти крсташки рат током којег је заузет Цариград. У једној од уништених палата католички свештеник Валон де Сартон (Wallon de Sarton) проналази налази предњи дио светиње на сребрном пладњу, прекривену конвексним кристалним стаклом. Мора је да прода сребрни пладањ да би стигао до Пикардије, гдје 1204. превози главу Крститеља. Од тада се светиња трајно налази у главном граду Пикардије, Амјену (франц. Amiens) - и овдје се гради величанствена катедрала Госпе од Амјена као врста драгоцјеног ковчега за чување главе, која одмах постаје позната и поштована светиња у Француској. Долазе јој краљеви - Луј Свети, његов син Филип Храбри - и други. Из ње произлазе чуда: познат је случај спасавања града Амјена од куге у 17. вијеку молитвама пред главом Јована Крститеља. Такође, у Француској постоји традиција да се људи измирују у храму пред светињом. 1958. године извршено је велико анатомско испитивање моштију од стране коју су спровели познати професори анатомије, фармације, хирургије и стоматологије. Стручњаци су открили да је овај дио главе много старији од средњовјековне људске кости. Само лице је идентификовано као медитеранско. А, такође, је утврђено да је старост особе којој је припадао дио главе, између 25 и 40 година. Поред тога, на глави, је установљен јасан и видљив траг ударца од ножа. А као што је познато, када је глава Крститеља доспела до Иродијаде, она је опседнута бијесом, пробила главу ножем. Ми не можемо прецизно одредити аутентичност одређеног дијела главе Светог Јована Крститеља, али предњи дио главе Крститеља који се налази у катедрали у Амјену ни по једној чињеници не може се извући закључак који би био у супротности од тога да је она можда припадала Јовану Крститељу. Иначе, свети Димитрије Ростовски у свом житију помиње и боравак главе Јована Крститеља у Амјену што значи да су и православни хришћани долазили на поклоњење глави још од XVII вијека. Превео сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |