 Непосредно уочи рођења Господа Исуса Христа, Богородица и праведни Јосиф отишли су у Витлејем, град из којег је потицао предак њихове породице, цар Давид. У малом граду се окупило толико људи да су сва мјеста за удобно преноћиште била заузета. А онда се Марија породила. Како пише јеванђелист Лука, она "роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици" (Лк 2, 7). Ријечи да је Богородица свог Сина положила у јасле – хранилицу за стоку – имплицирају да је Христос рођен на мјесту гдје су се могле наћи домаће животиње.  Често су приказане на сликама са божићним сценама. На православној икони Христовог Рођења, такође, је приказана глава телета иза повијеног Исуса. Животиње се не помињу у Јеванђељу, али су можда заиста биле ту и својим дисањем гријале малог Христа, јер ноћи у Палестини знају да буду хладне! Црквено предање чува идеју да су поред Исуса били во и магарац. „Обе ове бесловеснее животиње, стојећи код јасала, својим су дисањем гријале Младенца, у то зимско вријеме и тако служиле своме Господу и Творцу“, пише нпр. Димитрије Ростовски. Слике вола и магарца, који се повијају над Богомладенцем и персонификују свијет фауне, различит од човјека, одражавају још један смисао доласка Спаситеља у свијет. Христос је дошао не само да спасе човјека, већ и да поврати цијелом створеном свијету, космосу, способност сагледавања и асимилације Божанске благодати, коју је изгубио падом Адама и Еве. Као што се каже у тропару предпразништва Богојављења каже: "Јави се, желећи да сву твар обнови". А животиње које се сагињу над малим Исусом, пажљиво и захвално гријући га топлином свог даха, предукус су дана када ће, по ријечима апостола Павла "сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе дјеце Божије" (Рим 8,21).
Зашто је Исус рођен на тако неугледном мјесту? Зашто је Он, у принципу, дошао на земљу као беспомоћни младенац, а није се појавио у облику Марвеловог суперхероја на челу анђеоске војске? По светим оцима, ово је била пројава Божанског смирења, када се Бог, по ријечима Апостола "себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек" (Филипљанима 2, 7). Осим тога, то значи да нас Бог не тјера да вјерујемо у Њега, не потчињава нас Себи, већ даје апсолутну слободу избора када вјера постане резултат човјекове добровољне одлуке. „Бог не долази на свијет као свемоћни тиранин, већ као беспомоћно, незаштићено дијете“, размишља протопрезвитер Александар Шмеман. — Гдје је овдје принуда на „слијепо обожавање“? Где је „поробљавање“? Нису ли овде одједном уништене све уобичајене идеје о Богу, није ли разоткривено све у име чега атеисти захтијевају напуштање религије? На крају крајева, они стално говоре: "Човјек, како то гордо звучи". Али овдје је обрнуто: Бог звучи понизно. Не постоји ништа спољашње што би човјека натјерало да се понизи, покори, преда. Јер зар није истина: Бога се само слободно може видјети и препознати у овом Дјетету!“ Аутор:Евгениј Мурзин, свештеник;иЗвор: фома.ру/ превод: вјеронаука.нет |