Ф.ТОМАС "ЧОВЕК ЧУВАР УНИВЕРЗУМА"

Човек- чувар универзума, свештеник Б.М. Томас

Свештеник Б.М.Томас (Епарх у Бомбају Индијске православне Малакара цркве)
“Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си ти поставио; Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечији, те га походиш?” Псалм 8:3-4

Људи често заборављају да су смртна бића на Земљи Заборављају да су само микроскопски организми у поређењу на цео универзум. У својој свакодневној трци они такође заборављају да су једине живе твари на овој Земљи и можда у целом универзуму које су створене по истинској слици и по угледу на Бога. Овај универзум објављује љубав према Богу. Он зрачи свиме што припада Богу.Пространство овог универзума је неразумљиво за људски ум, као што су и божански атрибути. Као и у претходно поменутим стиховима цара Давида у којима он размишља о незамишљивој слави Бога, који је Творац целог универзума. Ми људи имамо интелект, и једино оне ствари које нам ограничавију интелект могу бити схваћене од нас самих. Али много пута људи постају жртве тог веома ограниченог интелекта који поседују и очекују да су изнад свега, чак и одбацујући свог Творца. Много се пута осећа да су научно освајање свемира и спољашњих стварности умањиле човеков раст. Љуско биће увек размишља о откривању неотривеног и истраживању неистраженог. То је ограничен интелект људи који им доноси победу у остварењу многих научних цуда у данашње време. Али колико год да је велики наш скок, ми занемарујемо чињеницу да је то једно ништа у неограниченом простору који се пружа у недоглед. 
Ако бисмо могли да замислимо неку бројку која се односи на нашу Земљу или Сунце или чак Млечни пут, и то би било далеко изван нашег схватања. Учили смо као деца да се Земља окреће око Сунца 365 дана и да се то зове година и да то проузрокује промену годишњих доба итд. Али никада нисмо размишљали о чињеници да ће Земљино окретање око Сунца имати неку брзину, која ће нас узбунити јер је она толико велика 66000 миља на час или 106217 километара на час. Сад наше Сунце и планете Сунчевог система окрећу се око центра галксије Млечни пут брзином око 483000 миља на час или 777313 километара на час, такође нији ни наш Млечни пут статичан, он се креће брзином од 1.300.000 миља на час или 2092147 километара на час. Ове цифре изгледају екстремно огромне, у поређењу са са светском вазушном и земљаном брзином произведеном од турбо млазњака. Ми само можемо кроз маглу да имамо појам о томе да се људи крећу огромно великом брзином, иако изгледа да смо непомични док седимо на столици или читамо ово што је написано, да смо непомични само релативно у односу на тло на ком смо, али постоје огромније стварности које се дешавају, којих нисмо свесни уопште нити које нас узнемиравају. Ипак, то је само успорен снимак када се упореди са огромним, бескрајним, незамисливим обимом овог универзума. Овај универзум, са свом својом сложеношћу, повезаношћу, лепоти, открива нам величанство и великодушност Бога, који је неминовно свемогућ и узвишен. А Бог је тај који се оваплотио у људском облику да би људи били улепшани. Заиста као што се и цар Давид пита „Шта је човек да га Бог воли?“- одговор лежи у Постојању 1:26, Онда рече Бог „Да начинимо човека по нашем лику и обличју...“
Па сада шта је то лик и обличје? Да бисмо боље разумели погледаћемо најпростије значење ова два термина. У компјутерском свету лик или слика је идентична копија компјутерског хард диска, направљена за чување података и постављање у нове машине. Ова дефиниција изгледа класична како је ово ера ајпада и друштвених медија, али ова дефиниција слике или лика је овде најподеснија. Људи су створени да би били идентична копија Творца, створени да постављају узор, на тај начин да би се идентичне копије могле даље производити. Својим гресима људи су искривили тај лик, и треба да поправе тај искривљен лик кроз Бога који је дошао на овај свет као неискварено савршен човек. Процес обожења је поступак кроз који се искривљени човеков облик претвара у савршеног неискривљеног човека који је савршена слика или лик и обличја Бога, каквог га је Бог створио. Обожење је поступак очовечења у савршеног човека, човека који је савршен лик и обличје самога Бога, који шири позитивну енергију, тако да когод дође у контакт са таквом особом тежи људском савршенству.
Наша мисија у овом свету треба да крене од саме породице. Вероватно виђамо људе који се понашају као савршени људи али доживљавају крајње неуспехе у извршавању обавеза према својим породицама. Такве особе су виртуелни свет перфекције. Бог нам може дати породицу, и то је наша примарна одговорност. Духовни и целокупни развој породице недвосмислено ће помоћи усавршавању човечанства у целини. Појединци чине породицу а породица је сарадничка јединица човечанства. И обрнуто, ако неко испуни дужности са поштовањем према сопственој породици, он ће такође донети велику промену у друштву такође, у супротном то нема сврху.
Бог је створио човека као вођу ове животне средине, и очекује од њега да је чува. Морамо добро размислити о томе, да ли ми постајемо себичнији из дана у да, и уништавамо ову творевину у сну неког илузорно савршеног света. Да ли ми покушавамо да сачувамо и одржимо баланс у природи, да осигурамо бољу будућност за нас и за генерације које долазе, или смо ми, као људска бића која су најразвијенија и најцивилизованија, на путу пустошења. Да ли смо заборавили нашу улогу у универзуму? До нас самих је, да ли смо ми у стварном свету или у свету виртуелно створеном у нашим мислима.

За сајт вјеронаука.нет са енглеског  сајта http://theorthodoxchurch.info/blog/news/human-the-preserver-of-universe-fr-b-m-thomas/ превела Сања Симић де Граф