 Руска православна црква реаговала је на позив званичника Европске комисије да се Божић не помиње. Предсједник Синодског одјељења за односе Цркве са друштвом Владимир Легојда назвао је једним од посљедњих аларма за хришћане у Европи назвао то што Европска комисија жели да уклони било какво спомињање Христа из рјечника.
Ова иницијатива Европске комисије, према његовим ријечима, требало би да буде један од посљедњих „позива на буђење“ за хришћане, који и даље чине значајан дио европског континента. „А ипак, упркос опозивању документа (мада тек треба да видимо како ће се тачно „финализирати“), тенденција остаје сасвим јасна. У западним земљама јуче није кренуо курс искорјењивања чак и помињања Христа и хришћанства. Можда је поменути документ Европске комисије један од посљедњих аларма за хришћане, који и даље чине значајан део становника европског континента“, закључио је Легојда. Европски комесар се извинио због упутства о „инклузивном родно неутралном језику“. Намјера Европске комисије "на техничком новоу" да особље које ради за ту институцију припреми за инклузивност, против предрасуда и стереотипа, отишла је у погрешном правцу и направила је више штете него користи. Интерне смјернице које су послате особљу о коришћењу разних израза у комуникацији, а које су процуриле у јавности, сугерише да се не користи уопштени појам "божићни празници" већ више "празници". Такође, сугеририсало се да се не претпоставља да су сви хришћани, па и избјегавање коришћења појмова које се јасно вежу уз одређену религију, пол или брачни статус. У октобру је комесарка Европске комисије за равноправност Хелена Дали представила водич од 30 страница за коришћење „ родно неутралнијег и ЛГБТ језика. Документ је имао статус интерног упутства Европске комисије. Упутство је привукло пажњу италијанског конзервативногиздање «Il Giornale». Умjесто израза „гејеви” и „лезбејке” предложили су да се користе изрази „истополни парови”, док је „man-made” и „даме и господо” предложено да буду замијењени терминима „синтетички” и „колеге”. "и тако редом. Постојање таквог документа одмах су искористили евроскептици и политичари из крајње деснице, највише из Италије, гдје је и први пут објављена вијест о постојању таквих смјерница Европске комисије. Представљали су то као да Европска комисија "жели забранити спомињање Божића". На Малти, држави гдје католичка вјера има значајну улогу у свакодневном животу грађана, напали су управо повјереницу Хелену Дали, која долази из те државе, али из Лабуристичке странке. Управо је она повјереница задужена за равноправност. И у неким британским медијима су се појавили наслови како ЕУ "забрањује Божић и име Марија". Европска комисија је признала да су такве смјернице послане, али да је то био тек "интерни документ припремљен на техничкој разини с циљем повећања спознаје о инклузивности у комуникацији". Кристијан Wиганд, гласноговорник Европске комисије, рекао је како Комисија не забрањује или обесхрабрује кориштење израза "Божић" већ је циљ био само дизање свијести да су сви равноправни. Међутим, рекао је да је Комисија увидјела да је тај документ био "лоше промишљен", да није у складу са стандардима за које се залаже Европска унија, па је због тога и повучен. Унутар институција ово се доживјело као "непотребна бламажа", кажу извори у Бриселу, те се сада све жели пребацити на "технички ниво". Иако су смјернице послате, у Комисији тврде да "политички врх није био укључен у изради таквих смјерница". Признају да се можда "отишло предалеко" јер се у покушају да буду "укључиви" према свима, били "искључиви" према већини јер се око двије трећине грађана Европске уније изјашњава као хришћани, највише католици, а потом и протестанти и православци. Око 30 посто их се изјаснило да не припадају нити једној религији. Питање коришћења израза и вјерских традиција из прошлости све чешће изазивају контроверзе. У Белгији, држави која има снажну католичку традицију, али прилично секуларно друштво, кићење градова за божићне благдане најчешће се назива Зимске радости или, рјеђе, Божићни сајам. О томе не постоји никаква политичка одлука, а градови кажу да је ријеч о двјема различитим стварима: на Божићном сајму продају се ствари, а Зимске радости су забавни паркови за дјецу, попут клизалишта. Свеједно, сваке године десни политичари и ове примјере спомињу као "лудило политичке коректности". У Холандији и Белгији за дјецу је посебно важан празник Светог Николе, али је омиљен лик и Црни Петар. Но већ годинама се води жестока расправа зашто је Црни Петар негативац и то се сматра расизмом. |