Еп. бањалучки Јефрем примио замјеника предсједавајућег ОСЦП-а и делегацију Фондације за подршку хришћ. култури

​Дана 7. децембра 2021. године протојереј Николај Балашов, замјеник предсједавајућег Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, и делегација Фондације за подршку хришћанској култури и наслеђу на челу са извршним директором Фондације Е. И. Скопенком посјетили су Бањалуку. Епископ бањалучки Јефрем примио је госте у својој резиденцији и са њима водио топао, дуг разговор, у коме су учествовали настојатељ подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, сарадник Секретаријата ОСЦП-а за међуправославне односе А. Ј. Хошев и сарадници Фондације за подршку хришћанској култури и наслеђу.
Протојереј Николај Балашов пренио је поздраве и лепе жеље архијереју Српске Православне Цркве од Његове Светости Патријарха московског и цијеле Русије Кирила и предсједавајућег ОСЦП-а митрополита волоколамског Илариона. Епископ бањалучки Јефрем изразио је радост поводом посјете представника Руске Православне Цркве, изневши у разговору са њима размишљања о потреби јачања јединства Православља на основу вјерности канонском црквеном устројству, као и о трајном значају пријатељства између Руске и Српске Православне Цркве и братских народа. У вези с тим, архипастир се присјетио година студија (1971–1975) на Московској духовној академији. Истакнуто је да студенти из Епархије бањалучке долазе на студије у богословске школе Руске Православне Цркве. Архипастир је говорио и о традицији руско-српског братства која се негује у епархији, а која се одразила у идеји изградње руско-српског храма у Бањалуци.
Протојереј Драган Максимовић, настојатељ Саборног храма Христа Спаситеља Епархије бањалучке, водио је госте по мјестима градње руско-српског храма у Бањалуци и Духовног-културног центра Епархије бањалучке, упознавши их са идејом изградње и напредовањем радова. Храм се гради по пројекту који су 2017–2018. године израдили стручњаци Московског архитектонског института на основу архитектонских рјешења Чудовског манастира у Москви. Храм ће имати три бочна олтара, од којих би један требало да буде посвећен светим Царским страстотерпцима.
У бањалучком Храму Свете Тројице гости су се поклонили моштима свештеномученика, епископа бањалучког Платона кога су усташе звјерски убиле 1941. године. Он је небески покровитељ Епархије бањалучке. Затим су гости посетили Саборни храм Христа Спаситеља, који је обновљен након што су га усташе порушиле исте 1941. године. 
-сродна вијест РУСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ПОСЈЕТИЛА СВЕТИЊЕ ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ

​ЗамЈеник предсЈедавајућег ОСЦП-а и делегација Фондације за подршку хришћанској култури и наслеђу састали се са eпископом горњокарловачким Герасимом

​Дана 8. децембра 2021. године протојереј Николај Балашов, заменик председавајућег Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, и делегација Фондације за подршку хришћанској култури и наслеђу на челу са извршним директором Фондације Е. И. Скопенком посетили су Горњокарловачку епархију Српске Православне Цркве која се налази у Хрватској.

Одржан је састанак протојереја Николаја Балашова, Е. И. Скопенка и пратећих лица са епископом горњокарловачким Герасимом. Састанку су присуствовали настојатељ подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, настојатељ манастира Горица посвећеног Богородици „Тројеручици“ архимандрит Наум (Милковић), јереј Драган Каламанда, који се стара о Глинској црквеној општини Горњокарловачке епархије, сарадник Секретаријата ОСЦП-а за међуправославне односе А. Ј. Хошев, директор архитектонско-грађевинске фирме „POP-AP“ А. М. Поповачки, као и група сарадника Фондације за подршку хришћанској култури и наслеђу.

У име Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила и митрополита волоколамског Илариона, председавајућег ОСЦП-а, протојереј Николај Балашов топло је поздравио епископа горњокарловачког Герасима.

Епископ Герасим се у свом одговору дотакао теме помоћи коју је Руска Православна Црква кроз историју пружала Српској Православној Цркви и српском народу. „Хвала вам на подршци коју осећамо – на духовној, молитвеној и материјалној подршци“, истакао је архијереј. „Богослужбене књиге на црквенословенском језику које смо добили као помоћ и подршку од Руске Православне Цркве и данас се чувају у црквама на територији моје епархије... А то је само један мали део помоћи коју смо добијали.“

Једна од главних тема састанка била је ситуација у којој се налази епархија и услови службе њеног свештенства, посебно у контексту последица разорног земљотреса са епицентром на њеној територији, који се догодио крајем децембра 2020. године. „Желео бих да изразим своју захвалност Руској Православној Цркви што је прва реаговала након земљотреса који се догодио на овим местима, а током којег је оштећено више светиња“, рекао је епископ Герасим, разговарајући са протојерејем Николајем Балашовом и Е. И. Скопенком око учествовања Фондације за подршку хришћанској култури и наслеђу у обнови једне од светиња Горњокарловачке епархије која је оштећена услед земљотреса – цркве Рођења Пресвете Богородице у граду Глини.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Глини подигнута је 1963. године у знак сећања на истоимени храм који су срушиле усташе. Он је 1941. године био место мучења за 1.567 Срба које су усташе убиле због чврсте Православне вере и одбијања да их покатоличе. У послератном периоду комунистичке власти су спречавале обнову цркве, а 1963. године подигнута је нова црква у Глини. У децембру 2020. године, поред парохијског дома који се налази поред ње, страдала је услед земљотреса и неопходно ју је рестаурирати.

Истог дана протојереј Николај Балашов, Е. И. Скопенко и пратећа лица посетили су град Глину, где су се, уз лично учешће епископа горњокарловачког Герасима, упознали са стањем цркве Рођења Пресвете Богородице. Игуман манастира Горица архимандрит Наум (Милковић), јереј Драган Каламанда, као и директор архитектонско-грађевинске фирме „POP-AP“ А. М. Поповачки су учествовали у разгледању цркве и консултацијама поводом пројекта обнове.

Гости су посетили и одмаралиште Цриквеницу на обали Јадранског мора где су у пратњи јереја Јована Галамића, који се стара о црквеној општини града Ријеке, посетили цркву Светог Николаја изграђену 1924. године средствима удовице Н. Г. Хартвига (1857–1914), изврсног руског дипломате, амбасадора Руске империје у Краљевини Србији. У међуратном периоду црква је служила као духовно окриље избеглица из совјетске Русије који су живели у Југославији. Сектор за информисање ОСЦП-а