 Субота је „дан мира, покоја“, зато се помињање упокојених код нас врши првенствено суботом (на руском: „родительские субботы“ =„родитељске, очинске, предачке суботе“) – дани спомена мртвих (Литургика-Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев). Задушнице (грч: Ψυχοσάββατο); суботњи дани посвећени помену и молитвама за упокојене; посебни дани када се на богослужењима: Литургијама, парастосима, дељењем милостиње, уређивањем гробова, одаје дужно поштовање упокојеним члановима фамилије и Цркве. Црква се сваке суботе моли за упокојене и сјећа се свих упокојених хришћана, отаца и браће наше. Неке суботе у години посебно се посвећују помињању упокојених. Такве су: 1. Субота месопусна (задушнице), 2. друга, трећа и четврта субота Великог поста, 3. субота уочи Педесетнице (задушнице) и 4. Д(м)итровданска субота, уочи дана светог великомученика Димитрија Солунског (задушнице). Задушнице су дан посвећен упокојеним, па према томе, треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвијећем и упалити свијеће. Уобичајено је да се на задушнице држи Литургија, на којој свештеник прелива вином донесено жито (кољиво), а после службе се одлази на гробља, гдје се пале свеће, а свештеници обилазе и каде гробове. Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене. Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на дијелење милостиње, обавезно се сваком просјаку којег сретнемо, удијели милостиња и да дио хране коју смо понели са собом. Духовске Задушнице Познате и као летње задушнице, увек су у суботу пред Духове (Силазак Светог Духа). Тога дана врши се помен "од века усопшим благочастивим Хришћанима, оцима и браћи нашој." И ове суботе Црква се моли за све оне који су побожно уснули у пустињи, градовима, на мору, на земљи, на сваком месту и набраја цареве, свештенике, архијереје, монахе и све у сваком свенародном узрасту од Адама до данас. Заупокојене јектеније се узимају у току врло садржајног канона на јутрењу. Извори: спц.рс; и Литургика-Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев). Када служимо помен за умрлога, да ли његова душа то осјећа? |