 Наша Црква, у недјељу 23.јуна 2024. године слави велики Господњи и покретни празник Духови, Тројице, Педесетница.
На овај дан сјећамо се како је, у педесети дан послије Христовог васкрсења, Свети Дух сишао на апостоле у облику огњених језика. Одатле потиче и назив празника Педесетнице јер на грчком језику ријеч πεντηκοστή у преводу значи „педесети дан”. На овај дан, Јевреји су се сјећали како је, педесетог дана након изласка из Египта на планини Синај, Бог дао Мојсију Десет Божијих заповијести. Назив Духови је преузет из старословенског језика, гдје је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи. Празник Педесетнице назива се и Тројице, јер је на овај дан читавом човјечанству откривена тајна да је Бог Један, али у Три Лица - Отац, Син и Свети Дух. Исповиједање Пресвете Тројице као Тројичног Бога представља основну истину хришћанске вјере. Педесетог дана након Васкрсења Христовог, Богородица и апостоли окупили су се у горњој соби на Сиону да прославе јеврејски празник Педесетнице. "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују" (Дaп 2,1-4). А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом.Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком.И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Тог дана је око 3.000 људи повјеровало у Христа и примило крштење (ДАП 2, 41). Чињеница да су апостоли почели да говоре на различитим језицима открива посебно значење Педесетнице. У Христовој Цркви, која се „родила“ на данашњи дан Силаском Светог Духа на апостоле, сви народи су уједињени. У Цркви се обнавља веза са Богом и једних с другима, коју су људи изгубили након грехопада. У Црквеној иконографији, икона празника Педесетнице приказује горњу собу на Сиону (Сионска Горница), у којој је Дух Свети сишао на апостоле у облику огњених језика. Апостоли сједе са стране у полукругу у облику поткове, са упражњеним мјестом на челу (то мјесто је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо). Умјесто Јуде Искариотског, изабран је апостол Матија. У рукама Христових ученика су књиге и свици; прсти апостола су склопљени у благословном гесту. На икони је и апостол Павле, који није био у Горњој соби Ово наглашава да Дух Свети силази не само на одређене особе које су биле у Горњој соби, већ је дат цијелој Цркви, која се у то вријеме састојала од Дванаест апостола. На икони је празан простор између Петра и Павла, који нас подсјећа на присуство Светог Духа. Хришћанска теологија забрањује приказивање Бога Оца и Бога Духа Светога. Приказивања Бога Оца у лику старца и Бога Духа Светога у облику голуба су неканонска. У савременој Цркви сматра се да је руски иконописац Св. Андреј Рубљов (канонизован 1988.године- Црква га слави 4. јула) најдубље симболично изразио тајну Свете Тројице. Његова икона приказује сцену описану у Светом писму, када су три анђела посјетили Аврама код Мамвријског храста (1 Мојс 18,1-33) и канонски је приказ хришћанске вјере у Тројичног Бога. Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свијету да проповиједају; на њој се читају молитве Св. Василија Великог; у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцјељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства. На овај дан цркве се украшавају зеленим гранчицама и посипају травом, а у вријеме старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед 44). Молитве које се коленопреклоно читају на Духове. |