 Други радни део научног скупа Богословље код Срба: Изазови и перспективе одржан је 16. децембра 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у пет сесија посвећених богословским достигнућима у домену библистике, канонско-историјским, еклисиолошко-антрополошким и патристичким темама, као и историјско-богословским и догматско-пастирским дискусијама.
Учеснике скупа поздравио је протојереј-ставрофор Владимир Викашиновић, продекан за науку Православног богословског факултета и редовни професор при Катедри за литургику, Уследила су стручна излагања која ће бити објављена у посебном зобрнику радова. У првој сесији којом је председавао др Зоран Деврња учествовали су: др Предраг Драгутиновић – Ка новом преводу Светог Писма Новог Завета на српски језик. Критеријуми и перспективе, др Владан Таталовић – Век Катедре за Нови Завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду, др Ненад Божовић – Перспективе развоја српске старозаветне библистике у 21. веку, др Данило Михајловић – Идентитет Старозаветне егзегезе пред изазовом постмодернизма – Перспектива рецепције Старог Завета у отачкој егзегези. У другој сесији коју је водио др Предраг Драгутиновић говорили су: др Борис Стојковски – Беседа о правој вери и Admonitiones угарског краља Стефана I Светог: компаративни поглед, др Зоран Деврња – Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденцје и теологије, др Далибор Ђукић – Црквено право као део правничког образовања на Правном факултету у Београду, др Владислав Пузовић – Проучавање Историје Српске Православне Цркве на Православном богословском факултету у Београду: прошлост и перспектива. Трећом сесијом председавао је др Владан Таталовић, док су излагали: др Радомир Поповић – Свети Оци у преводу на српски језик – кратак историјски преглед, др Ивица Чаировић – Изучавање Опште историје Цркве на Православном богословском факултету (1920-2020): контекст и утицаји, др Раде Кисић – Допринос Православног богословског факултета екуменским односима Српске Православне Цркве, Миле Суботић – Српска Православна Црква у САД у српској црквеној историографији: досадашња истраживања и перспективе. Четврту сесију модерирао је др Раде Кисић, а говорили су: др Дражен Перић – Хришћанска антропологија у служби човековог назначења и изазови постмодерне, протођакон Предраг Петровић – Еклисиолошке парадигме целовитости људске личности (Corpus Dionysiacum и проблем целовитости личности), др Здравко Јовановић – Артикулација библијско-патристичке мисли у савременом културном контексту – дијалошки императив православног богословља. Последњом, петом сесијом председавао је др Ивица Чаировић. Излагали су: др Златко Матић – Тријадолошке претпоставке саборности Цркве у делу Светог оца Јустина (Поповића), др Драган Ашковић – Савремено црквено појање између поетике и теологије, др Владимир Антић – Савремена српска црквена музика и њена будућност, др Милосав Вешовић – Септуагинта у ранохришћанском предању, др Јелена Фемић Касапис – Професори Грчког језика на Православном богословском факултету Универзитета у Београду од почетака рада Факултета до 1952. године, др Јован Лазаревић – Житијe Светог Симеона од Светог Саве – особени књижевно-богословски аспекти. Учесник научног скупа поздравио је Преосвећени Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског. Православни богословски факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са управом Храма Светог Саве на Врачару и са благословом Његове светости Патријарх српског др Порфирија, 15. и 16. децембра 2021. године организовао је научни скуп Богословље код Срба: Изазови и перспективе, поводом стогодишњице од почетка рада Православног богословског факултета у оквиру Универзитета у Београду (1920-2020) и осамсто година од Беседе о правој вери (1220-2020), коју је у манастиру Жичи произнео Свети Сава. Извор: СПЦ |