 Петнаест вијекова након изградње, величанствена византијска црква Св. Софије (грч. Αγία Σοφία, тур. Ayasofya) и даље крије тајне, а њихово откриће и данас изазива чуђење и дивљење. Основана је 532. године послије Христа, за вријеме цара Јустинијана I, када је постојећи храм на овом мјесту, који се назива и Велика црква (Magna Ecclesia, Μεγαλη Εκκλησια) спаљен током немира у Цариграду. Црква Свете Мудрости свечано је отворена 537. године, први пут освећена 15. фебруара 360. године и функционисала је као саборни храм Цариградске патријаршије до 1453. године.  Црква посвећена Светој Премудрости Божијој спада у врхунце византијског црквеног градитељства са иновативним дизајном и архитектуром за своје вријеме. Храм је био и остао симбол Цариграда како у византијском и османском периоду тако и данас. Осим дивљења које изазива код посјетилаца и ходочасника, подједнако је занимљиво и оно што се крије испод њених темеља, а разне легенде и нагађања круже кроз вијекове до данас. Како из прича, тако и из извршених археолошких ископавања, познато је да је испод пода Аја Софије постојао огроман подземни простор у којем су се налазиле бројне крипте, катакомбе и галерије. Урбана легенда чак каже да подземни тунели Аја Софије досежу Леандерову кулу (Дјевојачку кулу) на Босфору и Принчевских острва. Археолози са сигурношћу кажу да су разни тунели испод цркве међусобно повезани, иако је због нагомилавања земљаног наноса данас већина њих блокирана. Професор Хасан Фират Дикер каже да је велики дио подземних објеката Аја Софије коришћен као складиште, а постоје и објекти који су били дио канализационог или водоводног система. На дубини од четири метра откривена је и катакомба која се састоји од три просторије, гдје су сахрањивања вршена од 4. вијека послије Христа. То је најстарија грађевина у комплексу византијских храмова. За његово постојање се зна од 1946. године, али тек недавно су завршени радови на уклањању четири тоне муља и наноса који су захватили локацију. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања cnn.g  |
