 Протојереј Дарко Ђого. Фотографија: снимак екрана Јутјуб канала Тв „Перши козатски“ Српски професор богословског факултета у Фочи протојереј Дарко Ђого говорио је о својој визији ситуације око Цариградске патријаршије и њеног дјеловања у Украјини.Фанар је желио не само да створи нову црквену структуру у Украјини, већ и нови облик размишљања у свијету православља. Ово је рекао протојереј Дарко Ђого, аутор књиге "Русь, Руско-украјинско црквено питање (Црквена историја, идентитети, теологија)“, у директном преносу на украјинској телевизијској станици «Першого Козацького».. „Ово је тужна прича са Фанаром и оним што се догодило у Украјини: уједињењем такозване Кијевске патријаршије и УАПЦ (Украјинска аутокефална православна црква-примј. преводиоца)“, примијетио је српски теолог. „Патријарх Вартоломеј је „ вратио у достојанство људе који уопште нису имали“. Разлог томе је, према његовом мишљењу, промјена начина размишљања Фанара, који је желио да „створи не само нову структуру у Украјини, већ и нови облик мишљења у православном свијету, као у римокатоличком папинству: постоји особа, ауторитет који о свему одлучује својом одлуком".Истовремено, додао је свештеник, неопходно је схватити да Фанар није један патријарх Вартоломеј или нешто што се догодило у Украјини и неће се догодити нигдје другдје, већ је ово „један пројекат поновног стварања свјетског православног идентитета“. „Патријарх Вартоломеј је увијек представљао (црквене односе-прим.прев.) Грчким епископима на такав начин да је то била нека врста завјере Руса, Срба, Бугара - словенског свијета против Грка“, примијетио је. - Постоје аргументи да постоји „први ешалон“ православља - то су грчке цркве: Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим, а постоји и нека врста „православља другог реда“ - словенско православље, грузијско и остало. <...> Мислим да ће овај приступ, за који се патријарх Вартоломеј сада одлучио, овај облик православног папизма, наћи присталице у грчком свијету. Али вјерујем да и људи у грчким црквама виде да ово није ствар словенског православља, није ствар грчког православља, већ је ријеч о поновном стварању православља“. Такав нови формат, гдје „чињеница није оно што се види, већ оно што ћу рећи да је управо то тако“, може се пратити до поступака самог патријарха Вартоломеја, који је прије неколико година рекао једно о ПЦУ, али сада је то потпуно другачије ... „Они (Цариградска патријаршија – прим.прев.) приморавају Помјесне цркве, на примјер, Александријску цркву, која је позната по подршци митрополиту Онуфрију, да промијене свој став, тако да сви могу да виде да је нормално један дан говоре једно, а други дан друго. Ако се епископи тако изјашњавају са својим изјавама, шта онда очекивати од обичног човјека “, изјавио је протојереј Дарко Ђого. Подсјетио је на Јеванђеље по Матеју, у коме је Господ рекао да чак ни „врата пакла неће надвладати цркву“, додајући да „то не значи да пакао неће покушати да савлада цркву. Али вјерујем да ће православни свијет, Црква преживјети ову болест, као и у вријеме свих јереси и раскола“. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Кипарски теолог о одлуци Синода: Епифаније нема важеће посвећењеПрофесор Христос Иконому истакао је да је одлука посљедњег синода Кипарске цркве у супротности са претходним једногласним одлукама о „украјинском питању“. Поглавар ПЦУ Епифаније нема важеће посвећење, а одлука Синода Кипарске православне цркве да подржи став архиепископа Хризостома није обавезна. Ово је у етеру једног од кипарских ТВ канала изјавио шеф Одјељења за теологију Универзитета у Никозији Христос Иконому , преноси Ромфеа. Теолог је истакао да је одлука кипарског Синода од 25. новембра 2020. године у супротности са његовим претходним једногласним одлукама о „украјинском питању“. Дакле, примијетио је, не одговара на питања постављена на састанку 18. фебруара 2019. године, када је Свети синод кипарске цркве објавио да неће признати ПЦУ због неваљаности свештеничких и епископских хиротонија у ПЦУ.
Професор је увјерен да ова одлука Синода Кипарске цркве није обавезујућа, јер се ради о питањима „учења, вјере, истине, која се односе на суштину, живот, еклисиологију и спасење“. |