|
Православна црква прославља успомену на изузетног руског заповједника и вјештог дипломату, светог племенитог кнеза Александра Невског, 6. децембра. Син кнеза Јарослава и мајке Теодосије Игоревне, рјазанске принцезе, Александар Невски рођен је 30. маја 1220. године у Переслављ-Залеском (данас Русија). У историју земље ушао је не само као изванредан војсковођа, већ и као мудар политичар и дипломата.  Главни догађаји у животу принца биле су двије историјске битке, побједе у којима је Русија спасена од заузимања њемачко-шведских витезова. 15. јула 1240. одреди Александра Невског поразили су шведске витезове на ушћу Неве (по којој је и добио надимак „Невски“), а 5. априла 1242. немачки крсташи Тевтонског реда поражени су на Пејпском језеру. Током свог живота принц Александар није изгубио ниједну битку.
У исто вријеме свети принц је водио вјеште дипломатске акције са још једним опасним непријатељем - Златном Хордом, захваљујући којој је успио да одврати још страшнију несрећу за Русију. Благовјернии кнез се упокојио у Господу у својој 43. години, 14. новембра 1263. године у Городецу код Владимира (примивши пред смрт монашки постриг као Алексије). Мошти светитеља налазе се у Тројичном храму Лавре Александра Невског у Санкт Петербургу. Име браниоца Русије и заштитника војника познато је не само у Русији. Цркве попут Патријаршијски храм у Софији, храм у Талину и храм у Тбилисију посвећени су светом Александру Невском. Поштовање принца Александра као свеца почело је одмах након његове смрти, истовремено је састављена прилично детаљна „Прича о животу Александра Невског“. Званична канонизација кнеза догодила се 1547. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дјела милостиње. 30. септембра празнује се пренос његових моштију у град Владимир. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |