Сазнај новости из
хришћанског свијета
У књизи пророка Малахије стоји: „Јер од истока сунчанога до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се мјесту приносити кад имену мојему и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама“ (Мал 1,11). Да ли се ово пророштво односи и на куће обичних верника или на цркву? Да ли лаици могу сами да каде? Зашто би неко желео да кади иконе или да покаже неке знакове страхопоштовања и поштовања, као што су паљење свећа и лампи које горе поред иконе.? Према доктрини Православне Цркве, израженој у догматској декларацији 7. Васељенског сабора, дубоко поштовање које ми указујемо слици Божјој се преноси на оригинал, па према томе кад ми указујемо част икони Христовој насликаној бојама или нечим другим, то није рад људских руку којем се дивимо већ се дивимо Оном ко је приказан на икони. Васељенски сабор нам налаже да имамо иконе Христа, Мајке Божје, анђела и светаца свуда, као и да указујемо част овим светим предметима с богопоштовањем, целивајући их, палећи свеће и тамјан. Док у цркви свештеници каде, стари хришћани су имали обичај у својим домовима да самии приносе пријатан мирис Богу, што ће нам посведочити списи Светих Отаца, животи многобројних светаца и канонске књиге неких манастира. Посебно, Свети Фотије митрополит Московски каже у својој посланици да богобојажљиви лаици, и мушкарци и жене, треба да каде своје иконе, као и да науче своју децу да то исто тако чине, без обзира на то колико су млади јер је то православни обичај. Још од древних времена, лаици у Русији каде свете иконе у својим домовима. Кад се окупи цела породица, част паљења тамјана припада обично најстаријем у породици, иако било који члан породице, без обзира на пол и године старости, може да запали тамјан пред иконом у току својих личних молитава (према Посланици Светог Фотија Московског). Монаси такође практикују паљење тамјана у својим келијама током монашког молитвеног правила. Према устаљеном обичају, лаици, укључујући монахе, не би требало да користе велику кадионицу са ланцима (ака кадионицу), која припада свештеничкој или ђаконској служби, већ ми користимо малу ручну кадионицу са малом дршком (види Повеље Соловског манастира и Нил Сорски Пустињски). Такође, они користе обичне металне и керамичке кадионице. Не постоје посебна строга правила која говоре како лаици могу да каде код куће, али кађење се обично изводи на три начина. 1) Кадионица или неки посебни инструмент, који је уобичајеном говору познат као паук и који је причвршћен изнад лампе која гори поред иконе, једноставно се поставља на полицу за иконе или на равну површину и соба се пуни миомирисом током молитве. 2) У ручну кадионицу се ставља тамјан и доноси се испред иконе на почетку молитве, а може се носити у соби или по целој кући. Молитве Царе Небески, Трисвето, Оченаш, Верујем, Псалам 51 и 91 и тропар празника обично се читају са великим поштовањем и понизношћу док ходамо по кући кадећи. 3) Док држите кадионицу у својој десној руци, кад се крстите пред неким светим предметом, ставите кадионицу у леву руку, прекрстите се и учините мали наклон. Према познатом литургичару М.Н. Скабалановичу, тако се ручна кадионица користила у древна времена. Трагови такве праксе такође су остали у божанској служби, на пример, код крстообразног кађења Светог Стола при узвику Слава Светој Тројици. Крстасти знак вероватно је начињен ручном кадионицом. У данашње време, у неким удаљеним православним парохијама, где свештеници долазе само повремено да би прославили Евхаристију, сама заједница, која се састоји од најискуснијих и духовно напредних појединаца, који имају добро знање литургијске традиције, дневно изводи и друга богослужења, а такође и кађење у цркви помоћу мале ручне кадионице (нарочито, у РОКОР-у). У таквим ситуацијама, кађење се изводи у одређеним тренуцима, као што су Господе, вичем теби на Вечерњој, Величај душо моја Господа на крају Јутрења, и .тако даље. Кађење се изводи према строгом правилу, онако како је то прикладно у храму. Прво, Крст и Јеванђеље на аналогиону се каде, онда Царске Двери, иконе и иконостас с десне стране па онда са леве, и све друге иконе по утврђеној процедури. У одсуству свештеника, Царске Двери и олтарска завеса остају затворени и строго је забрањено кадити у олтару. Пракса лаика како каде у цркви забележена је у Светогорском Типику, где се до данашњих данаизводи кађење ручном кадионицом од стране нерукоположених олтарских саслужитеља у одређеним деловима службе ( види Православну Енциклопедију). Дакле, лаици могу кадити код куће и, уз благослов црквених старешина, искусни парохијани могу такође кадити у капелама и црквама током лаичке службе уколико нема сталног свештеника у парохији. Користи од кађења домова могу бити значајне: миомирис тамјана ствара црквену атмосферу која је погоднија за молитву, освећује се кућа, указује се част Јеванђељу, Крсту и светим иконама, што је директно прописано Другим Никејским Сабором (Седмим Васељенским Сабором). Хришћанин се учи да проведе време у дому на молитвени начин. Наравно, кађење није услов без којег се не може код мољења код куће. Никако то не сме да се претвори у неку врсту забаве, где се нагласак помера са молитве и приношења миомириса Богу на неки спољни церемонијални аспект молитве, што очигледно не само да не би било од помоћи већ би било и на духовну штету. Према томе, савет је да се упознамо са молитвом и црквеним животом пре него обогатимо молитву Господу користећи тамјан. С тим у вези, паљење тамјана пред иконама, посебно у дане великих црквених празника, древни је побожни обичај записан у светој традицији, историји цркве и животу светаца; ако вам то повраћа поверење, чини вас срећним у Господу и помогне вам да се осећате свечано, ако то подстиче вашу љубав према црквеном богослужењу, вреди се захвалити Богу и донети чисти принос тамјана у Његово име. аутор: Јован Ничипорук За сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
November 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|