 Црква вековима слави Божић 25. децембра. Међутим, ни Свето писмо ни Свето предање не говоре ништа о тачном датуму Месијиног рођења. Постоје ли неки библијски или неки други разлози за слављење оваплоћења Бога на данашњи дан? Одакле овај датум? И када је Црква почела да слави Рођење Христово?
Све очи су упрте на Васкрс Првобитно Црква није славила Божић и није ни знала тачан датум (или чак месец и годину) Исусовог рођења. То је било због чињенице да је хришћанска свест била задубљена размишљањем о Васкрсењу, а вера хришћана била је прожета васкршњим духом и ишчекивањем скорог доласка Господњег. Из истог разлога хришћани нису славили сопствене рођендане, усредсређујући се на духовно рођење током Свете тајне крштења, и сматрали су дан своје смрти даном свог истинског рођења (проф. Михаил Н. Скабаланович, Хришћански празници). Због тога се сећање на мученике, њихов дан рођења у вечност увек славило на дан њиховог мучеништва. Празник Богојављење Хришћани су празник Богојављење увели као одговор на раније уведени празник Крштења Христовог, који су започели гностици, о чему сведочи и Климент Александријски (Климент Александријски, Стромата I, 21). За гностике је крштење било важан догађај у Христовом животу, јер су веровали да је у време крштења Исус, будући једноставан човек склон греху, постао божански захваљујући силаску Духа. У покушају да се супротставе овој древној јереси, хришћани су, такође, увели свечаност Господњег крштења и празник назвали Богојављење (*Теофанија), настојећи да нагласе да је Исус већ био Бог и да је свету објављен као један од Свете Тројице чином крштења . Рођење Христово - рођење Сина Божјег - славило се истовремено са Крштењем. Испоставило се да је Богојављење забележено 6. јануара, а тог дана су се неке Цркве сећале и Мудраца, чуда у Кани Галилејској и чудесног умножавања хлеба као знакова Божјег присуства међу људима. Прослава Божића Списак хришћанских празника које су саставили ранохришћански писци попут Тертулијана († око 220) и Иринеја († 202) не укључује Божић. Ориген († 253) и Арнобије (†4.век) оптужили су незнабошце да славе рођендане, што указује на то да они нису славили Божић у то време. Генерално, Христово рођење се на Истоку није славило до краја 4. века. Хришћани у Риму су први прославили празник, а Секст Јулије Афрички († око 240) прецизира датум - 25. децембар - у својој хроници написаној 221. године. Свети Иполит Римски († 235) такође пише да је Христос био рођен у среду, 25. децембра, 42. године владавине Августа (Св. Иполит Римски, Коментар Данилове књиге, 4.23). Исти датум наведен је у делима чувеног летописца светог Дионисија Егзига († 544), који је дошао на идеју да броји године од Рођења Христовог. Док приступамо питању успостављања 25. децембра као Месијиног рођендана, вреди напоменути да до сада не постоји јединствено мишљење око разлога за одабир овог дана. Навешћемо водеће и највероватније теорије. Рачунање од Благовести Један број светих отаца (свети Атанасије Велики, свети Анастасије Антиохијски) верује да су се Благовести и зачеће Господа Исуса догодили 25. марта, на дан када је, према неким старим предањима које је већ навео Африкан, човек створен. Бог је зачет у телу оног дана када је човек пао, тако да је исцељење људске природе започело Зачећем Новог Адама - Христа. Због тога се Исусово рођење славило 25. децембра, девет месеци након Његовог чудесног зачећа. Анонимни рукопис De Pascha Computus (243) наводи да је први дан стварања света била пролећна равнодневница (тада је био прихваћен дан 25. март), а Господ, Сунце правде, зачет је или рођен марта 28, тј. истог дана када је према књизи Постања Сунце створено (4. дан стварања). Према другој хипотези, Господ је зачет на Пасху, 14. нисана, јер су, према веровањима древних Јевреја, сви велики људи требало да буду зачети и да умру истог дана. Господ је страдао 14. нисана, па га је зато на Пасху зачео Дух Свети, а неки људи претпостављају да је 14. нисан те године пао 25. марта. Зимски солстициј Према другој популарној верзији, Божић се славио на дан зимског солстиција, који је Јулије Цезар успоставио да пада 25. децембра. Логика ове одлуке Цркве је јасна: почев од дана зимске равнодневнице, мрак почиње да се повлачи, а дан постаје све дужи и дужи. Често се наводи да су хришћани изабрали 25. децембар за Христов рођендан, за разлику од незнабожачког празника божанства сунца Митре, такозваног Непобедивог сунца, који се у Риму славио још од времена цара Аурелијана († 275). Неки хришћани су волели ове незнабожачке празнике и оци Цркве одлучили су да незнабожачки празник испуне новим хришћанским значењем, позивајући вернике да славе рођење истинског Сунца правде, које је прорекао пророк Малахија ( Малахија 4, 2). Међутим, неки археолози (Томас Ј. Талеј) изнели су идеју да је Аурелијан 25. децембра установио празник у част Митре да би се супротставио растућем утицају хришћанства, чији су следбеници већ на овај дан славили Божић. Библијски извештај Завршимо нашу расправу о разлогу због којег 25. децембра славимо Рођење Исусово библијским извештајем о догађају. Лука нам каже да је Захарија, отац Јована Крститеља, био свештеник Авије (Лк 1, 5-11). Жреб Авије био је осми у служби храма (1Дн 24, 10), што је одговарало августу према јеврејском литургијском календару. По завршетку службе, Захарија се вратио кући и ускоро је његова супруга Јелисавета добила сина (Лк 1, 24), па Црква прославља зачеће Претече у септембру (23. септембра). Девет месеци касније рођен је Претеча (Црква слави његов рођење 24. јуна - на дан летњег солстиција, за разлику од Христа). Благовести Деве Марије се дешавају у шестом месецу Јелисаветине трудноће, то је у марту; а девет месеци касније, у децембру, рођен је Христос Спаситељ света. Аутор: Јован Ничипорук; извор: Каталог добрих дјела/ за сајт вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф |