 Велики Господњи покретни празник - Свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвијети, Цвјетну недјељу)ове године православна црква прославља у недјељу 28. априла. Ово је и недјеља која претходи Васкрсу. На овај дан.Црква се сјећа најважнијег јеванђеоског догађаја - Свечаног уласка Спаситеља у Јерусалим мање од недјеље прије предстојећег распећа. Овај догађај описују сва четворицу јеванђелиста: Матеј, Марко, Лука и Јован. Ово није био први пут да је Исус ушао у Јерусалим. Али сада су га становници града дочекали и поздравили као цара - раширивши пред собом одјећу и палмине гранчице, узвикујући: „Осана сину Давидовом! благословен Онај који долази у име Господње! Осана на висини!" (Мт 21, 9). Дан раније Христос је васкрсао Лазара у селу на другој страни Маслинске горе од Јерусалима. Гласина о чуду брзо се проширила тим подручјем, а у граду су почели да говоре о томе да је то знак: древна пророчанства су се обистинила, а Месија, спаситељ израиљског народа, већ је био овдје. Исус није оповргнуо ове гласине, већ је, напротив, сједећи на магарцу (симболика магарца је мир, за разлику од коња, који символише рат), у град ушао кроз Златна врата, кроз која обични људи нису смјели да прођу ни пјешке, јер су од самог почетка били намијењена једном госту. Такав корак био је раван проглашењу Месијом. Народ га је и дочекао тако бацајући палмине гранчице под Исусове ноге. Али, ушавши у чувени јерусалимски храм - средиште старозавјетне религије, Исус, супротно популарним очекивањима, уопште није објавио свети рат против Римљана и није навео гомилу да јуриша на оближњу тврђаву римског гарнизона. Истјерао је трговце из Храма и напустио град. Исус се више неће појављивати у Храму. Неколико дана поучава људе у близини Јерусалима, редовно се расправљајући са фарисејима - признатим вјерским вођама Јудеје. И истовремено расте разочарање људи у Њега. Они који су бацали палмине гранчице под Спаситељеве ноге постају све мање задовољни Њиме. Ових дана Исус предвиђа горку судбину за Јерусалим. Пророчанство се треба испунити за неколико деценија: 72. године н. е. град и Храм, Римљани ће збрисати са земље, а Јевреји ће бити протјерани из своје отаџбине. Неколико дана касније, видећи Христа ухапшеног, ти исти становници Јерусалима који су Га дочекали и поздравили као цара, викаће римском намјеснику Понтију Пилату : „... распни га, распни га!“ (Јн 19, 15).
|