 Чувајте се квасца фарисејског и садукејског – прилично позната јеванђеоска изрека. Ову фразу Христос прооизноси у Јеванђељу по Матеју. Ево како нам се то описује у Јеванђељу:
„И ученици његови полазећи на ону страну, заборавише да узму хљебове. А Исус им рече: Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског. А они мишљаху у себи говорећи: то је што нисмо хљеба узели. А Исус разумјевши рече им: Шта помишљате у себи, маловјерни, што нисте хљеба узели? Зар још не разумијете, нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте? Ни оних седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте? Како не разумијете да вам не рекох за хљебове, него да се чувате квасца фарисејског и садукејског? Тада разумијеше да не рече да се чувају квасца хљебнога, него науке фарисејске и садукејске“ (Мт 16, 6-12). Читајући ове стихове можемо осјетити да Христос говори ученицима о нечему што они једини разумију. Чини се да се значење чита између редова, иначе како би апостоли одједном разумјели ријечи Христове када он поново понавља реченицу: "Чувајте се квасца фарисејског и садукејског" Чињеница је да је међу Јеврејима ријеч "квасац" значила неколико ствари одједном. Квасац се могао наћи у сваком јеврејском дому. Било је то мало парче ферментисаног теста које је сачувано од претходног печења и коришћено за прављење квасног хљеба. Тако су ученици Христови мислили да ријеч квасац означава хљеб, који ће морати да купе. Што се тиче помињања фарисеја и садукеја, који су били непријатељски расположени према Христу и Његовим сљедбеницима, апостоли су вјероватно мислили да их је овим фигуративним изразом Исус упозорио да не једу локалну храну. Чињеница је да су крајеви магдалски, гдје су Христос и Његови ученици прешли, били насељени углавном паганима, са којима се Јевреји гнушали да комуницирају, а још више да примају храну од њих. Дакле, апостоли су одлучили да их Христос, примијетивши одсуство хљеба, опомиње да не купују нечисти пагански хљеб. Како пише архимандрит Јануарије (Ивлев), „није сасвим јасно зашто је њихов Учитељ квасац назвао „фарисејски и садукејски“. Али ученици или нису придавали никакав значај овим ријечима, пропуштајући их мимо ушију, или су, знајући негативан однос Исуса према фарисејима и садукејима, разумјели Његове ријечи на овај начин: хљеб на овој обали није добар, подсјећа на непријатељски расположене фарисеје и садукеје. Међутим, Исус разуме предмет размишљања ученика и замјера им: Шта помишљате у себи, маловјерни, што нисте хљеба узели? Да би нагласио да сада не говоримо о хљебу, Он подсјећа ученике како је са пет хљебова нахранио пет хиљада људи. Христос, такорећи, тражи да се не брине о храни, јер Он сам може да се побрине за то. Сада, отклонивши сумње ученика, Он поново понавља: "Чувајте се квасца фарисејског и садукејског" . И апостоли коначно схватају значење његових ријечи. Чињеница је да је ријеч "квасац" имала још једно значење - индиректно. Квас који је ферментирао тесто могао је лако да иструне и почне да смрди, посебно у локалним врућим условима. Стога су Јевреји повезивали квасац са нечистим, грешним стварима. У припреми за празник Васкрс, на примјер, куће су потпуно очишћене од трагова квасца, а умјесто квасног хљеба пекли су се бесквасни колачи. Такво предање је Бог завјештао Мојсију: Од четрнаестог дана првог мјесеца, од вечери једите бесквасни хљеб до вечери двадесет првог дана истог мјесеца; седам дана неће бити квасца у вашим кућама... (Изл 12,18-19 ). Квасац, посебно онај стари, постао је метафора за нешто зло и порочно, и често се у том смислу помиње у светим текстовима. На примјер, Прва посланица Коринћанима: „Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине“ (1 Кор 5,8 ), Посланица Галатима: „Мало квасца укисели све тијесто“ (Гал 5,9 ). Апостоли су наравно били свјесни овог значења ријечи квасац. На крају су схватили да их Христос не учи да се боје нечистог хљеба, већ лошег утицаја фарисеја и садукеја, који су до недавно досађивали Христу својим провокативним питањима и захтјевима да им покаже знак са неба . А ако то схватимо шире, Христос нас учи да се чувамо лажних учења, упозорава на гријех и лицемерје. Превод вјеронаука.нет/извор: фома.ру |