 Да све посјетиоце манастира Острог чува благослов Светог Василија Острошког до сада је доказано више пута, па и јуче када је стијена од кубик и по пала на улаз палионице свијећа, али Божијим чудом нико није повријеђен. По ко зна који пут Свети Василије показао је силом која му је од Бога дарована да не заборавља људе и да су упркос опасном терену острошких стијена, увијек сигурни, заштићени и благословени.
Иако је палионица свијећа једно од најфрекфентнијих мјеста код Горњег манастира, у тренутку када је стијена пала испред ње није било никог, већ су сви вјерници, као упозорени, били у дворишту. Сви су остали здрави и весели да свједоче о још једном чуду под Острогом. На фејсбук профилу Парохије Страшевина око поднева је објављена вијест о чуду. – Овога тренутка десило се чудо Светог Василија. Паде стијена у Горњем манастиру Острог међу народ и све здраво и весело. Слава Богу и Светом Василију написано је на профилу. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић истиче да нема сумње да се Свети Василије Острошки и на овај начин јавља и то у тренутку када неки покушавају да атакују на његов ћивот и да отимају његову светињу. – Сви треба да се добро замислимо над овим чудом Божијим поручио је Џомић. Јеромонах у манастиру Острог Сергије Рекић и није превише изненађен чудом које се јуче десило, пошто није прво које је видио или за које је чуо. Он подсјећа да је прије двије године , такође, пала стијена на мјесто са којег је само пар тренутака прије устао човјек који је ту сједио након крштења. – Устао је, удаљио се и у том трену пала је стијена. Секунде су биле у питању. Такође, људи који су били у близини су се разишли са тог мјеста тако да никог није било близу. Јуче ујутру смо само свједочили још једном чуду у низу, ни првом и сигурно не последњем каже Рекић за „Дан”. Он наводи да није за чуђење да се стијена око манастира обрушава, јер промјене времена утичу на кречњак. — Камење пада, али Свети Василије чува своје. Јуче ујутру се одвалила стијена, што је и нормално јер су кише и велике промјене температуре. Камен је провалио кров и терасу изнад палионице свијећа и пао тачно поред улаза. У том трену само чудом нико није био испред. Иначе на том мјесту гдје је пала стијена сваког дана у јутарњим часовима сједи старатељ који брине о палионици свијећа, али јуче ујутро отишао је да попије кафу на друго мјесто. Такође, и вјерници који су били ти удаљили су се тако да их ни каменчић није окрзнуо, а било је пуно двориште људи каже Рекић. Он каже да се догађај код манастира може описати само као чудо. – Природа има своје, али чуда се увијек дешавају упркос свим природним процесима. Нико није повријеђен уз помоћ Бога и Светог Василија. Под Острогом се само добро дешава. Светац штити све своје вјернике. Не само да исцјељује, он и чува. Немогуће је да поред толико људи на тако малом простору да се сви сачувају без неке више силе. Нико ни окрзнут. Чудо и ништа друго истиче Рекић. Он истиче да је прије пар година са пута који води ка манастиру са аутом слетјело више људи, али да нико није повријеђен. – Било их је четворица или петорица у аугу. Слетјели су с пута и зауставили су се изнад провалије, жбун их је зауставио, буквално грана. Када су изашли из кола, возило је само слетјело у провалију, а они су пјешке изашли на пут. Хвала Богу неповријеђени. Можда је возач био непажљив, али Бог и Свети Василије су били ту да их све заштите. Људи када дођу са вјером они су заштићени увијек. Ко поштује Василија и Бога који му је дао сву моћ увијек је безбједан. Замислите како је страшно када неко ту светост и чудотворство које је Бог дао Светом Василију не поштује и не признаје. Извуцимо поуку да се према светињи треба односити смирено и са поштовањем. Ако видимо како Господ чува тако можемо аналогно закључити да је опасно противити се и нападати светињу. Не дао Бог никоме. Чуда Светог Василија су бројна, голико их је записаних и незаписаних. Он чини само добро, тражи од нас исто да чинимо и да не кидишемо на светињу. Ако некад не можемо да учинимо добро дјело, на примјер немамо услова да неком помогнемо, онда барем не треба да чинимо лоше. Увијек се можемо суздржати рђава дјела – констатује Рекић. Историчар Будимир Алексић истиче да нема сумње да је манастир Острог чудотворно мјесто, што је јуче само још једном посвједочено. — Сад су нарочите гужве, али Свети Василије увијек чува вјерни народ. До сада је објављено неколико томова књига о његовим чудима. Бројна су незаписана чуда, тако да и не требамо да се чудимо. Ово је можда и прилика за оне који кидишу на цркву да се сјете њеног значаја ван свакодневних токова рекао је Алексић. Ни гранате не експлодирају У фебруару 1942. године, за вријеме бомбардовања манастира Острога, једна граната из њемачког брдсног топа ударила је у намени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црнвици Часног Крста, али, за чудо, том прилином није експлодирала. Граната се од пада разбила на двоје, упаљач је пао на једну, а барутно пуњење на другу страну црквеног каменог пода. Стручним испитивањем касније је утврбено да је граната била сасвим исправна и као таква требала је да експлодира. Очигледно је свима да Светитељ то није допустио, јер би тиме била нанијета велика штета светој цркви и његовој испосници. Ова граната се и данас чува цијела у Горњем манастиру. Светац помаже без обзира на вјеру Максим Јововић шездесетих година 20. вијека записује свједочење Ф.О., муслиманке из Титограда, која је била болесна и ноја је једне ноћи уснила да треба да пође под Острог. Њен супруг се томе противио, али је на крају ипак пустио. Када је пошла у манастир са пратњом, пошто није могла сама да се креће, послије читања молитава, оставила је на ћивот ненолико златних дуката. Кући се вратила здрава и захвална сили Божијој и Светом Василију. Ипак, кући јој је муж замјерио што је оставила дукате „каурском свецу који помаже само за мито”. Послије три дана муж јој је освануо болестан, а иако је ношен у манастир лијека му није било. Љети долази до 300.000 вјерника Манастир Острог само у току љета посјети између 250.000 и 300.000 вјерника. Важи за једно од највећих светилишта за православне хришћане, али у манастир долазе и католици и муслимани. Поред моштију острошког свеца, многи су излијечени. Један од примјера је и случај 15-годишње дјевојчици из Војводине која се разбољела од рака и којој љекови нијесу помагали. Давали су јој љекове само да ублажи боли, да хуманије сачека тај смртни час. Дјевојчица је читала о чудима Светог Василија, а када јој се стање мало поправило дошла је у манастир и када је ставила главу на груди светог Василија осјетила је да јој се вратила снага и да је исцијељена. Када су кренули назад за Војводину била је много боље. Милан Секуловић Извор: Дан |