 Рођен у једном селу у Фригији од благочестивих родитеља. Његов отац Александар био је официр, а мајка Синесија кћерка свештеника. Евтихије је основно образовање и хришћанско васпитање стекао од свог дједе свештеника. Једном, током дјечије игре, написао је: Евтихије патријарх! То је, на неки начин, наговијестило његову будућу службу. Са 12 година је послат у Цариград на школовање. У тридесетој години поста игуманом једног манастира амасијског. А када му бјеше четрдесета, година посла га Амасијски митрополит умјесто себе не Пети васељенски сабор. На сабору он блисташе као сјајна звијезда међу оцима цркве, како својом ученошћу, тако и благочешћем. Када наста препирка, да ли могу јеретици након своје смрти бити предани анатеми, он заступаше мишљење да могу позивајући се на Књигу Царeвима 13, 1-8 и на IV књ. Царства 23, 16. И омиле веома цару Јустинијану и патријарху Мини. Цар га много питаше за савет, а Мина (у то време веома богат) назначи га за свога наследника и умоли цара, да то приведе у дјело. Тако и би. Дванаест година управљаше свети Евтихије црквом мирно. Но тада ђаво диже буру против њега. Та бура дође до самога цара Јустинијана. Прелести се цар, наиме, и паде у монофизитску јерес афтартодокета, која лажно учаше, да је Господ Исус и пре васкрсења имао тело божанско и нетрулежно, без осјећања глади и жеђи и бола. Евтихије одлучно устане против те јереси, због чега га цар одагна у прогонство, у његов првобитни манастир. Ту проживе Евтихије дванаест година и осам мјесеци, и показа се великим чудотворцем, исцјељујући људе од разних болести молитвама и помазивањем јелејем. Јустинијан се покаја и умре, а њега наслиједи Јустин, који поврати Евтихија опет на престо патријарашки, на коме овај светитељ оста до смрти мирно управљајући црквом Божјом. У својој седамдесетој години пресели се у царство Христа Господа, коме је вјерно и храбро служио цијелога свога живота, 582. године. Сахрањен је у цркви Дванаест апостола. У 1246. године његове мошти су из Цариграда пренесене у Венецију.
|