 Начало индикта или црквене Нове године православна црква прославља 14. (1.) септембра. Године 312. хришћански цар Константин Велики одлучио је да се почетак нове године прославља не 1. јануара, већ 1. септембра. То је, прије свега, било због система утврђивања и наплате пореза, односно почетка нове финансијске године, а називао се индикт (од латинског indictio - одредити цијену, процијенити). Касније је етимологија ријечи „индикт“ у грчком језику претрпјела измјену и постала је синоним за ријеч „година“. Сматра се, такође, да је 1. септембра 312. године, Свети равноапостолни цар Константин Велики побиједио римског цара Максенција. Управо у уочи ове одлучујуће битке светом цару Константину се приказао Крст на небу. Ова битка отворила је пут потписивању Миланског едикта 313. године, значајног документа који је изједначио права хришћана и пагана. Овај документ зауставио је прогон хришћана и омогућио слободу.
Оци Првог васељенског сабора 325. године, у знак сјећања на овај велики догађај, одлучили су да се Нова година отпочне 1. септембра – од дана који је постао почетак „хришћанске слободе“. Иначе, мјесец септембар био је код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс 23,16), мјесец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу. Ипак, у хришћанској цркви ова традиција није одмах прихваћена. Тек у 6. вијеку, за вријеме владавине цара Јустинијана I, у живот Цркве улази традиција прослављања почетка нове године 1. септембра. У Русији, у древним временима, Нова година се углавном славила 1. марта. Прво, то је било повезано са црквеним предањем о стварању свијета, и друго, паганска традиција прослављања Нове године поклопила се на исти датум. Међутим, на Црквеном сабору у Москви 1492. године одлучено је да се Нова година слави од 1. септембра. Под Петром I , датуми за прославу почетка грађанске и црквене Нове године били су раздвојени, пошто Црква није прешла на нови (1. јануар) датум празновања који је одредио цар. Након револуције 1917. године уведен је нови, грегоријански календар. Главна разлика између грегоријанског и јулијанског календара је рачунање преступних година. Временом се разлика између календара повећава. У 21. вијеку је 13 дана. Тако се, по новом календару, Нова година прославља 14. септембра. Црквена нова година уједно означава и почетак годишњег богослужбеног круга, а њега чине празници које прослављамо у току године. Први у низу тих празника јесте Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина, а посљедњи Успење Пресвете Богородице - Велика Госпојина (15/28. август). Припремио сајт вјеронаука.нет |