|
ЦРКВА РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ У ВИТЛЕЈЕМУ Црква саграђена тачно изнад пећине у којој се Исус родио.   Историја Вријеме, природа и људи пажљиво су се односили према цркви Рођења Христовог, посебно ако њену историју упоредимо са судбином других вјерских локалитета на Блиском истоку. Прву верзију базилике подигао је византијски цар Константин I на захтјев своје побожне мајке Јелене око 30-их година 4. вијека. Много чињеница важних за хришћанство углавном је повезано са именом ових државника. Јелена је одобрила ископавања у Јерусалиму, током којих су откривени Господњи гроб и Животворни крст - главне хришћанске светиње. 529. године зграда је заиста изгорела, али ово је био једини озбиљни пожар током много вијекова. Накољ 2 године, по наредби цара Јустинијана, започети су рестаураторски радови, услед чега се појавио савремени храм. Након још 100 година, агресивни Персијанци напали су Витлејем. Храм је спасио мозаик који приказује Поклоњење мудраца, који су били поријеклом Персијанци. Поражени реализмом овог дјела, освајачи нису додирнули цркву. Такође, су је поштједели муслимани који су у Палестину дошли у 10. вијеку, јер им је Исусово родно мјесто било значајно. У средњем вијеку Црква Рођења Христовог непрестано је прелазила из руке у руку, док је дио декора неповратно изгубљен. Касније је унутрашњост поново оштећена земљотресом у 19. вијеку, али су турске власти у Палестини дозволиле страним донаторима да је обнове. Гране хришћанства и храм Још у XII-XIII вијеку, хришћанске цркве су међусобно подијелиле Цркву Рођења Христовог у Витлејему. Православци су добили главни олтар, католици су добили малу капелу, капелу Јасле, саграђену на мјесту гдје је Исус лежао одмах по рођењу. Богослужења у цркви нису прекидана, без обзира ко је био на власти у Палестини. Јермени су поставили свој олтар на сјеверном излазу из храма. Јерменска, православна и католичка црква заједнички воде храм. Свјетиљке око Божићне звијезде, такође, припадају различитим гранама хришћанства. Светиња Унутар цркве Рођења Христовог налази се неколико предмета древног и новијег поријекла, који привлаче посебну пажњу ходочасника.  Божићна звијезда У пећини, у коју воде мермерне степенице, мјесто гдје је Богородица Марија родила Христа, означено је 14-краком сребрном звијездом постављеном у мермерни под. Као симбол божићне звијезде, поставила га је византијска царица Јелена. У 19. вијеку вриједан знак је украден, представници цркве морали су хитно да изврше замјену. Чудотворна икона Богородице Православна икона, према идејама ходочасника, помаже да се ријеши неплодности, ојача брачну везу. Витлејему га је поклонила руска царска породица. Дјело је умјетнички јединствено: супротно канону, Богородица је приказана насмијана. Могуће се је поклонити светињи десно од силаза у пећину. Христове јасле Оригинална хранилица за стоку, или јасне, у коју је смјештен Богомладенец, пребачена је у Рим. Спољни дио, који је остао у Витлејему, католици су обложили мермером и запалили 5 свјетиљки. 25. децембра, када хришћани западног обреда славе Божић, у храму се одржава свечана богослужење. Статуа дјетета Христа преноси се са олтара, гдје обично стоји поред лика Дјевице Марије, на сребрну божићну звијезду, а затим полаже у јасле, гдје остаје до 6. јануара. С обзиром на то да подручје храма не омогућава да прими све оне који долазе, телевизијски преноси свечаног догађаја организују се сваке године. Архитектура и ентеријер Здање је значајно не само као знак изванредне вјештине древних архитеката и мозаичара, већ и као историјски споменик. Недавно, 2012. године, уврштена је на УНЕСКО-ву листу свјетске баштине. Споља гледано, Црква Рођења Христовог представља строгу зграду од сивкасто грубих блокова природног камена. Само скромни бијели звоник изнад јерменског манастира и мали крстови на крову зграде свједоче о конфесионалној припадности споменика.  Дужина здања је више од 50 м, ширина - око 25. Редови стубова дијеле Цркву Рођења Христовог до олтарског дијела на 5 бродова. Сада унутрашњост цркве заиста изгледа попут џиновске пећине због недостатка природног свјетла. У почетку су сунчеви зраци продирали у храм кроз десетине уграђених прозора. Подови на које посјетиоци ступају су реконструисани остаци прве Константинове цркве. На зидовима су дјелимично сачувани каснији мозаици из 12. вијека. Унутрашњост је прилично бујна, око олтара и капела има пуно злата, али заиста нема толико антиквитета: главни детаљи унутрашње декорације стигли су у цркву Рођења Христовог најраније у другој половини 19. вијека. Десно од улаза у храм налази се крстионица, купка у којој се крштавају дјеца.
На основу материјала wikiway.com превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |