 Са великом радошћу, Света Митрополија Калавритска и и Егиалиска обавијестила је свој благочестиви народ да је Свети Синод Цркве Грчке, на засједању 11. маја 2023. године, одлучио да прослиједи Цариградској Патријаршији на коначно одобрење њихов приједлог у вези са канонизацијом преподобног монаха Христофора Панагиотопулоса, од миља познатог као „Папулакос“ (+ 1861), из Армпоуна из Калаврита, који је био „изабрани сасуд“ Господњи током тешког периода 19. вијека да буде нови Апостол Православља народу Грчке. *** Постоји неколико различитих мишљења како је он добио овакав надимак. Неки сматрају да су га тако прозвали због његовог малог раста. А неки су говорили да је добио такав надимак пошто је своје проповиједање започео у старости, након једне визије, која му се указала у његовој родној, напуштеној кући у Арбуни. И дан данас стари монаси у Грчкој зову се Папулаки. Папулакос је умањеница за папули. Пошто су га Спартанци веома цијенили и поштовали, промијенили су назив папули у папулакос. Он сам себе је називао Христофор монах или Христофор - грчки проповједник. Документи у јавном регистру, а и она докуента издата од стране Светог Синода Грчке као и званични извјештаји ословљавају га овим именом, добијеним од људи - "Папулакос." *** Преподобни Папулакос је био веома активан у периоду великих историјских превирања. Свесрдно се борио против страних утицаја, западних традиција страних православној традицији. Критиковао је монарха, који је затворио многе манастире и срушио византијске свете цркве. Због својих ватрених проповиједи био је прогањан, мучен и затваран. Модернизатори тог времена оптуживали су га да је неваљалац, јер су им сметале његове ријечи. Папулакос је од самог почетка схватио да је западна теологија неортодоксна и антиправославна. Западна теологија је настојала да спусти небо на земљу, да задржи хришћане у ропству, да његује арогантни хуманистички хуманизам, а све то је доводило до атеизма. Зато је одлучио да поучава људе великим истинама ризикујући свој живот. Христофор Панагиотопулос, или Христопанагос, или Папулакос, или Папулакис, рођен је у малом селу Арбуна у села Арбуна, југоисточно од историјског града Калаврита, око 1780. Живио је умјерено и одмјерено, са три брата, и био је трговац животињама. Од малих ногу волио је учење, молитву и монаштво. Отприлике када му је било 60, Папулакос се окренуо моначком животу. Према неким историчарима ова промјена у његовом животу приписује се виђењу које је имао у његовој кући, у Арбуни. Прича се да је током овог догађаја изгубио свијест на три дана. Изгледао је као да је мртав. Видјевши његово беживотно тијело, родитељи су очекивали чудо. Њихове молитве су биле услишене пошто су његово тијело положили у Црку Св. Атанасија, која се налазила сјеверно од њихове куће. Након што се повратио свијести, смисао постојања се тотално промијенила за Папулакоса. Одлучио је да своју имовину подијели браћи Атанасију, Андреасу, Гиоргиосу, и једној сестри. Онда им је повјерио задатак да брину о породичној кући у којој је имао чудесно виђење.После овог виђења постао је монах у манастиру Св. Атанасија у Филији, у граду Клиторији. Предао је свој дух 18. јануара 1861.године. Његово сјећање остаје живо због његове чистоте, аутентичности, понизности и истинитости у његовом животу. Несебичне и пожртвоване личности неопходне су и за данас. Мрачни, нејаки, мрачни и немирни дани попут нашег траже херојство, храброст, одважност и смјелост.  |