 „Михаило, ти си вођа Небеских чиновима и заповедник Снага на Висини. Као што свагда идеш са нама чувајући нас од сваког ђаволског напада, данас нас сазови на гозбу! Зато, дођите сви који волите Христа и гозбе Црквене , узмите цвеће врлина! Чистим мислима и правом савешћу, узнесимо похвалу Архангелком сабору; јер као што стоје свагда пред Богом и певају Трисвету песму, они се моле да се спасу душе наше спасу “. –Литијски стих из Великог вечерња
Око Ноћи вештица разговарали смо страшно пуно о демонима и утицају који им ми сами понекад дозвољавамо да имају на наш живот, али на данашњи празник на који нас Црква позива, сећамо се и славимо бестелесне домаћине који нас (ако им то дозволимо) штите од дана када смо изашли из крстионице! Постоји толико дивних ствари које можете научити о анђелима, али помислио сам да бисмо јутрос, у њихову част, могли да поменемо две ствари које о њима знамо и које нам могу помоћи у духовном животу. Да ли се неко сећа из Светог писма и из предања Црквених отаца колико Анђела заправо постоји у свемиру? БЕЗБРОЈ! У књизи Откривења 5,11 каже се: „и бјеше број њихов миријаде миријада и хиљаде хиљада...“. Има ли неко калкулатор? Свети Дионисије: „Заиста су толико благословене војске узвишених словесних бића да надмашују крхко и ограничено царство наших физичких бројева“. Свети кажу да не можемо ни да схватимо број! Зашто је то велика ствар? Подсећа нас на то колико је драгоцено и јединствено бити човек ... колико је драгоцена свака особа у Божјим очима. Следеће недеље започиње Божићни пост, а ми ћемо се припремити за Божји долазак Његовој творевини. Током 40 дана подсјећамо се да нам се Бог није појавио као анђео ... то је било кроз тело Људског Бића. Због тога нас љубоморни Сатана заиста мрзи и зато нам кроз помисли шаље демоне да нас покушају окренути против Бога и једни против других. Сваки живот сваког човека је драгоцен. Анђели и њихов број служе као чудесан подсетник на ову стварност! Друга и последња ствар коју ћу споменути о анђелима овог јутра је можда још важнија. Попут нас, и анђели и демони имају слободну вољу. Они имају слободу да или служе Богу, или да се потпуно окрену од њега. Међутим, постоји једна велика разлика од слободе коју ми имамо и слободе коју они доживљавају. Анђели постоје изван времена и физичких закона неког простора. Ово је појам који је изузетно тешко схватити, јер немамо искуства о томе каква је таква врста постојања. За нас увек постоје прошлост, садашњост и будућност. Не можемо да докучимо како је то бити изван времена! Кад дођемо у Цркву, осећамо се „ван времена“. Литургију започињемо: „Благословено Царство“, а не „Благословено Царство које долази“. За неколико недеља певаћемо химне на Божић говорећи; „Данас Дјева роди...“, а не „Пре 2.000 година, Дјева роди“. „Христос Воскресе“, а не „Христос је васкрсао“. Славимо ове догађаје и улазимо у њихову стварност, јер када уђемо у Цркву, улазимо у Царство које је изван времена. Да ли вам пуца мозак? У реду је, не иде вам да јутрос схватите просторно време. Све што треба да знате је да за анђеле који постоје ван времена не постоји сутра. Касније нема, што значи да нису способни да промене правац свог живота. Данас као човек могу да живим у складу са Божанским животом који ми је Бог дао. Могу се молити, учинити нешто за свог ближњег, нахранити гладне, свим срцем се клањати Богу, али тада имам слободу да се сутра пробудим на погрешној страни кревета, наљутим се на некога, пљунем му у лице, занемарим све пре него што се сутра окренем и повратим Образ Божји који је у мени. Ово је понекад циклус нашег односа с Богом ... али оно на шта нас анђелска слобода подсећа је да ће доћи време када ћемо изгубити ту способност промене. Свети Јован Дамаскин упоређује ову врсту анђелске слободе са човечанством након што заспимо у овим светом. Остављамо границе простора и времена, а правац нашег живота је фиксиран и нећемо имати могућност покајања. Због тога у том прелепом румунском предању за упокојене сви верни подижу жито и хлеб у средишту Цркве са свећом у средишту, представљајући душу преминулог који више не може да се покаје за себе. Слика коју ово даје свету је да када се молимо за душе наших преминулих вољених, ми их буквално уздижемо у молитви, коју више не могу понудити за своје покајање. Анђелска стварност нас подсећа да је управо сада време да корачамо ка Христу. Сада је време да (као што се каже у химни) узмемо цвеће врлине и да станемо пред Бога сваким дахом, молећи се попут Архангела да наша душа буде спасена. За вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф /извор: правмир |