Сазнај новости из
хришћанског свијета
У недјељу, 24. марта, први пут је прекинута дугогодишња традиција, пошто је Атински архиепископ прославио Недјељу православља, не у својој митрополитској катедрали у грчкој престоници, у присуству предсједника и других високих политичара, већ у оближњем манастиру, без икаквог формалног протокола. Како преноси грчки православни интернет портал Vima Orthodoxias, први пут након 161 године предсједник Грчке није позван на овај велики црквени празник. Оваква одлука донесена је на недавном засиједању Светог Синода Грчке православне цркве. Иако чланови Синода нису директно објавили разлоге за ову одлуку, она је нашироко перципирана као одговор Православне цркве на усвајање закона грчке владе о истополним „браковима“ и усвајању дјеце од стране хомосексуалних парова средином фебруара 2024. године. Као резултат тога, само Василис Стигас, оснивач и вођа ултрадесничарске партије „Спартанс”, био је присутан на празничном богослужењу, којем је началствовао Архиепископ атински Јероним, у Манастиру Петраки. На данашњи дан Символ вјере традиционално заједно читају архиепископ Атински и предсједник Грчке, али га је ове године сам прочитао Предстојатељ Грчке Цркве. Архиепископ Јероним и други јерарси Грчке цркве, такође, нису први пут дошли на годишњу вечеру, одржану тог дана у предсједничкој палати. Истовремено, како је пренела агенција Ромфеа у понедјељак, 25. марта, грчка предсједница Сакеларопулу (прва жена у историји земље која је обављала ову функцију) била је у Саборној цркви Благовештења у граду Атини на молитвеном богослужењу на празник Благовијести Пресвете Богородице (Грчка црква се придржава новојулијанског календара) и на годишњицу почетка народноослободилачке револуције 1821. године. Подсјетимо, упркос тврдоглавом отпору Цркве и друштва, касно увече 15. фебруара, грчки парламент је изгласао легализацију истополних „бракова“ и омогућавање усвајања дјеце истополним паровима. За релевантни закон гласало је 176 од 300 посланика, 76 против, 2 уздржана, а 46 није било присутно. Протестне изјаве у вези са тим стигле су из Светог Синода Грчке Цркве, Епархијског Синода критских архијереја, са Свете Горе Атонске, од многих архијереја и свештенства широм земље. Поред тога, 140 грчких православних удружења окупило се да се супротстави закону. Нешто касније, једна за другом, три епархије Грчке цркве екскомуницирале су све локалне посланике који су гласали за легализацију содомије. Прва је то учинила Пирејска митрополија, затим Китерска и Антикитерска митрополија... Изузетне чињенице о историји манастира Панагија Икосифиниса (на грчком „20 палми“) у Пангају, у Грчкој, откривене су у рукописима који су недавно враћени манастиру 100 година након што су украдени. Наиме, 1917. године, бугарски борци су у Првом свјетском рату опљачкали стотине предмета из манастира у сјеверној Грчкој, укључујући три рукописа из 16. и 17. вијека који су на крају стигли до Америке. Продати су на аукцији 2008. године, али их је купац касније вратио, вјерујући да су рукописи украдени. Потом су документи били изгубљени, а пронађени су тек годинама касније када су реновиране канцеларије у Swann Auction Galleries. Рукописи су свечано враћени у манастир у октобру прошле године. А према новом саопштењу Драмске епархије, у рукописима су пронађени биљешка и текст који се односи на масакр монаха Икосифоинисе од стране Османлија 1507. године. За постојање рукописа до сада се зналана основу свједочења проучавалаца историје манастира. Но сада су позната имена свих жртава – укупно њих 202. У биљешци се каже: „Године 1507. задесила је свети манастир велика и непредвиђена несрећа, и они посјекоше монахе и опљачкаше манастир, 25. августа, индикт 10". А онда, под насловом „Ово су монаси“, налазимо списак покланих монаха и других. Наиме, на маргини листа 31 налази се потврда континуитета списка закланих монаха рукописом тих година и ознака: „Неправедно убијени“. Међу жртвама су 24 јеромонаха, 3 јерођакона, 145 монаха мирјана и 30 ходочасника. Проучавањем рукописа господина Папазоглоуа установљено је да је лист западног типа и савремен догађајима, тј. монах-аутор биљешке и списка масакрираних је савременик и из прве руке познаје догађаје. Света Драмска митрополија сматра овај догађај великим благословом и наставиће, под побожним руководством Васељенског Патријарха господина Вартоломеја, борбу за повратак Светом манастиру и осталих рукописима и реликвија. Припремио вјеронаука.нет на основу писања агенције Ортодоксија Грчка православна црква позива на изопштење премијера и посланика због закона о истополним браковима7/3/2024
Грчка православна црква позвала је на изопштење премијера Грчке Киријакоса Мицотакиса и 175 посланика који су гласали за недавно усвојени закон којим се легализују истополни бракови. „Наша православна црква је под опсадом. Треба направити револуцију против свих оних који разводњавају закон Божији. Протагонисти овог моралног злочина, премијер Грчке и 175 посланика у грчком парламенту, треба да буду екскомуницирани (Изопштени)”, наводи се у отвореном писму епископа Амбросија, преноси „Гардијан”. Црква је оптужила посланике да су починили „најдубљу духовну и моралну грешку” када су подржали закон усвојен 15. фебруара, а Крфска рахиепископија објавила је да двојица посланика са острва, који су подржали закон, не могу себе да сматрају члановима цркве и забранила им је учешће у верским обредима. „Тражимо од њих да се покају, у супротном аутоматски ће бити искључени из хришћанског обреда причешћа и других црквених обреда”, наведено је у саопштењу архиепископије. Грчка је постала прва православна хришћанска нација на свијету која је усвојила закон који дозвољава истополне бракове, а сам закон подржао је и премијер Грчке Киријакос Мицотакис. Спорни закон подразумијева и признавање родитељских права геј парова, иако им није дозвољено да имају дјецу сурогат мајчинством. Због закона и Мицотакис се суочио са оштрим критикама православне цркве која закон описује као „чисто зло”, док је архиепископ Јероним предложио да се гласање стави на народни референдум. Црква сматра да ће закон довести до тога да истополни парови захтијевају и друга права и да ће довести до распада грчке породице и друштва. Због закона је и Свети синод саопштио да служба 24. марта којом се обиљежава Недјеља православља неће бити одржана у престоничкој цркви, гдје се традиционално слави, већ у мањој цркви и на ту литургију није позвана предсједница Грчке Катерина Сакеларопулу. Митрополија Пирејска саопштила је да ће причешћивати народне посланике који подржавају геј бракове само ако парламент укине скандалозни закон. Високопреосвећени Митрополит пирејски Серафим Грчке православне цркве и свештенство његове епархије усвојили су, у четвртак 22. фебруара 2024. године, резолуцију по којој се политичари који су подржавали легализацију хомосексуалних бракова изопштавају из причешћа. У Саборном храму Свете Тројице у Пиреју одржано је ванредно сабрање свештеника на тему „Суочавање са посљедицама изгласавања закона о истополним браковима“. У Митрополитовом саопштењу каже се да усвајање закона о легализацији хомосексуалних бракова у грчком парламенту „мијења и искривљује антропологију и физиологију творевине Божије, богохулно покушава да поништи божански Закон, који нам је достављен у писаној форми кроз Стари и Нови завјет и жестоко се супротставља канонском оквиру Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, који јој је дат од Духа Светога". По ријечима свештенства Пирејске епархије, они који су гласали за овај закон „занемарују Божански закон и противе се спасењу и вјечној перспективи човјека који је добровољно и са љубављу позван да постане храм Духа Светога и одговара на његов Створитељ“. Припремио вјеронаука.нет на основу писања ромфеа.гр Грчки свештеници екскомуницирају посланике који су гласали за ЛГБТ браковеСвештеник Павлос Каликас са острва Китира анатемисао је три члана грчког парламента који су гласали за ЛГБТ бракове, преноси Pronews. Ријеч је о посланицима 1. округа Пиреја и острва Кацафадо, Константиносу Кацафадосу, Домни-Мари Микхаилиду и Николаосу Влачакосу. Свештеник у свом отвореном писму каже да то није његов лични став. Он се позива на ријечи апостола Павла у свом писму Галатима: „Али ако вам и ми или анђео с неба проповиједа јеванђеље друкчије него што вам проповиједасмо, анатема да буде!" Свештеник пристаје да скине анатему само након јавног покајања посланика.
Други свештеник Грчке православне цркве, Панагиотис Михас, настојатељ храма Агиа Кириаки Трикала, забранио је посланицима који су гласали за геј бракове да уђу у његов храм. И он је спреман да промијени став само ако се народни представници потпуно покају. Припремио вјеронаука.нет на основу писања овог Извора У свим православним црквама, више од 10.000 њих, широм Грчке данас је прочитана порука Светог синода Грчке православне цркве у којој је изражено снажно противљење нацрту закона о истополним браковима који је представила влада премијера Киријакоса Мицотакиса. Порука је прочитана током јутарњег богослужења, након што је Свети синод на састанку 23. јануара 2024. године донио одлуку да није сагласан са легализацијом истополних бракова и могућношћу да истополни парови усвајају дјецу, преноси грчка телевизија Антена1. У поруци се истиче да су истополни бракови у супротности са хришћанским вриједностима и породичном традицијом. Додаје се да нацрт закона заступа "укидање очинства и мајчинства и увођење неутралног родитељства". "Истовремено, црква наглашава да сурогат-мајчинство само стимулише експлоатацију жене и мења свету институцију породице. Црква то не може да прихвати јер тиме издаје своју мисију. Традиционалну хришћанску породицу чине отац, мајка и деца", наводи се у поруци. Грчка влада десног центра је претходно представила нацрт закона о легализацији истополних бракова, а очекује се да ће предлог бити стављен на гласање до средине фебруара. Извор: Политика.рс Свети Синод Грчке православне цркве расправљао је данас (уторак, 23. јануара 2024. године) више од пет сати на свом ванредном засиједању, под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа Атинског и све Јеладе г. Јеронима, о томе како ће грчка црква реаговати на нови закон, којим ће бити признати грађански бракови истополних парова. Свети Синод је једногласно одлучио да неће дати благослов за истополне бракове и могућност да такви парови одгајају дјецу. "Држава прописује, али то Цркву не лишава слободе изражавања, нити је ослобађа дужности да обавештава народ (...) Ако ћути, сноси тешку одговорност", оцијенио је Свети Синод на крају ванредног засиједања. По њиховим ријечима, приједлог закона ће промовисати "укидање очинства и материнства" и "нестанак родних улога у породици". "Та законодавна иницијатива осуђује будућу дјецу да одрастају без оца и мајке, у окружењу конфузије родитељских улога", сматрају митрополити..."Свако рушење морала руши вредност човјека", истакао је митрополит мезогајски Никола данас приликом излагања Светом синоду поводом приједлога закона о истополним браковима и рађању дјеце. Напомиње се да трочлану комисију основану за израду текста којим се објављују основна начела Цркве по питању истополних бракова чине митрополити Нафпакта, Фтиотида и Комотинија. Митрополити Грчке православне цркве одлучили су да писма у којима изражавају свој став пошаљу свим посланицима Скупштине (њих 300), и да се 4. фебруара обрате вјерницима у свим храмовима у Грчкој те да их лецима обавијесте о противљењу приједлогу закона који би требало да буде усвојен наредних дана у Савјету министара. Да подсјетимо, премијер Грчке Киријакос Мицотакис недавно је најавио да би приједлог закона требало да буде размотрен у Скупштини до средине фебруара, упркос противљењу Цркве. Припремио: вјеронаука.нет Хиљаде вјерника дочекало главу Св. Јована Златоуста први пут донесену у Атину са Свете Горе18/11/2023
Хиљаде православних верника изашло је да дочека и целива целебну главу великог светог Јована Златоуста, која је први пут донесена у Атину из њеног мјеста обитавања у манастиру Ватопеду на Светој Гори. Светињу, са нетљеним ухом светог Јована у које је апостол Павле виђен да говори, руководећи св. Јована да исправно схвата Свето писмо, у грчку престоницу донео је игуман Јефрем Ватопедски. Овде су ове мошти свечано дочекали митрополит солунски Филотеј, епископ рогојски Филотеј, викарни епископ Архиепископије атинске, и мноштво свештеника и лаика, јавља Orthodoxia News Agency. Потом су чесне мошти у литији пренете у цркву светог Елефтерија, где су одслужени доксологија и вечерња. Чесна глава ће у овој цркви остати до 16. новембра, где ће се свакодневно служити Литургија, а црквене двери ће остати отворене 24 сата за дочек хиљада који притичу да се поклоне светом Јовану. „Читав овај догађај је велики благослов за сав свет, јер ћемо угостити силан број људи који ће доћи из многих делова Грчке, па чак и из иностранства. Обавештени смо да ће православни хришћани из Србије доћи аутобусима да се поклоне чесној глави светог Јована“, рекао је парох протопрезвитер Темистокле Христодулу. Посебно велики народ привукао је празник светог Јована Златоуста, који је је прослављен 13. новембра (по нов. кал.) свеноћним бденијем у недељу увече и јутрењом и Литургијом у понедељак ујутру. После Литургије улицама око цркве је одржана литија са главом. Службе и литију је директно преносила Пемптоусиа ТВ.После Атине чесне мошти ће од 16. до 19. новембра боравити у Етолијској и Акарнанијској митрополији. Извор: Радио Глас Архиепископ атински и све Грчке Грчке Јероним II позвао на окончање рата и ослобађање отетих у Гази8/11/2023
Архиепископ атински и све Грчке Грчке Јероним II позвао је на окончање рата и ослобађање отетих у Гази током јутрошњег састанка са професорима Универзитета религија и деноминација Ирана. Архиепископ је пожелио добродошлицу делегацији професора и осврнуо се на значајну историју Ирана. Истакао је и могућност научне сарадње, истакавши да се та активност не може препустити само књизи и истраживању. „С обзиром на потребе данашњег свијета, наша мисија је да пронађемо начин да користимо те теолошке ставове као оруђе за помоћ друштву“, рекао је архиепископ. Ректор Универзитета је захвалио архиепископу на сусрету и говорио о значају историје Грчке. Он је истакао да је било великих научника у свим областима, мислећи на античке философе и савремене научнике у области медицине. Такође је говорио о хришћанству и интеракцији између муслимана и православних хришћана. Он је истакао да постоји велико поштовање према православним хришћанима. Ректор се осврнуо на ситуацију у Гази, истакавши да је ту много патње и да би зато најбоље рјешење био дијалог. Архиепископ је додао: „Наши народи ће нас питати о чему смо данас разговарали. Морамо истаћи још четири тачке. Прво, морамо зауставити рат и започети дијалог. Морамо одмах ослободити отете. Не знамо где су и у каквом су стању...Коначно, мисија свих нас, мимо научног истраживања, мора бити инсистирање на посредовању за мир међу свим људима без обзира на њихову вјеру.” Грчка православна црква „недвосмислено осуђује сваки терористички акт против наших ближњих"11/10/2023
Свети синод Грчке православне цркве се, 11. октобра 2023. године, на свом редовном засиједању осврнуо на дешавања између Израела и Палестине, преноси romfea.gr. Чланови Св. Синода истичу да „са дубоком тугом посматрају борбе које се ових дана воде на Блиском истоку“. „Рат је увијек трагедија у животу човјечанства јер је у супротности са законом Божијим, који поштује људски живот. Рат је трагедија за цивиле и дјецу, који су у нежним годинама суочени са ужасима рата и смртном агонијом“, наводи се у саопштењу. Архијереји су навели да се моле да „Господ Исус Христос просвијетли владаре народа да одмах предузму мјере да се овај рат оконча, да се заустави проливање људске крви, јер ако се настави, биће страшних посљедица, не само за саме народе, већ и за сусједе и цијело човјечанство“. Синод је изразио подршку јерусалимском патријарху Теофилу, пожелевши му да настави да ради на миру у овом „страдалном дијелу земље, гдје се сусрећу све вјере и народи“. Света мјеста треба да буду извор суживота и међусобног поштовања, а не узрок подјела, националног ривалства и сукоба“, наводи се у саопштењу. Синод је, изражавајући саучешће породицама жртава, такође позвао да „Бог просвијјетли одговорне како би пронашли одржива решења за суживот народа у миру и правди“.Свети Архијерејски Синод Цркве Грчке моли се свемогућем Светом Тројичном Богу за покој неправедно страдалих невиних жртава ове невиђене трагедије, као и за утјеху и подршку одозго за ону нашу сабраћу која су били психички и физички повријеђени.
Један број архијереја Грчке православне цркве је недавно пензионисан или је уснуо у Господу. Зато је Свети Архијерејски Сабор, у понедјељак, 9. октобра, изабрао 10 нових архијереја, а 10. октобра још тројицу епископа. Најишчекиванији је био избор митрополита солунског. Митрополит Антим (Русас), који је Митрополију водио скоро двије деценије, пензионисан је у августу. Са укупно 73 гласа, за новог митрополита солунског изабран је епископ ореонски Филотеј, викар Архиепископије атинске, наводи Vima Orthodoxias. Изабрана су још два митрополита: архимандрит Серапион (Михалакис) изабран је за митрополита парамитског, филатијског, гиромерског и паргског (са 59 гласова) и архимандрит Иринеј Лафсис као митрополит Флорине (са 61 гласом)
Одлуком Светог синода Грчке цркве, 27. августа 2023. године, у свим храмовима у Грчкој служени су молебни за престанак шумских пожара и помени страдалим у елементарној непогоди. Митрополит манијски господин Хризостом саставио је посебну молитву за избављење од пожара, преноси Global Orthodox позивајући се на orthodoxianewsagency.gr. Након засиједања, које је одржано 24. и 25. августа, Свети Синод Јеладске православне цркве позвао је епархије да помогну настрадалима у пожарима и захвалио онима који се несебично боре са пожаром. „Свети Синод захваљује свима који се боре да се пожари угасе, херојским ватрогасцима, пилотима ваздушне ватрогасне технике, грчкој војсци и свим добровољцима који су од првог тренутка били под ватром, спасавајући људе и помажући жртве. Нека сила и благослов Божији буду у њиховим животима и добрим делима!“, стоји у окружници Грчког синода, која је послата свим епархијама. Елементарна непогода почела је средином јула, а до сада ватрогасци и волонтери настављају са гашењем пожара. Најмање 35 људи је погинуло, а штета изазвана пожарима тек треба да се процијени. Хиљаде људи је евакуисано, многи су остали без својих домова и имовине. Погођено је десетине села и неколико православних манастира, од којих се многи налазе у шумама, што отежава гашење пожара. Посебно је оштећен чувени манастир Осиос Лукас из 10. вијека, који се налази на Унесковој листи. Грчка влада је већ издвојила средства за његову рестаурацију. Мандра, Грчка, 19. јул 2023. године Трећи дан траје битка са пожарима на три главна фронта у Грчкој тј, у западној Атики, Лутракију и Родосу. Ноћ је била веома тешка у све три области, а чим је свануо дан ваздухопловна средства поново су активирана. Према информацијама ЕКАВ јуче, од поднева до 21.00 сати, у здравствене установе превезено је 10 особа са респираторним проблемима, пет из региона Мандра и исто толико из Лутракија. Истовремено, на мрежи се појавило више видео записа на којима се види како грчке православне монахиње одбијају да напусте своје манастире, иако пожари бјесне свуда око њих. Јуче је на Твитер налогу грчке полиције објављен снимак на којем се види како се монахиње, окупљене у порти манастира, крсте и поју, гледајући како се пламен приближава. Поред њих су полицајци који покушавају да их убиједе да се евакуишу на безбједно. „Полиција улаже све напоре да убиједи монахиње да евакуишу манастир у Мандари“, наводи се у Твиту. Грчки медији наводе да је у питању манастир Панагија Горгоепику. Ватра која неконтролисано бјесни, већ је захватила насеље Неа Зои из којег је већ побјегло више од 500 становника. А у селу Агиос Хараламбос у округу Коринтија, грчка „ОПЕН ТВ“ снимила је драматичну сцену како монахиња одбија да напусти цркву и чак се приближава ватри. Новинар „ОПЕН ТВ“ пита: „Зар се не плашиш?“ На шта монахиња одговара: „Ако ће ме Бог спалити, не бојим се. Новинар је на крају одвео монахињу на сигурно мјесто. Припремио вјеронаука.нет На ширем подручју Манастира Велика Лавра, у шумовитом делу Свете Горе, јутрос је избио пожар. У гашењу пожара учествују јаке снаге ватрогасне службе које су одмах покренуле акцију, објавио је Катимерини. Ватру гасе четири канадера и један хеликоптер, а у акцију је укључено и 11 возила са 43 ватрогасца и три екипе без возила. На том подручју тренутно дувају ветрови умерене јачине, наводи Катимерини. Говорећи на телевизији СКАИ, Аристос Касмироглу, заменик комаданта цивилног поглавара Свете Горе, изјавио је да ватра гори у неприступачном кланцу у јужном региону Свете Горе, истичући да ватра не гори у близини стамбеног насеља. Он је такође потврдио да Манастир није угрожен. Извор: Танјуг Најмање 81 мигрант се утопио, а 104 је спасено, док се неколико стотина води као нестало, пошто се рибарски брод преврнуо на југу Грчке. Брод је потонуо на око 80 километара југозападно од града Пилоса на Пелепонезу пошто су мигранти одбили помоћ обалске страже. Брод на којем је било далеко више људи него што је то капацитет дозвољавао у односу на величину. Према ријечима миграната, рибарски брод је кренуо из Египта, а затим се зауставио у либијској луци Тобрук прије него што је наставио пут ка Италији. Већина путника су били мушкарци у двадесетим годинама. Националности жртава још нису саопштене. Ово је највећа несрећа са мигрантима у Грчкој од почетка ове године, а привремени грчки премијер Јоанис Сармас прогласио је тродневну националну жалост. Грчке власти ухапсиле су девет Египћана због фаталног бродолома.Ухапшени се суочавају са оптужбама за формирање криминалне организације и илегалну трговину имигрантима. Његово Блаженство Архиепископ атински Јероним II, предстојатељ Грчке православне цркве, изразио је јуче саучешће, рекавши: „Ниједна ријеч не може изразити најдубљу бол који данас осјећам као човјек и као духовник због прераног и трагичног губитка десетина наших ближњих у бродолому у међународним водама код Пилоса...Исту бол данас осјећају сви Грци, који плачу пред неизрецивом драмом ових људи, који су тражили боље сутра за себе и своје породице и бољу срећу, далеко од апсолутног сиромаштва и биједе, богатства заувијек изгубљеног на дну Средоземног мора....Надам се и молим се да Бог подари покој душама невиних жртава. Али такође се надам и молим се да ће данашња трагедија бити и посљедња. Полагање заклетве новог Сабора 28. маја 2023. године обављено је пред Архиепископом Атине и цијеле Грчке господином Јеронимом, у присуству предсједника Републике Грчке, госпође Катерине Сакеларопулу, премијера и министара прелазне владе. Након положене заклетве нових народних посланика који су изабрани на републичким изборима 21. маја 2023. године, Архиепископ је нагласио: „Моја жеља је преузета из ријечи Апостола: „Не будите неплодни“, него доносите плод храброшћу и снагом како то данашње прилике захтијевају“. Састанком је предсједавао први потпредсједник парламента Никитас Какламанис који је пожелио добродошлицу Архиепископу и његовој пратњи. Церемонији полагања заклетве присуствовали су амбасадори и отправници амбасада из шездесет земаља свијета. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања агенције Ромфеаа Са великом радошћу, Света Митрополија Калавритска и и Егиалиска обавијестила је свој благочестиви народ да је Свети Синод Цркве Грчке, на засједању 11. маја 2023. године, одлучио да прослиједи Цариградској Патријаршији на коначно одобрење њихов приједлог у вези са канонизацијом преподобног монаха Христофора Панагиотопулоса, од миља познатог као „Папулакос“ (+ 1861), из Армпоуна из Калаврита, који је био „изабрани сасуд“ Господњи током тешког периода 19. вијека да буде нови Апостол Православља народу Грчке. *** Постоји неколико различитих мишљења како је он добио овакав надимак. Неки сматрају да су га тако прозвали због његовог малог раста. А неки су говорили да је добио такав надимак пошто је своје проповиједање започео у старости, након једне визије, која му се указала у његовој родној, напуштеној кући у Арбуни. И дан данас стари монаси у Грчкој зову се Папулаки. Папулакос је умањеница за папули. Пошто су га Спартанци веома цијенили и поштовали, промијенили су назив папули у папулакос. Он сам себе је називао Христофор монах или Христофор - грчки проповједник. Документи у јавном регистру, а и она докуента издата од стране Светог Синода Грчке као и званични извјештаји ословљавају га овим именом, добијеним од људи - "Папулакос." *** Преподобни Папулакос је био веома активан у периоду великих историјских превирања. Свесрдно се борио против страних утицаја, западних традиција страних православној традицији. Критиковао је монарха, који је затворио многе манастире и срушио византијске свете цркве. Због својих ватрених проповиједи био је прогањан, мучен и затваран. Модернизатори тог времена оптуживали су га да је неваљалац, јер су им сметале његове ријечи. Папулакос је од самог почетка схватио да је западна теологија неортодоксна и антиправославна. Западна теологија је настојала да спусти небо на земљу, да задржи хришћане у ропству, да његује арогантни хуманистички хуманизам, а све то је доводило до атеизма. Зато је одлучио да поучава људе великим истинама ризикујући свој живот. Христофор Панагиотопулос, или Христопанагос, или Папулакос, или Папулакис, рођен је у малом селу Арбуна у села Арбуна, југоисточно од историјског града Калаврита, око 1780. Живио је умјерено и одмјерено, са три брата, и био је трговац животињама. Од малих ногу волио је учење, молитву и монаштво. Отприлике када му је било 60, Папулакос се окренуо моначком животу. Према неким историчарима ова промјена у његовом животу приписује се виђењу које је имао у његовој кући, у Арбуни. Прича се да је током овог догађаја изгубио свијест на три дана. Изгледао је као да је мртав. Видјевши његово беживотно тијело, родитељи су очекивали чудо. Њихове молитве су биле услишене пошто су његово тијело положили у Црку Св. Атанасија, која се налазила сјеверно од њихове куће. Након што се повратио свијести, смисао постојања се тотално промијенила за Папулакоса. Одлучио је да своју имовину подијели браћи Атанасију, Андреасу, Гиоргиосу, и једној сестри. Онда им је повјерио задатак да брину о породичној кући у којој је имао чудесно виђење.После овог виђења постао је монах у манастиру Св. Атанасија у Филији, у граду Клиторији. Предао је свој дух 18. јануара 1861.године. Његово сјећање остаје живо због његове чистоте, аутентичности, понизности и истинитости у његовом животу. Несебичне и пожртвоване личности неопходне су и за данас. Мрачни, нејаки, мрачни и немирни дани попут нашег траже херојство, храброст, одважност и смјелост.
Вјерници носе Епитаф (грчки: Επιτάφιος или Επιτάφιον, руски: Плащаница, српски плаштаница) по мору, док други пале бакље 14. априла 2023. године за вријеме обиљежавања православног Великог петка на плажи Толо, источни Пелопонез, у Грчкој. Ово је обичај у многим приобалним мјестима као што су Хидра, Наксос, Тинос и др. Но, обичај није исти у свим грчким мјестима. Тако рецимо у Тракији постоји обичај паљења Јуде у којем дјеца, праве лутку Јуде,а затим иду од куће до куће тражећи грање. Заједничко је свима да се обиљежава у атмосфери туге и пијетета у спомен на чињеницу да се Христос тог дана жртвовао за спас свих људи. Литија креће у различито доба дана у различитим дијеловима земље: у Атини је рецимо најзанимљивија она из манастира Kесариани која креће око 14 часова и одржава се уз посебну дозволу Министарства кулутуре, будући да је манастир још из времена Византије. Интересантни обичаји су на Kрфу, гдје литија почиње у 9 ујутру, али на Велику суботу јер им је још у доба млетачке управе било забрањено да то чине на Велики петак.
Епитаф представља погребну поворку и Христов гроб и обавезно је украшен свјежим цвијећем. То је дрвена конструкција прекривена комадом драгоцјене тканине, често украшена златом и сребром. Приказује мртво Исусово тијело. На Велики петак ујутру, Епитаф се украшава прољећним цвијећем, углавном бијелим, црвеним и љубичастим све док не буде потпуно прекривен. Потом се посипа латицама цвијећа. На Великиг петак, најтужнији дан у години за хришћане, Христов Епитаф са иконом, украшен хиљадама цвјетова, на литији износи из светих храмова и носи кроз село или крај (у већим градовима) до гробља у спорој литији. На гробљу свако запали свијећу за мртве, а затим се Епитаф са поворком враћа у цркву гдје вјерници љубе Христову икону. Грчка полиција ухапсила је криминалну групу која је починила серију крађа у храмовима на острву Кефалонија. За неколико дана, нападачи су опљачкали 18 цркава, укључујући 7 - од Цвјетне недеље увече до јутра Великог понедјељка, наводи vimaorthodoxias.gr 12. априла 2023. године. Опљачкани су храмови у градовима Диварата, Логарата, Ферентината, Антипата, Фарс, Дилината и Лурдата, где су украдени црквени украси и новац у вредности од 350 евра. Полицајци су ухапсили криминалце док су покушавали да побјегну са Кефалоније. Сва тројица су били странци са 39, 34 и 27 година. Пронађен је и одузет алат за провалу вриједан више од 2.700 евра, аутомобил у којем су вршили провале, као и храна и накит враћени игуманима храмова.Како је истрагом утврђено, иста криминална група је од краја септембра 2022. до почетка новембра 2022.године извршила још 11 провала у храмове на Кефалонији, одакле су износили храну, као и новац у износу од 1.100 евра. Тренутно се са притвореницима бави острвско кривично тужилаштво. Архиепископ атински и цијеле Грчке господин Јероним II пожелио добродошлицу члановима делегације и изразио је радост због уручења три фрагмента (коњ и двије мушке главе-примј. аутора) из Ватиканских музеја Музеју Акропоља током састанка који је имао, 24. марта 2023. године, у подне са делегацијом Ватикана која борави у Грчкој ради церемонија поновног спајања фрагмената која ће се одржати у поподневним часовима. Фрагменти ће бити додати колекцији у музеју Акропоља, који је отворен 2009. године у подножју тог античког локалитета, у центру грчке престонице. У Ватикану, повратак артефаката назван је екуменском ''донацијом'' Грчкој православној цркви али, како наводи агенција, тај гест је повећао притисак на Британски музеј да постигне нагодбу са Грчком након кампање коју је Атина покренула прије 40 година. Архиепископ Јероним је истакао да су „догађаји који ће услиједити и које ћемо доживјети данас догађаји који су радошћу испунили срца свих Грка... Овај чин папе Фрање је од историјског значаја и има позитиван утицај на свим нивоима… Надамо се да представља примјер другима'', рекао је Архиепископ атински и цијеле Грчке господин Јероним II. Шеф ватиканске делегације и секретар Ватиканске комисије за унапређење хришћанског јединства, бискуп Брајан Фарел пренио је поздраве папе Фрање и осврнуо се на посебну симболичку вриједност фрагмената: „Тачно је да нико није могао да замисли колико ће ова иницијатива донијети задовољство грчком народу и ми смо дубоко дирнути што учествујемо у овом историјском догађају“, рекао је он и додао да је „вриједност контаката између цркава најважнији. И, такође, желим да истакнем жељу да будемо протагонисти и представници идеје сарадње међу нама”. Његово Блаженство Јероним II, архиепископ атински и све Грчке, 7. фебруара 2023. године, богослужбено је обиљежио 15-годишњицу свога избора за предстојатеља сестринске Грчке православне Цркве. У Архијерејској капели Св. апостола Павла, Архиепископ атински и све Грчке Господин Јероним присуствовао је Божанској Литургији, која је одржана поводом навршених 15 година од дана његовог избора. на архијерејски трон. Блажењејши Јероним (Јован Лиапис) рођен је у Инофити, у Беотији, 1938. године. Дипломирао је на Философском и Богословском факултету Атинског универзитета. Специјализовао се за археологију, византијске студије и богословље. Као стипендиста грчке државе наставио је своје студије на универзитетима у Грацу, Регенсбургу и Минхену. Једно време био је факултетски асистент код великог археолога Анастасија Орланда у Атинском археолошком друштву. Предавао је књижевност на лицеју Леонин (Леонтијева школа), као и на другим високим школама у Атини и Авлони. Рукоположен је за јерођакона и јеромонаха 1967. године, када је напустио академску каријеру. Једно време је био протосинђел при Епархији Тебе и Ливадеје, игуман манастира Преображења и Светог Лука (1981-1991), а и као као секретар и касније као главни секретар Синода Грчке Цркве (1978-1981). Године 1981. изабран је за Mитрополита Тебе и Ливадеје, а 7. фебруара 2008. године изабран је за Архиепископа атинског и све Грчке. Свечано је устоличен 16. фебруара 2008. године. Архиепископ Јероним је објавио две значајне студије из археологије: Средњовековни споменици у Еубеји (1970. године - прва награда Атинске академије) и Хришћанска Боетија (2006. године), као и многобројне чланке, студије и друге књиге о богословским, друштвеним и историјским питањима. Док је био епархијски архијереј Тебе и Ливадеје обновљено је и попуњено монаштвом шест мушких манастира (са укупно 54 монаха) и 17 женских манастира (са укупно 110 монахиња). Основао је интернате, сиротишта и установио је хранитељске породице, домове за старе, рехабилитационе центре за ометене, обданишта за креативно занимање деце са специјалним потребама, центар за превенцију дроге, народне кухиње за сиромашне и економске мигранте, саветодавне центре и Центар за историјске и археолошке студије. Негује посебну сарадњу са универзитетима у Дараму и Кембриџу у Енглеској. Он је носилац почасног доктората са Крајовског универзитета у Румунији и председник Јелинске кардиолошке фондације јавног здравља. Велики број ходочасника (из свих крајева Крита и остатка Грчке) и неколико архијереја Грчке православне цркве окупило да прослави празник Светог Никифора Губавог у његовом родном мјесту у селу Сирикари, на Криту. Овдје се године поклоничка црква подигнута у част Светог Никифора, преноси агенција Ромфеа. Свети Никифор Лепрозни и многострадални празнује се 4.јануара. Свети синод Константинопољске патријаршије је, на свом засједању 3. децембра 2012. године, прибројао лику светих инока Никифора Прокаженог. Поштовање овог моћног заштитника од ковида 19 и сваке болести нарочито је било изражено током пандемије, јер су му бројни вјерници широм православног свијета обраћали за молитвено заступништво. Наводи се да се јавио једном човјеку у Бугарској и открио му лијек за корона вирус. Будући преподобни (у свијету Николај Дзанакакис) је рођен у сељачкој породици, у селу Сирикари, у западном дијелу Крита. У тринаестој години родитељи су га послали у град Хања да изучи берберски занат. Тада су се код њега појавили први знаци губе. У то вријеме Крићани су губавце тјерали на полуострво Спиналонга, и зато, кад је у његовој шеснаестој години болест постала примјетна, Николај је отишао у Александрију, гдје је наставио да ради као берберин. Када се губа почела појављивати на рукама и лицу, један јереј га је посавјетовао да иде на острво Хиос, гдје је било лјечилиште и карантин за лепрозне болеснике, који је подигао Антим (Вајанос). Николај је на Хиос дошао 1914, кад је имао 24 године. Тамо се за Николаја отворио простор за врлинско усавршавање. Преподобни Анфим га је рукоположио за инока, давши му име Никифор. Он је имао послушање у башти и воћњаку, и био је први пјевач у храму. Касније је због болести, Никифор изгубио вид. За безгранично трпљење и љубав према ближњему, Господ је дао Никифору дар пророковања и утјешитеља невољника. Кад се упокојио, 4. јануара 1964. године од његових мошти се осјетило благоухање. Многобројна чудеса, која су се десила по молитвама светога, записао је његов ученик отац Евменије. Свети и свештени Синод Јеладске Православне Цркве одобрио је циркулар „О заштити људског живота и избјегавању абортуса“, који би требало да буде прочитан у свим храмовима Грчке православне цркве, 8. септембра 2022. године, на дан када се прославља Рођење Пресвете Богородице. Одговарајућа одлука донесена је 26. августа 2022. године, наводи катхимерини.гр. Како стоји у синодској дефиницији, чврсто богословско становиште Цркве по том питању, засновано на „на основу Светог писма и Светог предања“, јесте да је „фетус потпуна и цјеловита личност од тренутка свог зачећа“, зато Црква „сматра добровољни абортус убиством и неће га прихватити. Православни верници се сваког августа окупљају на Крфу да прославе великог Светог Спиридона Тримитунтског, једног од најомиљенијих светитеља не само Цркве у Грчкој, већ и целе Православне Цркве. „Данас је велики дан не само за Крф него и за нашу Цркву уопште, која слави успомену на натприродно чудо Светог Спиридона, које се догодило 1716. године, када су Крф опседали Турци, а Свети Спиридон спасао острво“, пише новинска агенција Ортодоксиа. Манифестације у славу Светог Спиридона отпочеле су синоћ уз учешће митрополита Веријског Пантелејмона, Солунског Тимотеја, Калавритског Јеронима и локалног јерарха Крфског Нектарија, а трајаће још неколико дана. У храму Светог Спиридона синоћ је служено Архијерејско Велико Вечерње којим је началствовао мит. Тимотеј. У свом кратком обраћању мит. Нектарије је нагласио да је, спасавајући Крф, Свети Спиридон зауставио турско напредовање ка целој Европи. И данас нашој отаџбини поново прети исти непријатељ “, додао је Његово Преосвештенство, који је стога позвао, „и архијереје и народ Божији да поново измоле Светог Спиридона да се залаже пред Тројичним Богом за целовитост Грчке земље.” У својој беседи, мит. Тимотеј је говорио о празнику Преображења и нествореним енергијама Божијим, које су осветљавале Светог Спиридона за живота, а и после. „Ми православни хришћани, имајући Светог Спиридона за заштитника у свом животу, можемо да предвидимо и доживимо духовна добра којима је он обдарен благодаћу Тројичног Бога“, проповедао је Митрополит. У 5.00 часова служена је Света Архијерејска Литургија у храму Светог Спиридона. Традиционална литија са моштима Светог Архијереја Божијег почела је потом у 9.00 часова, уз учешће архијереја, свештенства, монаштва, лаика, филхармоније, локалних студентских и извиђачких и других удружења и локалне власти. За време молебана, мит. Нектарије је поново позвао народ да моли Светог Спиридона за помоћ да се превазиђу све борбе са којима се данас суочавају православни верници и да „пробуди савест свих нас модерних Грка“. Све службе у част Светог Спиридона до суботе биће емитоване на ју тјуб страници Крфске митрополије. *** Литије са моштима Светог Спиридона се одржавају четири пута годишње. Први је на Цветну недељу, у знак сећања на то када је Свети Спиридон 1630. године спасао Крф од куге; други је на Велику суботу ујутру, у спомен када је 1550. спасао Крф од глади; трећи је прве недеље новембра, у знак сећања на то када је 1673. спасао Крф од куге; а четврти је 11. августа у спомен када је 1716. спасао Крф од Турака. Четрдесетодневни обрачун са турском војском истрошио је снагу локалног становништва. Надајући се Божијем заступништву, немоћни народ се сабрао у цркви Светог Спиридона и са сузама узносио молитве светитељу. Изненада, у ноћи 10. августа, избила је страшна олуја на мору. Спремајући се за одлучујућу битку, становници острва су сазнали за велико чудо које се догодило у ноћи: очевици су причали да је свети Сипридон са небројеним мноштвом анђела и пламеним мачем протерао многобројну турску војску са острва. Извор: https://orthochristian.com/147689.html /Превела Љиљана Поповић за митрополија.цом Највећа црква на Фолегандросу и најпрепознатљивији симбол Фолегандроса свакако је црква Панагија посвећена Успењу Пресвете Богородице са цик цак степеницама које уз лијепу петнаестоминутну шетњу воде до ње уз саму литицу пирамидалног брда. Налази се на запањујућем мјесту са којег се пружа невјероватан поглед на цијело острво и море. Изграђена је на стијени изнад Хоре, вјероватно на мјесту древног храма, од којег је за њену изградњу коришћен грађевински материјал. У дворишту и унутрашњости цркве могу се видјети древни натписи, У дворишту изван цркве налази се неколико античких статуа уграђених у зидове. На путу до цркве пролази се поред гробља на којем се налази камени зид из 5. вијека прије нове ере. Тачна година изградње цркве није позната. Међутим, мермерни натпис каже да је обновљена 1687. године, а данашњи облик добила је 1821. године. Архитектура цркве је у традиционалном кикладском стилу, а спољашњост је окречена. Ово је једнобродна базилика са много купола и високим звоником. У прошлости је црква била женски манастир и припадала је женском манастиру. Сматра се да је сребрна икона Богородице у цркви чудотворна. Предање каже да је 1790. године 18 бродова алжирских гусара требало да изађе на обалу, а очајни становници Фолегандроса отишли су у цркву да се помоле за животе Дјеви Марији када је дунуо јак сјеверни вјетар и потопио све чамце гусара, Од тада мјештани сматрају Дјеву Марију заштитницом овог кикладског острва. У складу са старим обичајем Фолегандрос, икона се током Васкрса уноси у све домове на острву. Изнад цркве Панагије, стаза води до Палеокастра. Палео значи "стари", а Кастро значи дворац. Другим ријечима, Палеокастро је стари дворац Фолегандрос. Аутор: вјеронаука.нет Самос, 19. јул. Према прелиминарним подацима, манастир Светог Јована Милостивог, који се налази на грчком острву Самос, изгорио је у пожару који је 13. јула избио на западном дијелу острва. Погинула су два члана посаде ватрогасног хеликоптера. Наводи се да је шумски масив насеља Палеохори постао жариште, након чега је фронт пожара прошао кроз неколико насеља у правцу плаже Лимнион. Током цијеле ноћи ватрогасна јединица на Самосу борила се са ватром, која је усљед јаког вјетра достигла неконтролисане размјере. Према писању медија, пожар, стављен под контролу 14. јула, поново се разбуктао у одвојеним џеповима због дувања вјетра. Осим на Самосу, спасиоци се сада боре са бројним пожарима у Евросу, Лезбосу, Евији, Превези и Кефалонији. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања Благовест.инфо |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|