У срцу Епира, само 22 километра сјеверно од Конице, у близини села Агиа Варвара, налази се јединствена капела која је освојила срца посјетилаца: Капела Светог Пајсија Светогорца (Δεντροκκλησιά του Αγίου Παϊσίου). Изграђена унутар дебла три вијека старог храста, ова мала црква је редак примјер вјерске архитектуре и духовности. Ова мала, али посебна капела је посвећена Светом Пајсију, који је у младости прошао кроз ову област, одлазећи у сусједно у село Амарантос да обавља столарске послове. Тамо је поправљао и градио дрвене конструкције за домове станара, остављајући свој траг једноставношћу и понизношћу – елементима који су га карактерисали током цијелог живота. Дрво је у прошлости претрпјело знатна оштећења од пожара (роштиљање и сл.), што је довело до тога да се његово стање сваке године погоршавало! Знаци уништења су очигледни ако се посматра мјесто где се налази мало звоно. Прије неколико година, захваљујући идеји и испуњењу завјета житеља села Агиа Варвара, дрво је изнутра ограђено каменом и претворено у мјесто ходочашћа у част Светог Пајсија.
Капела Светог Пајсија Светогорца је постало важно мјесто ходочашћа, које привлачи и грчке и стране ходочаснике. Поред свог религиозног значаја, капела је и симбол човјекове повезаности са природом и духовношћу. Њено присуство у бујном зеленом пејзажу, са погледом на ријеку Сарантапорос (Σαραντάπορος) и у близини других капела: Свете Марине и Светог Козме Етолског (по хришћанском предању прошао ову област 1779. године) и Светог Атанасија, чини ју јединственом вјерском дестинацијом коју вриједи посјетити. Унутар ње, налазе се иконе Христа, Богородице. 
У Грчкој постоји врло мало сличних капела , изграђених или смјештених унутар стабала дрвећа. Ово су јединствена вјерска склоништа која спајају веру са природним лепотама и стварају слику готово преузету из бајке. Неминовно изазивају интересовање посетилаца који су импресионирани својом хармоничном интеграцијом у природни пејзаж. Ове капеле нису само богомоље, већ и тачке дубоке везе са природом и традицијом.

Једна митрополијаа Грчке православне цркве дистрибуирала је 32.000 готових оброка, пакета помоћи и васкршњих поклона како би помогла онима којима је помоћ потребна.
„Света митрополија фтиотидска и Његово Високопреосвештенство митрополит фтиотидски г. Симеон жељели су, на почетку Страсне седмице, поред духовног позива светих служби, поста и молитве, да прошире и позив љубави и свијести, како не бисмо заборавили, усред празничне атмосфере, свете личности наше браће и сестара којима је потребна помоћ, јер су љубав и братство према њима предуслов за искуство значења духовног живота“, саопштила је митрополија.
Епархијски добротворни фонд удружио се са парохијским добротворним фондовима и другим филантропским организацијама како би одржао бројне добротворне догађаје. У почетку су залихе хране и друге основне ствари дистрибуиране десетинама породица са једним родитељем и малољетном дјецом у оквиру релевантног програма "SYN-enosis", који се спроводи у граду Ламији.
Касније је спроведена иницијатива „Заједно где је потребно“ (Μαζί όπου υπάρχει ανάγκη), којом је дистрибуирано 32.000 готових оброка за 500 углавном самаца широм цијеле регионалне јединице Фтиотида, у сарадњи са локалним парохијама. У оквиру овог, посебна дистрибуција празничних пакета и финансијске помоћи је такође обезбијеђена корисницима Центра љубави Парохијског добротворног фонда Светог митрополитског Саборног храма Благовештења Богородице у Ламији.
Митрополит Симеон је подијелио васкршње свијеће и пренио празничне честитке студентима, дјеци и стручним приправницима у разним образовним институцијама у Ламији. Такође ће посјетити социјалне и социјалне структуре Митрополије и домове браће и сестара у тешким околностима на Велики четвртак, од јутра послије Литургије Светог Василија до касног поподнева прије јутрења са 12 јеванђељских читања. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthochristian.com

Чувени грчки богослов, канониста протопрезвитер Анастасиос Гоцопулос упутио је, 28. марта 2025. године, отворени апел Предстојатељима Помјесних православних цркава у вези са ситуацијом у Кијево-печерској лаври, гдје су украјинске власти започеле  “инспекцију” светих моштију. У својој емотивној поруци отац Анастасије, старјешина храма Светог Николе у ​​Патри, позвао је архијереје да „подигну глас осуде и протеста како би се зауставило скрнављење светиња Православне цркве“. Он је подсјетио да је 28. марта комисија коју је именовало Министарство културе Украјине, у пратњи органа за спровођење закона, развалила браве у Ближим и Далеким пећинама Лавре ради „истраживање“ моштију Кијево-печерских светитеља. У тренутку када читате ову ужасну вијест, чланови Одбора су већ отворили свете моштије и скрнаве свете како би наставили са истрагом, чак и узимајући ДНК узорке са светих моштију. Састав чланова Комисије именованих указом Зеленског показује непоштовање режима.За чланове Комисије именовани су: Предсједник Друштва анатома, хистолога, ембриолога и топографских анатома. Истраживач са Одјељења за биолошка истраживања. Професор Катедре за анатомију човјека. Ветеринар, шеф Одјељења за биоморфологију кичмењака. (Стварно! Шта ради ветеринар?). У Одбору за проучавање Светог писма нема представника Цркве. Грчки свештеник упутио је посебан апел Цариградском патријарху Вартоломеју, који, по његовим ријечима, „одржава добре личне односе са Зеленским“, као и поглаварима оних цркава које су признале Православну Цркву Украјине (ПЦУ).
"Ваша Светости, Васељенски патријарху, Ваша Блаженства, Предстојатељи Помјесних Православних Патријаршија и Аутокефалних Цркава, а посебно Ви, Ваша Светости, Васељенски патријарху, који одржавате добре личне односе са Зеленским, објасните му да и за његову земљу важи принцип "страшно је пасти у руке Бога живога" (Јевр 10, 31). А такође и друга Блаженства - Патријарх александријски, Архиепископ кипарски и Архиепископ атинси – који сте признали "Аутокефалну Цркву Украјине'" под руководством Епифанија.    
Обраћамо се Вашим Епископима ватреним апелом, молимо и преклињемо: Подигните свој глас осуде и протеста да зауставите скрнављење светиња наше Православне цркве. Светитељи Кијево-печерске лавре су и наши светитељи, то су светитељи Васељенске Православне Цркве. Не заборавимо да је оснивач Лавре Свети Антоније Атонски!“, истакао је отац Анастасије. Он је подсјетио да су, „на нашу велику жалост, неки од вас ћутали о прогону и притисцима Украјинску Православну Цркву, под омофором Његовог Блаженства г. Онуфрија, са њених 100 епископа, 10.000 свештеника, 4.700 монаха, 10.000 парохија, 200 манастира и милионима православних вјерника.“. 
„Нажалост... Ово ћутање цијелог православног свијета само је дало храброст кијевским варварима, а сада прелазе на злостављање и скрнављење чак и побједоносне "цркве прворођених, записаних на небесима" светаца.
Не дозволите ово. Не дозвољавајте да се то деси. Немојте више ћутати, јер у овом случају важи римски принцип "qui tacet consentire videtur" (Ћутање је знак сагласности). Ако Ви будете ћутали, онда ће "камење завапити", а постоји опасност да се обруши на главе свих нас...“, написао је протопрезвитер Анастасиос Гоцопулос. Припрема вјеронаука.нет/Извор:eeod.gr

Са најдубљим осјећањем, Света Митрополија трикијска (грчки Ιερά Μητρόπολις Τρίκκης, Γαρδικίου και Πύλης) саопштава да је Свети Синод Грчке православне цркве на свом засиједању 11. марта 2025. године, једногласно прихватио приједлог за канонизацију протопрезвитера Димитрија Гагастатиса* (+1975. године) и поднио одговарајућу молбу Цариградском патријарху Вартоломеју (Грчка и кипарска православне црква не канонизују своје свеце, већ то право има Цариградска патријаршији - прим. преводиоца). Света Митрополија трикалска очекује одлуку за службени упис блаженопочившег свештеника међу свете.
У званичном синодском документу стоји да је: „Отац Димитрије био свештеник молитве, смирења и непрестаног служења. Слава његове светости остаје жива и многи вјерници настављају да прибјегавају његовим молитвама. Такође се указује да је за дан помена новог светитеља Цркве одређен 29. јануар, дан његовог упокојења. 
Папа Димитрије, како је народ волио да га зове, служио је као свештеник молитве, смирења и непрекидног служења. Углед његове светости остаје жив, а многи вјерници и даље траже уточиште у његовим молитвама. Он је православној публици енглеског говорног подручја нарочито познат  кроз књигу "Papa-Dimitri: The Man of God" која је објављена 1997. године.

* Отац Димитрије рођен је у селу Платанос на територији Трикале у Грчкој 1. августа 1902. године. Његови родитељи, Крерстос и Катарина Гагастатис, били су побожни људи. Био је регрутован у Малој Азији 10. априла 1921. године. Такође, служио је у неколико места у Македонији. Из војске се вратио 18. јуна 1924. године. Оженио је Елизабету Коутсимпирис из Платаноса. Исте године га је владика Поликарп Трикијски рокопроизвео у чтеца. Исти владика га је рукоположио у чин ђакона 24. марта 1931., а два дана касније у чин свештеника. У браку је имао девет кћерки. Пет од шест, које су и данас живе, удате су, док се најмлађа посветила Богу и замонашила. Пуне 42 године служио је као парохијски свештеник у своме селу. Због здраствених разлога поднео је оставку 1. октобра 1973. године. Од тада, принуђен да буде стално у кући због болести, живео је као светитељ са непрестаном молитвом, захваљујући и славећи Бога због болести коју му је дао. Предао је мирно своју свету душу у руке живог Бога 29. јануара 1975. године. Током свог живота био је побожан, праведан, једноставан, понизан, милостив, вредан, пун вере и љубави према Богу и ближњему, молио се непрекидно за цео свет. Био је добар пастир свом стаду и постао је учитељ свима. Поучавао је својим речима, писмима, а изнад свега својим светим животом. Блаженопочивши отац Димитрије радио је за Цркву Христову свом својом снагом. Верујемо да га је добри Бог, коме је пожртвовано служио и кога је несебично волео и од кога је свемилост увек молио, већ увео у радост рајског насеља, да се вечно радује у блаженству Његовог Царства, молитвама Пресвете Богородице, Царице свих Светих Анђела, његовог Заштитника, и свих Светих.

У четвртак 13. марта 2025. године упокојио се бивши митрополит солунски Антим. Имао је 91 годину. Архијереј је уснуо у Господу у својој соби у Солунској митрополији, гдје је и живио након пензионисања.
Покојни митрополит, након што је 2023. године отишао у пензију из здравствених разлога, био је под старатељством свог насљедника, митрополита Филотеја, оставши у резиденцији Свете митрополије, гдје је служио 19 година. Његов црквени пут започео је у Атини, наставио у Александрупољу и завршио у Солуну. У свом посљедњем пастирском слову изразио је захвалност за дугогодишњу службу Цркви, која је трајала укупно 59 година, од којих 49 у чину епископа и архијереја. Дионисије Русас, како му је било световно име, рођен је 1934. године у Салмони у општини Пиргос на Пелопонезу (Грчка). Студирао је на философском и теолошком одсјеку Атинског универзитета. Митрополит тирског Гаврило рукоположио је у ђаконски чин 1964. године  исти митрополит рукоположио га је у чин свештеника фебруара 1965. године. Био је уредник недјељника „Глас Божији“ од 1965. до 1972. године.
14. јула 1974. године хиротонисан је у Светој цркви Светог Василија у Атини за митрополита александропољског. Хиротонију је извршио митрополит тирски Гаврилог. 26. априла 2004. године изабран је за митрополита солунског. Митрополит Антим поднио је оставку 8. августа 2023. године, а она је прихваћена од стране Синода Јеладске цркве. Интензивно је био ангажован у спору око имена бивше југословенске републике Македоније који је Грчка водила са Скопљем. ​Сахрана блаженопочившег митрополита одржаће се у суботу, 15. марта 2025. године, у 12 часова у Саборној цркви Свете Софије у Солуну. Припрема вјеронаука.нет

Грчки посланик приведен је у понједељак ујутро након што је уништио богохулну умјетничку изложбу у Националној галерији у Атини.
Посланик Никос Пападулос из странке "Ники" суочиће се са прекршајном пријавом због свог храброг чина, преноси euronews.
Неколико дана раније написао је протестно писмо Галерији и друго министру културе, позивајући на уклањање изложбе "Привлачност бизарног".
„Дјела“ представљена на вашој периодичној изложби, посебно „Икона Богородице са Христом у наручју“ и вулгарно изобличење Светог Ђорђа, не представљају умјетност“, написао је Пападулос.
„Они представљају директан напад на нашу вјеру, наш културни идентитет, коријене наше нације. Ова изобличења нису само провокативна; они су богохулни и увредљиви, вријеђају јавно расположење и нарушавају основно поштовање које грчко друштво има према православној вјери.” Изложба, која би требало да траје до септембра, изазвала је критике и од стране других, укључујући Свету митрополију Перистери, која је поставила петицију за њено уклањање, и Његово Високопреосвештенство митрополита крфског Нектарија, који је осудио поставку у својој бесједи у Недјељу православља.
Министарка културе Лина Мендони одговорила је посланику Пападулосу да се Министарство „никада не бави цензуром“.
Тако је посланик у понедјељак отишао у Галерију да преузме ствар у своје руке, скинувши неколико комада са зида и бацивши их на под.
„Ми смо православни хришћани и не прихватамо дјела која вријеђају лице наше мајке, наше Панагије“, рекла је Пападулосова супруга. Након ових догађаја, бивши митрополит калавритски и егалејски г. Амвросије упутио је отворено писмо посланику Никосу Пападопулосу са подршком и захвалношћу за оно што је учинио. Припрема вјеронаука.нет

Национална галерија у Атини, Грчка, тренутно је домаћин изложбе под називом "Привлачност бизарног" (The Allure of the Bizarre), на којој се налази неколико богохулних дјела.
Изложба је отворена 22. јануара и трајаће до 30. септембра, иако је изазвала оштре реакције против православног свештенства и вјерника, укључујући и петицију у којој се позива на уклањање изложбе, у којој се наводи да изложба приказује Господа, Богородицу и разне светиње „на увредљив, одбојан, понижавајући, хулећи начин“.
У Галерији објашњавају да је изложба инспирисана Франциском Гојом (1746-1828), шпанским романтичарским сликаром и графичарем, чије се „гравуре одликују вјеродостојношћу монструозног, убједљивошћу апсурда и привлачношћу одбојног“, комбинујући „свакодневне теме са нескладним, пријетећим, одбојним или чак тешким за интепретацију формама.”
Дана 28. фебруара, Координациони одбор вјерника Свете митрополије Перистери је објавио петицију којом се позива на забрану богохулне изложбе. Од овог писања, има 1.017 потписа са циљем од 2.000.
Петиција гласи:
У Националној галерији од 22. јануара 2025. до 30. септембра 2025. одржава се изложба под називом Привлачност бизарног. Изложба обухвата радове Христофора Кацадиотиса, који представљају измењене верзије агиографија које приказују Господа Исуса Христа, Часни крст, Дјеву Марију и разне свете Цркве на увредљив, одбојан, понижавајући, богохулни и увредљив начин. Сматрамо да ова конкретна дјела превазилазе границе умјетничке слободе, јер дубоко вријеђају вјеру православних хришћана и званичну религију Грчке, како је записано у Уставу. Директно непоштовање приказаних светих историјских личности нарушава у најмању руку вјерско и културно поштовање које заслужују.
Као грађани хришћани који поштују нашу културну баштину, поштују свете симболе наше вјере и држе се идеала који промовишу и бране нацију, тражимо хитно уклањање ових богохулних дјела из изложбеног простора Националне галерије.
Потпишите ову петицију да колективно изразимо своје противљење и обезбиједимо поштовање наше вјере и културног идентитета.
Изложбу је јуче на Недјељу православља осудио и Његово Високопреосвештенство Митрополит крфски Нектарије, рекавши:
„Моја душа и срце су ожалошћени, нНећемо прихватити ово исмијавање." Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthochristian.com

Предсједница Републике Грчке, госпођа Катерина Сакеларопулу, приредила је ручак у Предсједничкој палати у част Његовог Блаженства, архиепископа Јеронима и уважених чланова Светог Синода Грчке Православне Цркве, четири дана прије него што ће предати своје дужности Кости Тасуласу. Ручку су присуствовали и предсједник Парламента, Никитас Какламанис, као и министар образовања, вјерских питања и спорта, Киријакос Пиеракакис.
У свом обраћању на ручку, предсједница Републике је истакла значај блиставе Недјеље Православља, назвавши је „даном тријумфа наше вјере и радости за Цркву и њене вјернике“. Она је нагласила да „данашњи празник не означава само крај дугог спора између иконобораца и иконопоштовалаца, нити се ограничава на обнову вијековима нарушених односа између Цркве и Државе. Напротив, он симболизује темеље једног чврстог и трајног односа заснованог на принципу сарадње и заједничког пута, при чему свака страна задржава своју аутономију и независност.“
Госпођа Сакеларопулу је истакла да „живимо у периоду пуном изазова и неизвјесности. Тектонске промјене које се дешавају у свијету, недавна здравствена криза, све већа климатска пријетња, брзи развој вјештачке интелигенције са својим могућностима, али и ризицима, оживљавање тоталитарних схватања и, посебно, ратни покличи који одјекују у многим дјеловима наше планете, стварају нестабилно и суморно окружење, које неизбјежно утиче и на нашу земљу.“
Посебно је нагласила да „у овим тешким околностима добро знам колико се борите да би Црква остала ослонац и уточиште за рањиве друштвене групе које трпе тешкоће. Дубоко ме дирне ваша посвећеност вашем стаду, ваша неуморна брига за слабе, болесне и сиромашне. Под вашим вођством, Црква не пружа само моралну и духовну подршку, већ и конкретну помоћ у ублажавању друштвених потреба. Између осталог, она стоји уз дјецу која су остављена, уз старије који живе у изолацији, уз бескућнике, зависнике од психоактивних супстанци, злостављане жене, пружајући свеобухватну подршку, охрабрење и утјеху. У овој својој мисији, Црква се показује као драгоцјени саговорник и савезник Државе у остваривању нашег заједничког циља – благостања друштва и очувања друштвеног мира.“
Обраћајући се архиепископу Атине и све Грчке Јерониму, предсједница Републике је истакла: „Жељела бих вам, Ваше Блаженство, изразити личну захвалност за начин на који испуњавате не само своју свештеничку, већ и институционалну улогу. Са чврстим ослонцем на суштину хришћанског искуства – вјеру, наду и љубав – представљате свијетли примјер достојанства и морала које Црква као институција треба да емитује, као гласник слоге, васпитања и љубави.“
„У овој радосној прилици, током великог празника наше Православне вјере, овај заједнички обед поново запечаћује међусобно поштовање и складну сарадњу Цркве и Државе. Из дубине срца желим вама и уваженим митрополитима снагу и мудрост у извршавању вашег узвишеног дјела“, закључила је председница Сакеларопулу.
Одговарајући, архиепископ Јероним је рекао: „Изражавамо топлу захвалност на гостопримству и приређеном ручку, који свједочи о нераскидивој вези и историјском јединству између највиших институција Државе и Цркве. То јединство се огледа у заједничким напорима за напредак и благостање грчког народа, коме служимо свим својим снагама.“
Извор: митрополија.цом/ Приредио: протопрезвитер Никола Гачевић

У понедјељак 10. фебруара 2025. године, на грчким острвима Санторини и Аморгос, православни вјерници су одржали литију са иконама и моштима, молећи се за престанак земљотреса.
Од 31. јануара, у региону је забиљежено више од 800 потреса магнитуде 3 или више, укључујући земљотрес јачине 5,2 степена 5. фебруара. Власти су прогласиле ванредно стање на Санторинију и сусједним острвима и извршиле масовну евакуацију становника и туриста.
На дан помена Светог Харалампија,Његово Високопреосвештенство митрополит Тире, Аморга и Острва Амфилохије подсјетио је да је светитељ заштитник од недаћа и болести и позвао вјернике да се моле и уздају у Божију благодат. Упркос сеизмичкој активности, многи парохијани су се окупили у цркви, показујући своју вјеру и оданост.
Након Свете Литургије, свештенство и вјерници извршили су крсни ход са иконом Светог Харалампија и чудотворном иконом Пресвете Богородице „Јерусалимске“, тражећи Божанску заштиту и мир за свој крај.
Митрополит Амфилохије је напоменуо: „Догађаји посљедњих дана изазивају озбиљну забринутост. Међутим, љубљена браћо, страх и свака опасност у нашем животу, поред емотивног аспекта, имају и духовно значење. Они уче сваког човјека брзом путу ка извору мира, љубави и свјетлости – Исусу Христу. То нас мобилише као појединце, као заједницу, као Цркву, односно Тијело Христово“.
Власти настављају да прате сеизмичку активност, упозоравајући да би се она могла наставити недјељама или мјесецима. Становницима и посјетиоцима региона савјетује се да буду опрезни и поштују упутства локалних власти. Припрема вјеронаука.нет

Архијереј Грчке православне цркве, митрополит веријски, наусијски и кампанијски г. Пантелејмон упутио је окружну посланицу којом обавјештава хришћанску заједницу о ставовима Цркве по питању кремације мртвих, а поводом отварања крематоријума на само три километра од центра ​​града Александрије, који се налази под духовном јурисдикцијом ове митрополије, а коју неки од наших сународника бирају у оквиру несрећног слободног избора. 

Између осталог, у циркуарном писму каже се:
„Чињеница је да кремацију најчешће бирају људи са нихилистичким животним ставом, који нису никада имали, нити су жељели да имају везу са Христом, са Светим тајнама Цркве, са ријечју Јеванђеља, са светотајинским и духовним животом. То су људи који се цијелог живота декларишу као атеисти, нерелигиозни, противници или једноставно порицатељи хришћанства. Црква Христова поштује слободу свих, али има неотуђиво право, па чак и дужност, да обавијести своје чланове, који су удови Тијела Христовог, о духовним посљедицама сваког појединачног избора.
Овдје нема сумње да Црква, када одбија црквене погребе, трисвето, парастос и помен кремираних, у суштини оно што ради јесте да се слаже са избором оних који не желе ни њену молитву, ни спасење које произлази из самог њеног постојања. Христос каже: "Ко се одрекне Мене и одбаци ријечи Мог Јеванђеља, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим." Ово не треба схватити као потврду освете од стране нашег Господа, већ као доказ истине да се нико не спасава силом.
Из тог разлога, Православна црква, која је једно и аутентично тијело Христово, раширено кроз вијекове, желећи да буде досљедна ријечима Господњим, одбија да служи опело ономе ко се опредијели за кремацију. Она одбија чак и да изврши помен за његово упокојење. Никога не држи на силу у рукама и бутинама. Црква је простор слободе, али и досљедности истини Јеванђеља. Припрема вјеронаука.нет /Извор:orthodoxianewsagency.gr

Предсједник Грчког друштва за кремацију Антонис Алакиотис писао је, 5. фебруара 2025. године, Светом Синоду позивајући на поштовање права грађана земље на кремацију. У апелу се напомиње да је први крематоријум у Грчкој почео са радом тек прије пет година, 2019. године. Многи грађани почели су да испуњавају посљедње жеље својих преминулих најмилијих и кремирају њихова тијела. Међутим, строг став Светог Синода, који одбија да изврши погребне обреде за оне који изаберу кремацију, често подстиче рођаке покојника чија је посљедња воља кремација била да га не поштују и умјесто тога сахрањују. Антонис Алакиотис, у свом писму, напомиње да је Грчка једина од 27 земаља у Европској унији која није имала крематоријум до септембра 2019, године док су у свим другим земљама у којима је главна религија хришћанство такви објекти постојали дуги низ деценија. По ријечима председника Грчког друштва за кремацију, "историјски контроверзни став Светог Синода Грчке Цркве о кремацији траје до данас". Извор:  Атинске новости

​Како наводе надлежни на острву Сантирони у посљедњих 48 сати регистровано је више од 200 сеизмичких вибрација, а државни механизми стављени су у стање приправности на острвима Тира, Аморгос, Иос и Анафи. Упркос томе, 1. и 2. фебруара прослављен је велики празник Сретење Господње. У оквиру превентивних мјера због појачане сеизмичке активности, празнична манифестација катихетских школа митрополије, која је била заказана за јуче, одгођена је. Такође, како се наводи у саопштењу Канцеларије за младе митрополије, предавање 3. фебруара 2025. године, у оквиру програма „Љековита моћ породице“, одгађа се. Уочи празника Његово Високопреосвештенство митрополит тирски, аморгоски и острвски г. Амфилохије началствовао је вечерњим богослужењем уз саслужење свештенства острва. У свом говору, митрополит је говорио о условима у којима се старац Симеон Богопримац сусрео Богомладенца Христа, на које смо и ми вјерујући позвани да бисмо „сусрели“ Бога – вјера, љубав, смирење. 
Даље, митрополит је нагласио да се сусрети са Богом дешавају или кроз проучавање Његове ријечи или кроз учешће у тајнама Цркве. Али да би ти сусрети били суштински, а не само формални, они морају да доведу до духовне трансформације и истинског сједињења са Богом. На сам празник, Његово Високопреосвештенство митрополит Амфилохије служио је Јутрење и началствовао Божанственом Литургијом. Пред завршетак Свете Литургије узнесена је молитва за престанак земљотреса. Услиједила је литија са светим иконама низ главни град острва, предвођена градским оркестром. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: ​orthodoxianewsagency.gr

У петак, 31. јануара 2025. године, одржана је сједница Владе под предсједавањем премијера Киријакоса Мицотакиса на којој је министар образовања, вјерских питања и спорта Киријакос Пјеракакис предложио законодавну иницијативу за формирање систематизованих радних мјеста у грчкоговорним православним патријаршијама. У уводном излагању, премијер се осврнуо на ову иницијативу, која ће се, по плану Владе, спроводити у периоду од три године, истакавши да је ријеч о значајној националној иницијативи.
"Ово је заједничка иницијатива министарстава образовања и спољних послова која ће у наредне три године сарађивати на постављању 600 свештеника у Патријаршије у којима се говори грчки језик. „Ово је иницијатива од великог, важног националног значаја“, изјавио је Мицотакис.
По изјави замјеника министра кабинета премијера и портпарола владе Павлоса Маринакиса, одредбе за успостављање систематизованих радних мјеста у православним патријаршијама у којима се говори грчки имају за циљ да обезбиједе да црквене потребе дијаспоре буду опслужувани грчким свештеницима, као и да подржавају древне патријаршије и свети манастир Синај.
„Уз законодавну интервенцију, подржавамо хеленизам широм свијета, настављајући да стварамо укупно 600 систематизованих радних мјеста у древним патријаршијама – заправо, у свим грчким православним црквама у свијету. На исти начин на који смо ријешили питање са свештеницима у Грчкој, интервенишемо да ријешимо питање које је годинама покретала Васељенска патријаршија у вези са свештеницима из дијаспоре. „Конкретном подршком њиховој улози обезбјеђујемо трајно присуство хеленизма (грчког свијета) у историјским сједиштима православља“, написао је министар Киријакос Пјеракакис, у свом саопштењу, непосредно по завршетку сједници Владе. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxianewsagency.gr

Игумани, игуманије, монаси и монахиње 39 манастира у Грчкој и Светој Гори потписали су, 22. јануара 2025. годинем апел подршке Украјинској православној цркви. У тексту се помињу чињенице прогона Цркве и критикује се Закон №3894, усмјерен на забрану дјеловања УПЦ. Текст је објављен на вебсајту eeod.gr.
„А сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени“ (2 Тим 3, 12). Прогон је одлика истинитости хришћанског живота по апостолу Павлу, а Господ каже: „Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско“ (Мт 5, 10). Тако, у вријеме када доминира оружано насиље, а човјечанство се налази на ивици нуклеарне катастрофе, удружујемо своје гласове и молитве са гласовима многих православних патријараха, епископа, свештенстика и монаха за брутално прогоњену Украјинску православну цркву, на челу са митрополитом кијевским и све Украјине г. Онуфријем.
Као што је познато, након незаконитог заузимања многих Цркава и манастира и хапшења, прогона и затварања свештеника од стране украјинске државе посљедњих година, 20. августа 2024. године, украјински парламент усвојио је закон 8371/2024, којим је ставио ван закона Украјинску православну цркву под руководством митрополита Онуфрија, којој остаје вјерна огромна већина православних хришћана у Украјини (око 24 милиона људи). 
Овим законом Украјина, земља „европске оријентације“, враћа се у доба Хитлера и Стаљина и легализује прогон и угњетавање, мржњу и клевету, конфискацију и затварање цркава УПЦ, нападе и рације, чак и крвопролиће.
Илустративан примјер је насилно заузимање Саборног храма Архангела Михаила УПЦ у Черкасима, које се догодило 17. октобра 2024. године. У ноћи 17. октобра, око 3 сата послије поноћи, око 100 људи у маскирним униформама и прекривених лица упало је на територију Саборног храма. Нападачи су покушали силом да заузму храм. Када је група вјерника УПЦ предвођена митрополитом черкаско-канивским Теодосијем покушала да одбрани Саборни храм, нападачи су отворили ватру из пнеуматског оружја, употребили хемикалије и претукли и ранили десетине људи, укључујући митрополита Теодосија и свештенике.
Касније, на видео снимку објављеном на интернету види се како учесници напада врше „молебан“ у цркви, наводно под вођством представника такозване аутокефалне „Православне цркве Украјине“.
Прогон се наставља несметано.
Ови догађаји подсјећају на ријечи цариградског патријарха Вартоломеја, који је раније осудио свако насиље, посебно над светињама: „Најоштрије осуђујемо сваку агресију на цркве, одакле долазе само поруке љубави, мира и солидарности.
Молимо се Господу, Владару свијета, да ублажи суровост срца моћних, заустави свако насиље и подари толико потребан мир Украјини и цијелом свијету.
Нека се то догоди кроз нашу хришћанску вјеру, покајање, трпљење и љубав, како нас учи Његово Блаженство митрополит Онуфрије.”
Потписници:
1. Игуман Светог манастира Ксиропотама – архимандрит Јосиф и братија у Христу.
2. Игуман свештеног манастира Дохијара – архимандрит Амфилохије и братија у Христу.
3. Игуман свештеног манастира Каракал – архимандрит Филотеј и братија у Христу.
4. Игуман Светог манастира Филотеј – архимандрит Никодим и братија у Христу.
5. Игуман Светог манастира Констамонит – архимандрит Харалампије и братија у Христу.
6. Игуман Светог манастира Успења Пресвете Богородице, Теспоротије – архимандрит Методије и братија у Христу.
7. Игуман Светог манастира Преображења Господњег у Соху, Лагадина – архимандрит Евлогије и братија у Христу.
8. Игуман Светог манастира Рождества Богородице Калипетре, Верија – архимандрит Палама и братија у Христу.
9. Игуман Светог Манастира Светог Никодима Светогорца, Пиргетос, Лариса – архимандрит Иринеј и братија у Христу.
10. Игуман Светог скита Светог Арсенија Кападокијског, Ормилија, Халкидики – архимандрит Синесије и братија у Христу.
11. Игумен свештеног скита Светог Јована Руског, Пефкохори, Халкидики – архимандрит Григорије и братија у Христу.
12. Игуман Свештеног скита Пантократоровог и Покрова, Мелисохори, Ореокастро – архимандрит Антоније и братија у Христу.
13. Игуман Свете Тројице, Гадзеа, Волос – архимандрит Григорије и братија у Христу.
14. Игуман Светог манастира Светог Никодима Светогорца, Паонија, Килкис – архимандрит Хризостом и братија у Христу.
15. Игуман Светог манастира Богородице Макариотисе, Домвраин, Тева – архимандрит Теодосије и братија у Христу.
16. Игуман Светог Георгија, Лангас, Парос – архимандрит Мелетије и братија у Христу.
17. Игуман свештеног манастира Животворног извора, Лонговарда, Парос – архимандрит Никодим и братија у Христу.
18. Игуман Светог Николаја, Сиамадес, Каламбака – архимандрит Макарије и братија у Христу.
19. Игуман светог Никољског манастира Андрос – архимандрит Доротеј и братија у Христу.
20. Игуман Светог манастира Свете Параскеве, Вахлије, Хортиније - архимандрит Јероним и братија у Христу.
21. Игуман Светог манастира Успења Пресвете Богородице, Валтесинико, Гортинија – монах Данило и братија у Христу.
22. Игуман Светог скита Васкрслог Христа Пиреја – архимандрит Методије и братија у Христу.
23. Игуманија свештеног манастира Богородице Миртидиотиса, Тапсанон, Парос - Монахиња Макрина и сестре у Христу.
24. Игуманија Светог манастира Јована Крститеља Пиргет, Лариса – монахиња Христонимфа и сестре у Христу.
25. Игуманија Свете Тројице Едесске – Монахиња Порфирија и сестре у Христу.
26. Игуманија свештеног манастира Животворног извора (Кливокас), Хортинија – монахиња Серафимија и сестре у Христу.
27. Игуманија Свете Тројице, Ливади, Елассона - Монахиња Феофано и сестре у Христу.
28. Игуманија свештеног манастира Керница, Витина, Аркадије – монахиња Синклитикија и сестре у Христу.
29. Игуманија свештеног манастира Светог Лаврентија Пелион – Монахиња Марија и сестре у Христу.
30. Игуманија Светог скита „Панагија Аксион Естин“, Месаја, Ореокастро – монахиња Јевфемија и сестре у Христу.
31. Игуманија Светог манастира Георгија, Мандра, Атика – монахиња Февронија и сестре у Христу.
32. Игуманија Манастира Свете Тројице - Свети Нектарије, Егинска - Монахиња Тимотеја и сестре у Христу.
33. Игуманија Светог манастира Пророка Илије, Захолија, Коринтија – Монахиња Магдалина и сестре у Христу.
34. Игуманија свештеног манастира Светог Мине, Периохора, Драме - Монахиња Агафангела и сестре у Христу.
35. Игуманија свештеног манастира Пантократора Спаситеља Христа, Керкира - Монахиња Ефимија и сестре у Христу.
36. Игуманија Светог манастира Архангела Михаила, Тасос – Монахиња Јефремова и сестре у Христу.
37. Игуманија манастира Светог Стефана, Метеора – монахиња Христонимфа и сестре у Христу.
38. Игуманија Светог скита Јована Крститеља, Метаморфозис, Халкидики – Монахиња Марија и сестре у Христу.
39. Игуманија Светог Георгија скита Анидрос – Монахиња Јоана и сестре у Христу.
​Прикупљање потписа се наставља.

Европски суд за људска права - ECHR (енгл. European Court of Human Rights) стао је на страну Грчке православне цркве у њеном спору са државом Грчком. Одговарајућа одлука по захтјеву за признање црквеног власништва над земљиштем у Атини површине 31, 9 ари донесена је, 21. јануара 2025. године, саопштила је Orthodoxia News Agency. Манастир Петраки у атинској области Колонаки, у којој се налазе канцеларије Светог Синода Грчке православне цркве и Архиепископије, поклонио је 1978. године грчкој држави плац под условом да се користи за изградњу болнице. Пошто пројекат није завршен у договореном десетогодишњем року, Црква је затражила да јој се земљиште врати у власништво. Међутим, грчки судови су одбацили њен захтјев као неприхватљив јер није доставила сертификат ENFIA којим се доказује плаћање пореза на земљиште за претходних пет година.
Грчка црква је тврдила да није било могуће испунити овај захтјев јер је грчка држава и даље у власништву те имовине и прогласила је јавном.
У овом случају, Европски суд за људска права пресудио је да је захтјев да се обезбиједи ENFIA сертификат створио „несразмјерну и неправедну препреку приступу Цркве Грчке правди“. Суд је указао и на превелико финансијско оптерећење плаћања пореза, јер су обавезе Цркве за спорних пет година достигле 500 хиљада евра.
Утврдивши да је држава прекршила члан 6. став 1. Европске конвенције која гарантује право на правично суђење,  суд у Стразбуру је наложио Грчкој да почне да плаћа Грчкој цркви 6 хиљада евра за моралну одштету, док је одбацио захтјеве црквених адвоката за надокнаду судских трошкова због недостатка документације. Припрема вјеронаука.нет

Грчка православна црква прославила је, 19. јануара 2025. године, 45. годишњицу повратка једне од својих главних светиња – крста на којем је разапет Свети апостол Андреј Првозвани. Његово Високопреосвештенство митрополит Патре г. Хризостом (Склифас) служио је 18. јануара вечерње богослужење у Саборном храму Св. Андреја, а 19. јануара – Јутрење и Литургија у част годишњице овог догађаја, пише OrthoChristian.
По предању, апостол Андреј је посљедњих година живио у Патри, гдје је окупио велику хришћанску заједницу и учинио многа чуда. Око 67. године послије Христа Светитељ је у Патри разапет на крсту у облику слова X.
Почетком XIII вијека у Грчкој створена је Кнежевина Ахаја или Ахајска кнежевина, држава крсташа. У Патри је основана латинска архиепископијска катедра, на чијем је челу био бургундски монах Антилм. Под њим је крст св. Андреја је однесен у Француску, гдје је држан у опатији Св. Виктор у Марсеју.
Као резултат интеракције Православне Цркве, Цариградске патријаршије и Католичке цркве, крст је враћен у Патру 19. јануара 1980. године. Француски кардинал Роже Ечегарај (фр. Roger Marie Élie Etchegaray) донио је светињу у Грчку и предао је митрополиту Патре Никодиму (Валиндрасу). Реликвија је положена у гвоздени кивот у зиду храма у Патри поред друге светиње храма – главе апостола Андреја, која се вијековима чувала у Ватиканској базилици, а у Патру ју је вратио папа Павле VI године. 1964. године. Под митрополитом Хризостомом крст је постављен у позлаћени кивот, украшен сценама из живота апостола. Светиња се чува у сјеверном пролазу Саборног храма Св. Андреја Првозваног у Патри. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: благовест.инфо

У понедјељак 13. јануара 2015. године, навршило се 10. година од канонизације једног од  најцјењенијих стараца Грчке православне цркве 20. вијека и једног од најпоштованијих светитеља Православне цркве у новије вријеме, са храмовима њему посвећеним широм православног свијета. 
Свети Синод Цариградске Патријаршије је 13. јануара 2015. године донио одлуку о канонизацији Старца Пајсија Светогорца.  
12. јула 2024. године навршило се 30 година од његовог упокојења. Свети Пајсије Светогорац* упокојио се у Господу у 69. години живота, оболивши од рака Сахрањен је у манастиру Светог Јована Богослова у Суротију, код Солуна, који је основао, поред цркве назване по Светом Арсенију Кападокијском, који је у дјетињству крстио будућег светитеља. Сваке године хиљаде ходочасника испуне манастир уочи његовог празника, долазећи да се поклоне његовим моштима. Припрема вјеронаука.нет на основу извора orthochristian.com и вјеронаука.нет

*Старац Пајсије рођен је на празник свете Ане, 25. јула 1924. године у малоазијском селу Фараса, у Кападокији (данашња југоисточна Турска). Његов отац Продромос, био је градоначелник Фарасе и веома побожан човек. Духовни отац Продромосове породице био је чувени свети Арсеније Кападокијски. Старац Пајсије крштен је 7. августа 1924. године од самог светог Арсенија који није испунио жељу његове фамилије да се дечак зове Христо, како се звао његов деда, и дао му име Арсеније. Свети Арсеније је тада пророчки рекао: „Ја схватам да бисте ви желели да неко буде дедин наследник, али зар и ја не бих могао да пожелим монаха који би био мој наследник."Само недељу дана касније на празник Воздвижења Часног Крста, од Турака насилно протеране, грчке избеглице из Фарасе након многих искушења стижу у Пирејску луку у Грчкој.
После одслужене војске 1949. године, Арсеније одлази на Свету Гору, али само на кратко. Поново се на Свету Гору враћа следеће 1950. године. Замонашио се у манастиру Есфигмену 1954. под именом Аверкије. Исте године по благослову напушта Есфигмен и прелази у манастир Филотеј где постаје ученик оца Симеона, врлинског човека. Име Пајсије добија 1956. када је пострижен у малу схиму. Године 1962. је из духовних разлога отишао на Синај у келију светог Галактиона, да би се две године касније вратио на Свету Гору у ивиронски Скит светих Архангела.
Године 1966. озбиљно се разболео и до краја живота имао проблеме са здрављем.
Крајем 1967. одлази у Катунакију где се настањује у Ипатијевој келији која припада манастиру Велика Лавра.
Следеће 1968. године старац Пајсије одлази у манастир Ставроникита где постаје ученик знаменитог руског подвижника оца Тихона који је живео у келији Часног Крста. После блаженог уснућа старца Тихона настањује се у његовој келији где живи до 1979. године када прелази у манастир Кутлумуш, тј. испосницу овог манастира по имену Панагуда.
Године 1988. старац Пајсије тешко оболева од рака. Последње дане проводи ван Свете Горе у женском манастиру светог Јована Богослова у Суротију. Овом сестринству старац је већ годинама био духовни саветник. У уторак 12. јула 1994. године старац је смирено предао своју душу Богу, којег је дубоко волео и коме је служио од малена. Подвигом освећено тело блаженопочившег старца почива у манастиру светог Јована Богослова у Суротијy, поред Солуна.

Национално светилиште храм "Светог Николе" /Грчка православна црква/ на локација Свјетског трговинског центра, која се често назива "Ground Zero" у центру Њујорка, Менхетн, један од најважнијих духовних центара православља у САД, био је средиште историјског и емотивног тренутка. Наиме, први пут након 23 године, у недјељу, 12. јануара2025. године, обављено је прво бацање Часног крста и освећење воде ријеке Хадсон, након рушења храма током терористичког напада, који је потресао планету 11. септембар 2001. године. 
С благословом Његовог Високопреосвештенства Грчке православне архиепископије америчке г. Елпидофора, торжества су почела јутрењем и Божанственом Литургијом у препуном храму.
Након богослужења, велики број вјерника – више од 500 људи из различитих њујоршких заједница – придружила се литији која је кренула ка марини Норт Коув, у близини култних зграда Свјетског трговинског центра. У дирљивој церемонији поред ријеке Хадсон, освећена је вода Великим водоосвећењем и бачен Часни крст у ријеку, уз 8 храбрих и вјерујућих људи који су, пркосећи поларној хладноћи и леду, пливали за Часни крст. Млади Логан Триантафилу, први је допливао до Часног крста. 
Ријека Детроит благословљена први пут у новије вријеме
Православни хришћани у Детроиту су ове године прославили празник Богојављења првим благословом ријеке Детроит у новије вријеме. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxianewsagency.gr

Грчка православна црква се суочила са рекордним бројем напада 2023. године, наводи се у новом извјештају Генералног секретаријата за вјерска питања Министарства просвјете, вјера и спорта.
Према „Извјештају о инцидентима против вјерских објеката у Грчкој“, 2023. године забиљежен је 591 инцидент против православне цркве, што представља 97,20% од укупно 609 инцидената забиљежених 2023. године; антисемитских инцидената било је 6 или 0,99%, а 3 инцидента су била усмјерена против муслиманских објеката (0,49%). Забиљежени напади укључују вандализам, провале, крађе, пљачке, светогрђе, скрнављење гробова, рације на гробницама, паљевине и друга скрнављења.
Православна црква је „једина вјерска заједница која је двапут била на мети напада експлозивним направама чији је циљ био не материјална штета, већ људске жртве. По досадашњем сазнању, мотиви првог напада били су чисто политички, јер су починиоци долазили из анархистичких кругова. Починилац другог напада долазио је из завјереничких кругова крајње деснице, али је имао и вјерске мотиве, јер је окренут и против Светог Синода, за који су сматрали да је „издао“ православље“, напомиње генерални секретар за вјерска питања у уводу извјештаја.
Значајан пораст инцидената, посебно против православне цркве, наглашава потребу за опрезом и проактивним мјерама за заштиту вјерских објеката и промовисање хармоније међу различитим заједницама у Грчкој. Повећана сарадња између државних органа и вјерских група је кључна за неговање толеранције и рјешавање основних узрока таквих аката насиља. 

Грчко острво Закинтос свечано је прославило свог заштитника Светог Дионисија, литијом са његовим моштима улицама града. Празнична торжества почела су светим бденијем у 03.00 часова, а потом јутрењем и архијерејском Литургијом у 7.30 часова, пише Εκκλησία online - ekklisiaonline.gr
Након Божанствене Литургије, кроз град је прошла литија са светим моштима Светог Дионисија, уз учешће великог броја вјерника који су дошли да се поклоне свом заштитнику. Литију су пратили филхармонијски бендови и школе, као и представници снага безбједности и локалне јавне личности. Литија се завршила враћањем светих моштију у цркву у којој се оне чувају. У четвртак ујутру у цркви је обављена још једна литија, након чега су мошти Светог Дионисија враћене у кивот.
***
Свети Дионисије Закинтски, рођено име Сигур Драганиг (Граденик), епископ егински рођен је 1547. године на острву Закинтосу у Јонском мору. Иако је рођен у племићкој породици (мајка припадала племићкој венецијанској породици Валви), био је одлучан да побјегне од свијета и усмјери се ка небеском. Ступио је у манастир Строфад, Године 1568, постао је монах по имену Данило. 1568. године, постао је игуман манастира Богородице од Анафонитрије на Закинтосу. Годину дана касније, рукоположен је за јерођакона. а 1570. за јеромонаха. Иако се сматрао недостојан, свети Дионисије је хиротоносан за епископа егинског. У тој служби он никада није престајао да поучава и опомиње своје стадо, а многи су били привучени к њему да би искористили његову мудрост. Бојао се хвале људи, да не би пао у гријех сујете, па је дао оставку на епископски трон и вратио се на Закинтос. Примио је велику схиму са новим именом Дионисије у част светитеља заштитника Атине, мученика Дионисија Ареопагита 1577. године.
Године 1579. године епархија закинтоска је остала удова (када епископ умре, његова епархија се описује као „удовица“), и Дионисије је пристао да брине о њој док се не изабере нови епископ. Затим у манастир Пресвете Богородице Анафонитрије,
Неки странац је убио светитељевог брата Константина, угледног племића. Страхујући од сродника своје жртве, странац је, случајно или Божијом вољом, потражио уточиште у манастиру гдје је игуман био свети Дионисије. Када је светитељ упитао бјегунца зашто се толико уплашио, он је признао свој гријех и открио име човјека којег је убио, тражећи да га заштити од освете породице. Свети Дионисије је плакао за својим јединим братом, што је и било природно. Затим је утјешио убицу и сакрио га, показујући му велико саосјећање и љубав.
Убрзо је светитељева родбина дошла у манастир са групом наоружаних људи и испричала му шта се догодило. Претварао се да ништа не зна о томе. Након што је заплакао с њима и покушао да их утјеши, послао их је у погрешном правцу. Тада је убици рекао да је брат човјека којег је убио. Он га је опомињао као отац, и довео га до покајања. Пошто му је опростио, свети Дионисије га је спустио на обалу и помогао му да побјегне на друго мјесто како би спасао живот. Због христолике врлине светитеља добио је дар да чини чудеса. 
Прошавши у светости свој живот, свети Дионисије је достигао дубоку старост, па се упокојио у Господу 17. децембра 1624. Не само да су светитељеве мошти нетљене, већ је и један од грчких „светитеља који ходају“ (поред Св. Герасима и Светог Спиридона).  Припрема вјеронаука.нет

У Духовном центру цркве Светог Димитрија у Атини од 5. до 7. новембра 2024. године одржава се дводневна 34. конференција представника Православних цркава и митрополија Јеладске цркве задужених за питање секташтва и парарелигија на тему "Манифестације, утицаји и све-религијска визија Новог доба". Конференција се одржава под предсjедавањем Његовог Високопреосвештенства митрополита пирејског г. Серафима, предсjедника Синодалног одбора за јереси, а домаћин Конференцијe je митрополија пирејска. На Конференцији учествују делегати 10 Православних помјесних цркава и седамдесет седам Светих митрополија. Позвани учесници конференције су: митрополити Цариградске, Александријске, Јерусалимске, Српске (архимандрит мр Евсевије (Меанџија) и јереј др Оливер Суботић) и Бугарске Патријаршије, представници Православних Цркава Кипра, Пољске и Албаније. Због услова који тренутно владају у Либану и ширем региону, није било могуће да лично присуствује представник Блаженопочившег Патријарха антиохијског господина Јована, али је прочитана порука коју је послао.  
Први дан скупа је отпочео чином малог освећења који је, са благословом митрополита пирејског г. Серафима, извршио митрополит кидонијски и апокоронски г. Дамаскин, послије чега је протојереј-ставрофор Киријакос Цурос, секретар Синодске комисије за савремене јереси, поздравио учеснике Конференције. Затим су прочитана поздравна писма предстојатеља Цариградске Патријаршије, Александријске Патријаршије, Антиохијске Патријаршије, Јерусалимске Патријаршије, Српске Патријаршије, Бугарске Патријаршије, Архиепископије кипарске, Пољске Православне Цркве, Архиепископије албанске и Архиепископије атинске.
У поздравном слову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, које је прочитао архимандрит Евсевије, наведене су историјска генеза, кључне одлике и правци дјеловања секти тзв. Новог доба. Српска Патријаршија је имала част да после читања поздравног слова патријарха Порфирија, њен други представник, презвитер др Оливер Суботић, добије прилику да све учеснике конференције укратко упозна са пројектом који је покренуо Светејши г. Порфирије оснивањем Мисионарског одјељења Архиепископије београдско-карловачке и у оквиру њега Одсјека за апологетску мисију, који се проблемом секти и јереси бави на темељан и стручан начин зарад адекватног одговора на изазове тзв. Новог доба (New Age). Учеснике је поздравио и домаћин скупа, Митрополит пирејски г. Серафим, који је званично отворио рад научне конференције посвећен савременим сектама и јересима у оквиру New Age феномена и том приликом дао осврт на идеологију трансхуманизма у контексту дате теме. Отварању конференције су присуствовали: Митрополит китирски г. Серафим, Митрополит хијски г. Марко, Епископ теспијски г. Павле, викар Архиепископа атинског и све Јеладе. Прво предавање је одржао г. Константин Котцијопулос, професор Богословског факултета у Солуну, на тему Нова епоха, постхуманизам и вјештачка интелигенција.На крају конференције, Константинос Коциопулос, професор на катедри за друштвену теологију и хришћанску културу Богословског факултета Универзитета у Атини, одржао је презентацију, напомињући да савремено друштво „трансхуманиста“, које даје примат „вјештачкој интелигенцији” у комбинацији са хибридном мјешавином човјека и машине, поставља нове етичке изазове, мијења свијет и друштвене односе, сугеришући потпуну трансформацију човјечанства. Припрема вјеронаука.нет/Извор: ромфеа.гр.

Дирљиве тренутке доживјело је стотине вјерника, људи свих узраста, који су у недјељу 3. новембра 2024. године у поподневним часовима, у импозантној, величанственој и историјској цркви Светог Димитрија у светом граду Солуну, учествовали у обреду освећење мира које тече из моштију солунског заштитника.Чином освећења, којим је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит солунски г. Филотеј, завршени су литургијски и славски догађаји патрона Солуна (26. октобра), који су и ове године били блистави и празнични, како и доликује Светитељу и његовом великоименом граду. А велико и сабоrно присуство вјерног народа још једном је потврдило дубоку потребу људи да своје наде положе у чудесног војника и мученика Христовог, Светог Димитрија, како би их духовно оснажио на њиховом животном путу. На крају су свештеници подијелили миро свим учесницима. Припрема вјеронаука.нет/ ​Ромфеа.гр

Град Солун је 26. октобра доксологијом и Божанственом литургијом прославио свог заштитника и једног од најомиљенијих светитеља у Грчкој и цијелом православном свијету — Св. Димитрија Мироточивог. Божанствена литургија служена је у храму Светог Димитрија, заштитника Солуна, након чега је одржана доксологија за ослобођење града*, којој је присуствовала предсједница Републике Катерина Сакеларопулу, уз представнике политичког и војног врха. Светом Литургијом началствовао је митрополит касандријски Никодим, уз саслуживање бројних архијереја..
*На овај дан, такође, обиљежава се догађај ослобађања грчког града од стране грчке војске 1912. године током Османских ратова након пет вијекова окупације од стране Турака.

Aмбасадор Србије у Грчкој Никола Недељковић састао се данас са  поглаваром Грчке православне цркве Његовим Блаженством архиепископом Атине и све Грчке Јеронимом II. Веома срдачан и искрен разговор о бројним актуелним темама, уз нагласак на даљем неговању вековних пријатељских, вјерских и културних веза наша два народа. "Хвала архиепископу на топлом гостопримству и радујемо се будућој сарадњи" написано је на "X" налогу Амбасаде Србије у Грчкој.

Православни вјерници су, у понедјељак 21. октобра 2024. године у поподневним часовима, имали велику част да се поклоне веома поштованој икони Богородице која је стигла са острва Евија.
Икона Пресвете Богородице Фанеромени (Панагија Фанеромени), са истоименог ходочашћа Неа Артаки Евија*, стигла је 21. октобра поподне у оквиру проширених прослава заштитника Солуна Светог великомученика Димитрија Мироточивог, чији празник пада 26. октобра.
Икону је донио митрополит халкидски г. Хризостом, а дочекао ју је митрополит солунски Филотеј заједно са замјеником министра унутрашњих послова (одговоран за Македонију – Тракију) г. Константиносом Гиулекасом (Κωνσταντίνος Γκιουλέκας), свештенством, представницима политичких и војних власти Града, као и снага безбједности и благочестивог народа преноси новинска агенција  Orthodoxia News Agency.
Потом је у литији пренесена до храма Светог Димитрија, уз пратњу Филхармоније из Солуна и грчке полиције, војних контингената, делегације добровољаца Црвеног крста и представника разних културних удружења. У храму је служена доксологија, а потом вечерње и молбени канон Панагији Фанеромени. 
Архијерејско бденије, са јутрењем и Литургијом) увече је одслужио митрополит халкидски г. Хризостом и митроплитт солунски г. Филотеј. Манифестације у част Светог Димитрија трајаће до 3. новембра.

* Свето ходочашће Панагије Фанеромени, у Неа Артаки, Евија, налази се у граду Неа Артаки, 10 км северно од Халкиде.

У четвртак, 3. октобра 2024. године, у присуству Његовог Блаженства архиепископа атинског и све Грчке Јеронима II, одржана је манифестација поводом завршетка суфинансираног пројекта MIS 6003375 „Дигитализација светиња парохијских цркава“ , у организацији Института за пастирско образовање Свете Архиепископије Атин, у Фондацији Хеленског свијета*. Догађају је присуствовао велики број митрополита, архимандрита, министара, ректора универзитета, представника регионалних и локалних самоуправа и других уважених званица.
Циљ пројекта је био дигитално снимање драгоцјених црквених светиња Свете Архиепископије Атине и Светог манастира Осиос Лука, које чине важан дио културног и духовног наслијеђа Грчке.
Учесници су потом имали прилику да погледају 3Д филм о животу преподобног Луке Јеладског, који је изазвао снажне емоције и постакао размишљање о духовности и привржености свеца.
Министар за дигиталну политику и медије у Влади Грчке, г-дин Димитрис Папастергиу, који је одиграо кључну улогу у реализацији пројекта, истакао је да „дигитализација црквених светиња није само технолошко достигнуће већ и мост да ове светиње путују по свијету“. Г-ђа Софија Куненаки Ефремоглу, извршна потпредсједница Фондације Хеленски свијет (Foundation of the Hellenic World), пожељела је добродошлицу учесницима и изразила велико задовољство, наводећи да је пројекат једна од најважнијих интерактивних продукција Фондације. Догађај је завршен говором архиепископа Јеронима у којем се архиепископ захвалио, на одличном раду, свима који су укључени у пројекат. Он је изразио наду да ће сличне иницијативе наставити да промовишу духовно и културно наслијеђе Цркве. Припрема вјеронаука.нет/ Извор:: orthodoxtimes.com

* Фондација хеленског свијета (ФХВ), је добротворна, непрофитна организација са сједиштем у Атини, фокусирана на очување и представљање историје и културе грчког народа унутар и ван Грчке кроз технологију.