Сазнај новости из
хришћанског свијета
Захваљујући фотографијама из Другог свјетског рата, враћен је првобитни изглед једног од примјера црквене архитектуре из 16. вијека – манастира Светог Дионисија, који се налази на планини Олимп, у Грчкој. Фотографије је уступио њемачки војник који је учествовао у борбеној јединици упућеној да уништи манастир под сумњом да се ту крију герилци. Основан према предању од стране преподобног Дионисија Олимпијског 1542. године, манастир се налази у планинској клисури Енипеја, на 850 метара надморске висине, недалеко од грчког села Литохоро. Свети манастир су први пут спалили Турци 1828. године, због чега је изгубљен значајан дио светиња које су ту чуване. 1943. године манастир су дигле у ваздух њемачке трупе, јер се вјеровало да у њему уточиште нашле партизанске јединице. У посљератном периоду монаси су на само три километра од Литохора основали нови манастир Светог Дионисија. Према ријечима сабрата манастира, монаха Амфилохија, подаци о партизанима који су се склонили међу зидинама манастира нису били тачни. Међутим, наређење је дато и први покушај да се манастирско насеље уништи дошао је из ваздуха. Имамо свједочење пилота који је извео лет“, рекао је старац. „Није успио да погоди мету и сматрао је то чудом. По сопственим ријечима, чим је полетио, манастир је био обавијен маглом, усљед чега је бомбардовање пропало. Међутим, како напомиње монах, Нијемци нису одустајали и успјели су да га дигну у ваздух 1943. године. Тако су манастирски објекти потпуно уништени. Према ријечима старца, монаси, упркос протеклим годинама, „нису заборавили свој стари дом и предузели су потребне мјере да га обнове”, углавном на основу сачуваних сведочанстава о првобитном архитектонском изгледу манастира. Тешкоћа настаје када је потребно обновити дио зграде, потпуно уништен експлозивом - угао гдје су се спајала два крила манастирског комплекса. Према ријечима монаха Амфилохија, недјељу дана након почетка рестаураторских радова рестауратори су добили пакет фотографија. Послао их је њемачки војник који је био дио групе која је поставила експлозив око манастира. Непосредно прије него што је манастир уништен, војник га је фотографисао својим фотоапаратом. „У ствари, послао нам је фотографију на којој се јасно види како је тачно изгледао угао коме је била потребна рестаурација“, објашњава старац. Он је додао да је манастир обновљен истим материјалима који су коришћени у изградњи првобитне зграде у поствизантијском периоду. Тренутно је завршена обнова јужне стране. Ове године биће настављени радови у западном крилу, гдје су се налазиле монашке келије, након чега остаје сјеверна страна, гдје су се налазиле трпезарија и кухиња. Аутор; вјеронаука.нет на основу писања два извора: први извора и други извор Свети синод Цариградске патријаршије уврстио је, у календар светих два нова имена, у уторак 14. јуна 2022. године, на свом засједању. Новог свештеномученика Ананију (Лампарда), митрополита лакедемонског (+1764) којег је претходно локално канонизовао митрополит Спарте Јевстатије, који је потом његово име предао Цариграду на универзално признање, преноси Мистагогија. Његова званична канонизација дочекана је са великом радошћу у светим митрополијама Монемвасији, Спарти, Гортиносу и Мегалополису. Цариград је канонизовао и старца Висариона Агатонског, који се упокојио 22. јануара 1991. године. Материјали за његову канонизацију достављени су Синоду Цркве Грчке у јануару 2019. године, а затим су послати у Цариград. „У ово време по целој Митрополији нашој радосно звоне звона наших светих манастира и светих цркава! Али изнад свега, радосно звоне звона свих наших срца и низ наше очи теку сузе захвалности и славословља“, написао је митрополит Фтиотидски Симеон у најави канонизације. Свети свештеномученик Ананија, у свету познат као Анастасије, рођен је почетком осамнаестог века од племенитих и имућних родитеља. Његов отац, Теофил, био је рођак породице Лампардопулос (Лампардес), а мајка му је била ћерка Синтиха из Визикија у Гортинији. Ананија је учио у школи Димитсана у манастиру Философу, где се вероватно замонашио и узео име Ананија, а касније 1741. постао епископ Карјуполиса у Манију. Године 1747. унапређен је у митрополита димитсанског, а фебруара 1750. постављен је за митрополита лакедемонског. 1755. написао је посебну дисертацију о Спарти и њеној митрополији. Одликовао се својим образовањем, високим знањем, чврстим и непоколебљивим црквеним карактером, добротом и човекољубљем. Грци су га веома поштовали, али је плашио Турке. Због тога је постао претставник свих вођа Мореје. Подржавао је национални елемент. Током пролећа, лета и делом јесени боравио је у Димитсани, где је саградио аквадукт, објединио годишње порезе чувене школе Философског манастира и обновио у Мистри велелепни митрополијски храм. Али моћ митрополита Ананије је ишла даље од Пелопонеза, јер је имао чврсте везе са Јерусалимском и Александријском патријаршијом, а на васељенском престолу у Цариграду био је патријарх Кирил Каракалос, који је био љубитељ Русије и непријатељ Латина. Када је патријарх Кирил био прогнан, дошао је са Синаја у Димитсану где је са митрополитом Ананијом почео да се бори за ослобођење народа и оснива школе. Године 1762. митрополит Ананије је послат у Цариград да стане пред великог везира и опише му недаће на Пелопонезу. Тако је успео да сачува Мора Валеси и заштити хришћане. У то време, на иницијативу светитеља, подигнута је велика зграда за школу Димитсана, где су се окупљали сиромашни ђаци из целог Пелопонеза.У жељи да ослабе Отоманско царство и успоставе проруску независну грчку државу, руски емисари Катарине Велике били су послани у Мани средином 1760-их да склопе пакт са најјачим локалним војсковођама, а у исто време и значајним Грцима. Они су се виђали са разним руским посланицима, расправљајући о плановима за ослобођење Грчке. На чувеном сабору, који је одржан у Каламати, Ананија је дао благослов за побуну. Свети Ананија се после овога посаветовао са капетанима и челницима Пелопонеза и Манија, као и са председницима и поглаварима провинција три острва Хидра, Спецес и Псари, за ослобођење своје отаџбине. Бригом и трошком светитеља основана су два млина у Димитсани. Због тога је митрополит Ананије оптужен да је у завери са Русима против Турака. Многи су тражили оружани отпор да помогну Светитељу, али је он предлагао да се сам преда како Турци не би помислили да постоји организован покрет. Након причешћа предао се војницима, који су га ухапсили. Свети Ананија је клекнуо, и са невероватном вољом рекао је џелату да га удари. Крв му је текла са обезглављене главе и обојила западна врата Мистре . То се догодило 15. априла 1764. године. Турци су свето тело свештеномученика извукли на средину улице где је остављено три дана несахрањено. Чим су Турци отишли, хришћани су узели тело и часно га сахранили. У међувремену, обезглављена глава Светитеља донета је везиру. *** Архимандрит Висарион рођен је у Петалидију у Месинији 1908. године, у крштењу је добио име Андреј. Са 18 година отишао је у Каламату где се сусрео са духовним људима и одлучио да ступи у свештенство. Замонашио се са именом Висарион, затим рукоположен за ђакона, а потом и свештеника. о. Висарион стекао је дубоку теолошку обуку кроз проучавање Светог писма и других светих текстова Цркве. Године 1935. отишао је у Кардицу на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита Језекиља, где се посветио активности човекољубља. Године 1955. одлази у манастир Ататон у Фтиотиди, где се бави духовним препородом манастира. Сваког понедељка и уторка ишао је у болнице у Ламији да обиђе и утеши болесне и саслуша њихове исповести. Својом харизматичном личношћу и љубављу према људима успео је да утеши уморне душе. Старац Висарион је уснуо у Господу у Атини 22. јануара 1991. Његове мошти су откривене као нетљене 3. марта 2006. године. Извор: https://orthochristian.com/146723.html/Превела Љиљана Поповић за митрополија.цом Јуче,у понедјељак, 13. децембра 2021. године, састао се Стални Свети Синод Грчке православне цркве, под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа Атинског и цијеле Грчке Г. Јеронима. Премијер је срдачно захвалио Његовом Блаженство на позиву да присуствује раду Сталног Светог Синода, те је говорио о важним промјенама које је актуелна Влада до сада промовисала у рјешавању проблема који више година муче Цркву и захвалио за подршку Цркве у суочавању са пандемијом. Историјска посјета премијера г. Киријакоса Мицотакиса протекла је у одличној атмосфери сарадње, у пратњи министра просвјете и вјера г. Ники Керамеоса и замјеника министра и портпарола Владе г. Ј. Икономуа. Током састанка са премијером Грчке Киријакосом Мицотакисом, Свети синод Грчке православне цркве обећао је да ће бити истрајан по питању вакцинације, преноси агенција Ромфеја. На крају састанка у Светом синоду, обје стране издале су заједничко саопштење у којем наводе да је потребно „посебну пажњу посветити и истрајати у заједничким напорима да се обезбиједи универзална вакцинација становништва, посебно у подручјима са ниским обухватом вакцинацијом“. Препознат је и значај савјесног поштовања превентивних мера и заштите од корона вируса од стране државе и Цркве Грчке. Држава и Грчка црква, увијек у контексту својих посебних улога и одговорности, суочавају се не само са пандемијом, већ и са онима који је инструментализују, тражећи или чак подстичући тензије у односима између државе и Цркве. Његово Блаженство Архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним II захвалио је премијеру и министру просвјете и вјера на искреној сарадњи у правцу рјешавања хроничних проблема, а посебно се осврнуо на велику реформу црквеног образовања. Заузврат, министар просвјете и вјера Грчке Ники Керамеос истакла је однос повјерења између државе и Цркве и захвалила се Светом синоду ГПЦ „на плодоносној сарадњи“. Чини се да се технолошки најсавременија црква у Грчкој налази у Лариси. То је храм Светог Георгија, у којем служи отац Никифорос Контогијанис, који је познат по својим иновативним идејама. Свештеник је, да би избјегао гужву, смислио да постави видео-зид за приказ Свете Литургије и фотоћелију која броји вјернике. Електронске "очи" контролишу број вјерника, спречавајући гужву током богослужења и на тај начин отежавају ширење корона вируса рекао је настојатељ храма свештеник Никифор Контогијанис у етеру грчке телевизије. Камерама које су постављене откривени су неки лопови. „Поставили смо велики екран да људи могу да прате боголусжење ван храма“, рекао је отац Никифор у емисији „Добро јутро, Грчка“ на АНТ1. И виртуелна свијећа Он је рекао и да се богослужење из храма емитује и онлајн, док су направили и апликацију преко које вјерник може да запали своју свијећу на даљину. „Она виртуелно пали свијећу и ставља имена која жели да прочитамо. нагласио је отац Никифорос. На крају. рекао је да црква пружа бесплатан брзи тест за оне који желе да уђу у цркву, а немају новца. Тако је заједница испунила уредбу грчких власти о обавезним ковид документима или тестовима за парохијане приликом посјете храмовима. Атина, 23. новембра 2021.године: Свети Синод Грчке православне цркве подржао је одлуку владе да се невакцинисаним вјерницима забрани присуствовање богослужењима без негативног теста на корона вирус, али је навео да Црква нема могућност да провјерава тестове и да се нада савјесности вјерника. Свети Синод је одржао сједницу, у понедјељак, путем телеконференције којом је предсједавао архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним. Разговарано о новим мјерама које се примјењују од 22. новембра у храмовима током богослужења. Од 22. новембра приликом доласка на богослужења вјерници, који нису вакцинисани, морају имати негативан лабораторијски тест на корона вирус. Синод је једногласно усвојио одлуку „подршку огромним напорима грчке владе да спријечи даље ширење пандемије” и позвао све да се „вакцинишу у складу са упутствима медицинске заједнице, слободно и без принуде”. „Чврст став наше цркве је да избор вакцинације није ствар добре воље или признања, већ ствар медицинске науке и чин личне и друштвене одговорности. Било какви супротстављени ставови, чак ни од свештенства, не одражавају став Грчке цркве, којим званично управља и изражава га само Свети синод“, наводи се у одлуци. Синод апелује на свештенство и вјернике да се стриктно придржавају свих заштитних мјера за спречавање ширења корона вируса, вакцинишу се и обаве дијагностичке тестове за оне који нису вакцинисани. Закинтоски митрополит суспендовао14 свештеника који нису вакцинисаниМитрополит закинтоски Дионисије IV, како преноси ертневс.гр, суспендовао је 14 свештеника, који су одлучили да се не вакцинишу против корона вируса. Митрополит је дао јасно упозорење и затражио да се сви у митрополији Закинтоса вакцинишу. Једног од 14 свештеника је трајно суспендовао, а осталима дао рок до краја недјеље да се вакцинишу. Митрополит Дионисије је други митрополит, након митиленског митрополита, који је донио овако тешку одлуку, иако до сада не постоји одлука о обавезној вакцинацији свештеника. Међутим, овај потез митрополита није се свима допао и један мањи дио становника острва дијелио је летке оптужујући митрополита „незаконите и нехумане“ одлуке. Како преноси ЕРТ, тренутна ситуација, која је сада настала на острву. је тешка, јер ако 14 свештеника буде инсистирало на својој одлуци да се не вакцинише и ако се нађе замјена, онда ће бити много проблема у парохијама и селима. Закинтоса који ће остати без свештеника и богослужења уочи Божића. У храмовима Грчке православне цркве не провјеравају се потврде о вакцинацији против корона вируса9/11/2021
Након увођења ограничења за невакцинисане у Грчкој, која не важе за храмове, многи парохијани су на недјељно богослужење дошли са потврдама о вакцинацији. У храмовима Грчке православне цркве не провјеравају се потврде о вакцинацији против корона вируса, јавио је у недјељу, 7. новембра, грчки телевизијски канал Мега ТВ. Од 6. новембра у Грчкој уведене су нове рестрикције за невакцинисане, којима је забрањено да посјећују готово све установе и установе без новог негативног теста на КОВИД. Ове мјере не важе за прехрамбене продавнице, апотеке и цркве, али је већина парохијана на недјељне службе долазила са свим потребним документима у случају контроле. Истовремено, ковид сертификати се не провјеравају у црквама, наводи извор. „Ми нисмо инспектори који провјеравају да ли они (парохијани – прим. аут.) имају документа и тако даље, али се сви држимо на дистанци, унутра са маскама“, рекао је свештеник једног од храмова у Солуну. Аутор: вјеронаука.нет Свјетски познати британски кувар Гордон Ремзи (телевизијска личност и ресторатер из Шкотске) недавно је посјетио Метеоре, у оквиру своје посјете Грчкој током љета. Три грчке монахиње пожељеле су добродошлицу чувеном кувару и његова два пријатеља и провеле их до кошница које одржавају. Гордон Џејмс Ремзи (енгл. Gordon James Ramsay) је власник ресторана широм свијета, а јавности је нарочито постао познат по учешћу у бројним ријалити ТВ емисијама везаним за кување, као што су Паклена кухиња и Кухињске ноћне море. Свети синод Грчке православне цркве, којим је предсједавао архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним, састао се данас, у петак, 8. октобра 2021. године, на свом петом засједању у сали Међуправославног центра Цркве Грчка у манастиру Успења Богородице у Пентелију.
Јутрос са почетком у 9:00 часова, Свети синод Грчке православне цркве почео је гласање за пет упражњених Митрополија. Четири митрополита су се упокојила у Господу, а један је дао оставку. Хиротоније пет нових изабраних митрополита Грчке цркве обавиће се на сљедећи начин: У суботу, 9. октобра, у Светој митрополитској цркви у Атини, хиротонија изабраног митрополита лагадског, литијског и рентинијског, господина Платоноса. - У недељу, 10. октобра, у Светој митрополији у Атини, хиротонија изабраног митрополита касторијског, господина Калиника. - У суботу, 16. октобра, у Светој митрополији у Атини, хиротонија изабраног митрополита пољанског и килкиског господина Вартоломеја. - У недељу, 17. октобра, у Светој митрополији у Атини, хиротонија изабраног митрополита перистеријског, господина Григорија. - У понедељак, 18. октобра, у Светој митрополији у Атини, хиротонија изабраног митрополита тирског, аморгошког и острвског господина Амфилохија. Манастир Свете Параскеве у Милохорију (Еордеја, Кожани, Грчка) забрањује улазак онима који носе маску. Како пише етнос.гр, он се придржава својих правила, упркос пандемији и великом броју случајева коронавируса. Тачније, ко год посјети манастир Свете Параскеве у Милохорију, Еордеја, на улазу ће пронаћи два транспарента: На једном пише: „маске су забрањене унутар Светог манастира Свете Параскеве у Милохорију“, а други: „Разбојници носе маске, хришћани не носе маске“. Игуман манастира Максим каже да манастиром управљају црквени закони, а не политички, а поставља питање: „Зашто се држава мијеша у послове Цркве и ко им је дао ово право?".„ „ Не позивамо људе да не носе маске. Само унутар манастира и за манастир имамо пуно право да поступамо онако како нам Бог каже”, додао је. Манастир Св. Параскеве има 17 монаха. Удаљен је око 15 минута од града Птолемаиде. Прије око годину дана свештеник у истом манастиру прекинуо божанствену литургију, јер је 74-годишња жена носила маску. Аутор: вјеронаука.нет на основу више грчких новинских агенција Како је извјештава етнос.гр, тим грчке Националне здравствене организације (ΕΟΔΥ) брзо је стигао у манастир и, након што је потврђено да је већина монахиња (16 од 25) позитивна на КОВИД-19, манастир је затворен. Накнадно је замјеник министра цивилне заштите Никос Хардалијас издао званично наређење према којем манастир неће радити 15 дана. На основу горе наведеног, улаз ходочасника и посјетилаца је забрањен. Монахиње и помоћно особље манастира стављени су у карантин, док ће се поштовати све санитарне мере. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора После чуда у манастиру Светог Давида у Евији, после чудесне кише у селу Прокопи, које је угасило пожаре, догодило се ново велико чудо и у цркви Свете Тројице на Маратонском језеру. Свештеник у овој парохији, одмах након гашења пожара, снимио је видео запис, на коме се јасно види да је у вријеме пожара постојала "линија" преко које ватра није смела да пређе. Свештеник у овој парохији, отац Хризовалантис, одмах након што је пожар протутњао овим подручјем, снимио је видео запис, који потврђује да је ватра спалила све што јој се нашло на путу, осим ове мале капеле! Како се види на видео снимку, ватра која је окружила капелу "Свете Тројице" "сама од себе" се угасила, када се приближила цркви. Са источне стране делује као да је неко повукао "линију", преко које ватра није смела да пређе. "Без апарата за гашење пожара, ватрогасних камиона, хеликоптера и канадера... Читаво подручје препуштено судбини... Скоро истовремени пожари свуда, и све је изгорело... ОСИМ капеле Тројединог Божанства!" каже отац Хризовалантис и додаје: "И колико ће се још чуда открити и колико ће још бити тајни, јер то је оно што план Свемилосрдног Бога жели, тајна чуда која ће загрејати срца и умове људи који су их доживели... Изгубили смо веру, распродали се, плашили се за своје тело. Забранили су нам литургије, затворили цркве Божје, престали смо са службама, наметнули су нам маске у осамљеном простору цркве који СПАСАВА ... и ми смо прихватили СВЕ ... Ми смо зато и криви за све, за оно што се дешава и за друге најтеже ствари које долазе врло брзо…Света Тројице помилуј нас грешне!" Извор: Пријатељ Божји Прва змија Панагије појавила се у храму Успења Богородице у селу Маркопуло на југу Кефалоније. Хиљаде вјерника, али и скептика, сваке године бирају да посјете Богородичино светилиште у Кефалонији, да виде јединствени феномен "Богородичине змијице". Наиме, од празника Преображења (6./19.август) почињу да се појављују малене змије, чији број се сваког дана повећава. Мјештани их називају "агиофиде" што у преводи значи "свете змије". Ови необични посјетиоци, испуњавају порту и сами храм, пузе по иконама, обавијају се око руку вјерника, да би након празника Успења Пресвте Богородице нестале. Због безбједности за змије, да их неко не би нагазио или повриједио, смјештене су у стакленој кутији. По завршетку молитве свештеник их узима и свако од вјерника и посјетилаца може да се фотографише, помази их или како овде кажу - "прими благослов". У цркви Успења Богородице у селу Маркопуло на југу Кефалоније (острво у Јонском мору), 25 км од Аргостолија, сваке године се догоди диван догађај, од 6. до 15. августа, који становници повезују са иконом Богородице. На зеленој падини на којој је изграђено село, прије много година догодило се чудо везано за икону Богородице. Чини се да је дрво захваћено пламеном навело становнике да повјерују да је у шуми избио пожар. Али када су дошли до тачке, видели су чудесан догађај. Иако је дрво изгорјело до коријена, на њега је била наслоњена икона Богородице, коју ватра није ни додирнула. Становници, пуни емоција, након што су се поклонили икони, однијели су је у сеоску цркву, гдје су остали имали прилику да јој се поклоне. Међутим, сљедећег јутра, док су посјетиоци били бројни, утврђено је да икона недостаје. На крају, икона је пронађена у свом изворном положају. Поново је постављен у коријену спаљеног дрвета. Икона Богородице се вратила у цркву, гдје је била закључана. Али исто се догодило још трипут. Икона је нестајала и поново се налазила на спаљеном дрвету. Ова чињеница је навела становнике да повјерују да је то била воља Дјеве Марије да буде ту и да су зато на том мјесту саградили цркву и ту поставили њену икону. Касније је на том подручју изграђен женски манастир чије су се монахиње бринуле о икони. Једног дана када су се приближавали пиратски бродови и гусари кренули према манастиру како би га опљачкали, монахиње су се молиле Дјеви Марији да заштити себе и манастир. Тада се догодило чудо. Манастир је био окружен змијама које су гусаре тјерале у бијег. Тако су монахиње и манастир спасени. Од тада се змије појављују сваке године, чак и унутар цркве (чак висе на иконама, свијећњацима или тезгама). Ако се змије не појаве у одређеној години, за острво се предвиђа нешто лоше, на примјер 1940. и 1953. године, када су острво погодили земљотреси. Нико од стручњака који су прегледали змије не може их класификовати ни у једну од познатих врста. Оне су сиве, танке и њихова дужина не прелази један метар. Кожа им је баршунаста и на глави се формира мали крст, као и врх језика. Као што је надалеко познато, змије се сматрају чудесним и безопасним, због чега их вјерници без страха додирују. Осим тога, оне су један од главних разлога да неко посјети острво 15. августа. Занимљиво је да су змије наставиле да се појављују на празник Успења Пресвете Богородице и након што је Грчка црква прихватила нови календар, и празник Успења помјерен за 13 дана раније. Аутор: вјеронаука.нет
Манастир Светог Давида на острву Евија у Грчкој био је у опасности да буде захваћен пожаром великих размјера који је захватио више од 10 хиљада квадратних метара шуме, уништио најмање 150 кућа и довео до евакуације 12 села. Ујутро 5. августа 2021. године ватрогасци су успјели да зауставе ватру на 400 метара од манастира.
„Удавили смо се у диму“, рекао је игуман манастира архимандрит Гаврило (Емануилидис) и позвао на молитву за спас православних хришћана широм свијета од катастрофе. Власти су организовале евакуацију ходочасника на сигурно мјесто, али су монаси одбијали да им се придруже до посљедњег. Монаси су одлучили да остану како би заштитили манастир и пружили помоћ острвљанима у невољи. У ситуацију се умијешао локални епископ који је успио да убиједи игумана, да заједно са браћом, напусте зидине манастира. По налогу митрополита халкиског Хризостома, манастир Светог Давида евакуисан је у подне у сриједу, 4. августа. Оци су узели Свете мошти и Свете иконе и склонили их према упутствима надлежних органа. „Ситуација је веома тешка. Пламен је висок 30 до 40 метара у боровој шуми, ватра је окружила манастир. Гушимо се од дима, ово је ноћна мора“, изјавио је тада игуман за државну новинску агенцију АНА-МПА. У манастиру Светог Давида остала су 3 оца са људима из ватрогасне јединице. Манастир Светог Давида остао је нетакнут у налету библијске ватре али пламен није захватио ниједан објекат! Изгорјела су возила паркирана на улазу, трава и дрвеће, али ниједна просторија манастира није оштећена. Према ријечима монаха, ватра се окренула у другом смјеру и није нанијела значајну штету. У гашењу пожара учествовала су три ватрогасна авиона и хеликоптер, а према одлуци спасилачких служби, број ватрогасних возила повећан је на 32. Како би спријечили кретање пламена, спасиоци су окружили манастир Светог Давида заштитним зидом од великих возила и урадили заливање око манастира. У доњем видео снимку можемо видјети видео запис пожара који је окружио манастир, али и снимке урађене нешто послије 18 сати, када је ватра скоро угашена, а манастир остао нетакнут. Аутор: вјеронаука.нет Монаси вратили мошти и свете иконе у манастир Светог Давида, 5.август 2021.године (12.19 час)
Са емоцијама осликаним на лицу, али и са очигледним знацима умора и агоније због онога што се догодило у посљедња два дана, монаси су се вратили у манастир Светог Давида, носећи мошти које су понијели са собом како би их спасили од ватре.
о. Гаврило: То је чудо Божије "То је чудо Божије", нагласио је о. Гаврило говорећи о спасењу манастира Светог Давида, од пламена. „То је чудо Божје. Оно што је важно и важно рећи је: Велика је моћ вјере. Манастир Светог Давида је духовна лука, у коју се склонило и склања се хиљаде вјерника. Када су сви ти људи били обавијештени, молили су се Богу за спас манастира и Бог је услишио њихове молитве и иако су огромне ватре спалиле све око манастира, манастир је у овом тренутку нетакнут ".
Портпарол Стејт Департмента Нед Прајс поново је у четвртак апеловао на турску владу да поново отвори Халки богословију, допуштајући тој институцији да обучава православно свештенство, наводи се у саопштењу објављеном на Твитеру. Опширнија изјава америчког Стејт департмента приложена је твиту од 29.јула 2021.године, која гласи: „Данас се навршава 50 година од када је Уставни суд Турске одлучио да све високошколске установе морају бити национализоване или затворене, што је резултовало затварањем Богословске школе у Халкију, семинара Васељенске патријаршије Источне православне цркве. Халки Богословија је радила 127 година, а њеним затварањем Васељенској Патријаршији је одузета школа за школовање православног свештенства у Турској, чији је дом 1.690 година. Од затварања Халкија, они који желе да постану православни свештеници били су принуђени да оду на усавршавање у иностранство. Сједињене Државе настављају да позивају турску владу да поштује право на вјерску слободу како је предвиђено Универзалном декларацијом о људским правима, и да дозволи поновно отварање Богословије на Халки. „Осим тога, позивамо турску владу да дозволи свим вјерским групама да образује своје свештенство у земљи“. Богословска школа Халки (грчки: Θεολογικη Σχολη Χαλκης), основана је 1. октобра 1844. године на врху брда Наде (тур. Ümit Tepesi) на острву Халки (Хејбелиада) у Мраморном мору у Турској. Зграда Богословије је изграђена поред рушевина манастира Свете Тгројице, који је основао патријарх Фотије I у 9. вијеку. До момента затварања школа је једина институција која припрема свештенство за Константинопољску патријаршију док Турски парламент 1971. године није донио закон којим се забрањују приватне високошколске установе. 1971. године турска влада је затворила богословију, ослањајући се на национални Устав од 1961. године, који је предвидио да „само турске оружане снаге и полиција могу дозволити отварање неких колеџа“. Школа је основана на иницијативу константинопољског патријарха Германа IV уз материјалну подршку бившег патријарха Константина I. За одржавање школе Константинопољска патријаршија и епархијски архијереји издвајали су обавезна годишња средства, као и пренос 2 хиљ. рубаља (злато) од Светог синода Руске православне цркве. Административно, школа је била директно потчињена Константинопољској патријаршији. Пошто је 1894. године земљотрес срушио све зграде манастира и богословије, осим цркве, школа је обновљена по пројекту архитекте Периклиса Фотиадиса и богословија је поново отворена 1896. године. Општи cавјет вакуфа у Анкари је 10. јануара 2013.године одлучио је да се врате површине шумског земљишта манастира Свете Тројице на острву Халки. Константинопољска патријаршија више година води битку да обнови рад богословије, у којој је духовно образовање добило скоро 1000 свештеника Константинопољске патријаршије у периоду између 1844. и 1971. године. Међу њима је и данашњи поглавар Константинопољске православне цркве Патријарх Вартоломеј I. Богословија је иначе позната по својој гигантској библиотеци, која има више од 120 хиљада томова. Аутор: вјеронаука.нет Његово Преосвештенство грчки Архиепископ у САД Елпидофорос изразио је топлу захвалност државном секретару Сједињених Америчких Држава Антонију Блинкену на позиву који је Стејт Департмент упутио турској влади за хитно поновно отварање Богословије. Амерички Архиепископ, који је био и игуман манастира Свете Тројице на Халкију, гдје се налази школа, и који је интернационализовао цјелокупно питање објављујући га на друштвеним мрежама, истакао је да би „педесет година након затварања Богословске школе, одлука о поновном отварању била кључна за спремност Турске да заштити вјерске слободе и људска права." Одлука усвојена на 44. засиједању Комитета за свјетску баштину УНЕСКО-а о мјестима свјетске баштине у Истанбулу, у овом случају Аја Софије и манастира Хора, сматра се задовољавајућом за Грчку, јер испуњава њене основне тежње. Ова одлука, између осталог, одражава дубоко жаљење Комисије због недостатка дијалога и релевантних информација о намјерама Турске да промијени карактер Аја Софије и манастира Хора, упркос поновљеним позивима Турској да поштује смјернице. Одлуком се изражава дубока забринутост због посљедица које ће ове промјене имати на универзални карактер два споменика и позива Турску да објави своје намјере и уђе у дијалог прије него што донесе одлуку о било којој другој радикалној промјени која се тиче два споменика. Коначно, одлуком се захтијева да Турска до 1. фебруара 2022. преда Центру свјетске баштине ажурирани извјештај о одржавању два споменика, како би се о том питању разговарало на сљедећем састанку Комисије. Напомиње се да у овом Комитету, у којем учествује 21 држава чланица, Грчка учествује као посматрач (номинована је за сљедећи мандат). Аутор; вјеронаука.нет на основу јављања агенције Ромфеа Десетине нових светаца, укључујући мученике и исповједнике, проглашени су светима на засиједању Светог синода Грчке православне цркве у Атини 14. и 15. јула. Међу 52 новоканонизована светитеља су седам епископа који су у име Христово пострадали априла 1821. године заједно са цариградским патријархом Григоријем V (канонизован 100 година раније, на стогодишњицу од његове смрти): Евгеније Анхијски, Јосиф Солунски, Григорије Деркијски, Дионисије Ефески, Доротеј Адрианопољски, Атанасије Никомидијски, Јоаникије Тарновски. Све су их погубиле османске власти на почетку грчког рата за независност, који се завршио 1832. године. Наиме, дипломатски представници великих сила при Високој Порти у Цариграду, потписали су заједно са османским представницима Цариградски уговор 21. јула 1832. године којим су проширене и утврђене границе новоустановљене Краљевине Грчке. Иако није учествовао у револуцији Турци су патријарха Григорија објесили на средња врата патријаршије, која од тада па до данас увијек стоје затворена, а затим га бацали у море. Али по Божијио вољи 16. марта увече вода избаци тијело светитељево, у близини једне руске лађе. Ту се нађе и капетан грчке лађе Склавос, родом са острва Кефалоније, који исте ноћи тајно одвезе бродом тијело патријархово у град Одесу, гдје оно буде свечано погребено. По жељи руског цара, тијело светитељево би погребено са највећим царским почастима, а на погребу служаху четири руска архијереја и један српски. Синод је, такође канонизовао митрополита Платона Хиоског и још 43 људи које су османске трупе мучиле током масакра у Хиосу на Велики петак 1822. године. На списку су свештеници, ђакони, јеромонаси и монаси. Власти су одлучиле да погубе становнике острва Хиос због њихове подршке у борби за грчку независност. Свети синод је, такође, наложио канонизацију преподобног Анастасиоса Гордиоса (1654-1729), најутицајнијег духовника из доба турске владавине. Један је од такозваних „учитеља нације“ и сматра се претечом модерног грчког образовања. Грчки премијер Киријакос Мицотакис затражио је помоћ Цркве у настојању да наговори што већи број грађана на вакцинацију. Он сматра да би јерарси требало да током проповиједи позивају вјернике да се вакцинишу. Грчки премијер Киријакос Мицотакис затражио је од јерараха Грчке православне цркве да апелују на вјернике да се вакцинишу против коронавируса, преноси агенција Ромфеја. Током свог боравка у Јањини, Мицотакис се захвалио митрополиту Јањинском Максиму на доприносу у борби против коронавируса и замолио га да са амвона позове вјернике на вакцинацију. „Молим вас, ваше преосвештенство, кажите у сљедећој проповиједи да не желите да ико не буде вакцинисан“, рекао је премијер обраћајући се митрополиту Јањинском. Према Мицотакису, „говорећи отворено и јасно (о потреби вакцинације - пр.прев.), Ви штитите своје стадо, прије свега наше старије суграђане. И сви они који нису били вакцинисани током првог таласа, сада када виде да вакцине нису само ефикасне, већ и потпуно сигурне, треба да пожуре да то ураде “, нагласио је грчки премијер. Аутор: вјеронаука.нет на основу јављања агенција Свети синод Грчке православне цркве, одлучио је, у уторак 20. априла 2021. године, три сата раније од редовног времена, у склопу договора са Владом о начину обиљежавања вјерских свечаности усред пандемије. Свети Синод изразио је радост због чињенице да ће сви Свети храмови остати отворени за вјернике и да ће им бити омогућено да се причесте. Умјесто уобичајеног поноћног богослужења, Света литургија ће се одржати на Васкршњу суботу (1. маја) у 21 час. Редовна богослужења током Велике недјеље одржаће се пола сата раније, у 18.30. од понедјељка до сриједе, у 17.30. у Велики четвртак, и у 18 часова на Велики петак. Ова богослужења ће бити служена унутра, уз строго социјално дистанцирање и обавезно коришћење маски у цркви, са максимално 100 вјерника који могу да уђу, уз ограничење од једне особе на 25 квадратних метара. Оваква одлука је донесена како би се спријечило ширење коронавируса унутар храмова, јер је ризик од преноса вируса на отвореном мањи, а и како би се избјегло кршење полицијског часа што је више могуће (тренутно је због ситуације са коронавирусом кретање грађана забрањено од 21 сат до 5 сати ујутру). Поред тога, многа богослужења ће бити преношена уживо за вјернике који нису у могућности да присуствују. У понедјељак поподне, премијер К. Мицотакис и архиепископ Јероним састали су се и договорили се да ће овај Васкрс, уз ограничења, хришћани прославити у храмовима широм Грчке. Тако ће ове године на снази ће бити мања ограничења у односу на 2020. годину, када су се Васкршње литургије широм Грчке одржавале иза затворених врата и у одсуству вјерника све с циљем да би се избјегло ширење коронавируса. Због јединственог изражавања става Цркве, Свети Синод је одлучио да се у медијима појављује само портпарол, Његово Високопреосвештенство Митрополит Атинагора.
Посљедњи земљотрес, јачине 5,9 по Рихтеровој скали, који се догодио у четвртак увече изазвао је одвајање стијене Метеора (грч. Μετέωρα — лебдеће камење) која је пала на неколико метара од кућа и цркве Успења Богородице. Становници Каламбаке провели су ноћ изван својих домова.
Како је забиљежио веб сајт таметеора.гр, стијена се одвојила на подручју Мале Аје (Μικρή Αϊάτης), док је срећа што није причињена штета или да нема повријђених. Штете Како је истакао градоначелник Теодорос Алекос, „дошло је до одређене штете у источном дијелу општине у предјелу Тимфаја (Τυμφαία), гдје је био епицентар земљотреса. У селима општине Метеора Лонга, Геркари, Фламбоуреси и Маврели било је "како је истакао" пукотина у старим кућама, док су становници преноћили на трговима и аутомобилима ". Додао је да су се „у граду Каламбака стијене одвојиле, први пут од Метеора и углавном одвојиле од највише стијене. Срећом, куће и људи нису били угрожени јер су се стијене зауставиле у првим кућама Каламбаке. Ни у манастирима Метеора није забиљежена штета. Путна мрежа такође није угрожена, јер су комади стијена пали у шумовитом подручју. Тло је "потонуло" 40 цм у областима у близини епицентра земљотреса у Еласони након првог потреса јачине 6 Рихтера који се догодио у сриједу. "Прелиминарна обрада сателитских података показује значајну територијалну дисторзију", рекао је Атанасиос Ганас, директор сектора за истраживање на Институту за геодинамику Атинске националне опсерваторије, који је податке анализирао са колегама. „Долази до слијегања тла од пет до 40 цм на подручју дужине око 15 км и ширине 10 км. То је планинско подручје које се простире западно и јужно од Дамасија и долине ријеке Титарисиос, обухвата села Месохори, Влахогиани, наставља се јужно од Мегало Елефтерохорија и стиже до села Жарко у Трикали “, додаје он. Велику материјалну штету проузроковао је снажан земљотрес који је данас, у сриједу поподне, погодио шире подручје Тесалије. Становници су се изашли на улице ради безбједности и чекали даља упутства од општине и служби цивилне заштите. За сада није забиљежена ниједна жртва нити озбиљнија повреда. Регион Тесалије издао је саопштење у 3:00 поподне грађанима о земљотресу који је погодио Еласону. Земљотрес се осјетио у Лариси, Трикали, Кожанима и Солуну. Снажан земљотрес јачине 6,2 степени Рихтерове скале није поштедио ни храмове који су претрпјели огромну штету. Најтеже погођено село у тој области је Месохори, близу Еласоне (Еласона - град је у средишњој Грчкој, у области Тесалије), гдје су локална црква и 30-ак старих кућа тешко оштећене. Штете су се односиле на падове дијелова зидова, али и на значајне пукотине у неколико случајева. Од првог тренутка, митрополит Ларисе и Тирнавоса, господин Јероним, посјетио је оштећене храмове i разговарао са становницима. Његово Високопреосвештенство је савјетовао све да буду смирени и разборити и помолио се да Дјевица Марији Фанеромени и свети новомученик Гидеон, заштитник Тирнавоса, заштите људе и мјесто и да нам помогну да брзо пребродимо искушење. Одлуком Регионалне дирекције за образовање у Тесалији затворене су све школе у окружењу, док се по налогу регионалног директора Г. Дондоцакиса (Γιώργου Δονδοτσάκη) сви грађевински објекти се прегледавају ради утврђивања штете. Прве процјене за храмове су сљедеће: 1. До сада су забиљежена озбиљна оштећења на храму Свете Петке (Агија Параскеви) у Тирнавосу (Лариса) - 19. вијек и Св.Николаја (Агиос Николаос), у Куцохеру (Κουτσόχερо)17. вијек, док се срушио и зидани звоник храма Св.Николаја (Агиос Николаос) из 19. вијека на Тирнавосу. 2. Панагија Фанеромени у Тирнавосу, Лариса (19. вијек) претрпјела је мању штету. 3. У Лариси су се догодиле врло мале штете, попут пада малтера и плочица, у џамији Јени. 4. Незнатна оштећења забиљежена су у Дијахронико музеју у Лариси (Διαχρονικό Μουσείο Λάρισας). У три Области у Грчкој проглашено ванредно стање због недавних земљотреса (ажурирано 5.марта у 15.49 часоваУ три грчка региона, у централном делу те земље проглашено је ванредно стање због недавних земљотреса, а ванредно стање биће на снази шест месеци од дана када се догодио земљотрес, односно до 3. септембра.
Ванредно стање уведено је у регионима Тирнавосу, Потамији и Фаркадони по наредби заменика министра за цивилну заштиту и управљање кризама Никоса Хардалијаса, преноси агенција АНА. Ванредно стање омогућиће становницима и општинским властима да ће право на помоћ у људству и финансирању за обнову штете на стотинама домова и компанија, као и на деловима путне и водоводне мреже, преноси Kатимерини. Централни део Грчке пре два дана погодила су два снажна земљотреса јачине 6,3 и 5,9 степени. О поновном отварању Светих храмова од 18. јануара, одлуку је днијела грчка влада. Одбор за заразне болести сложио се и влада је одлучила да поново отвори храмове, под условом да се поштују све превентивне санитарне мјере предострожности. Према одлуци, храмови ће бити отворени за вјернике, а света богослужења ће се одржавати у присуству једне особе на 25 квадратних метара. са не више од 50 људи унутар храмова. Како наводи ОртодоксТајмс.гр, поред приједлога стручњака за заразне болести, генерални секретар премијера Григорис Димитриадис, државни министар Гиоргос Герапетритис и министар образовања и вјера, Ники Керамеос донијели су одлучујућу улогу допринос одлуци за поновно отварање светих храмова. Стални Свети Синод Грчке Цркве, на засједању одржаном онлајн, 12. и 13. јануара 2021. године, под предсједавањем Његове Светости Јеронима II, архиепископа Атине и цијеле Грчке детаљно је разговарао о прослави празника Богојављење у Грчкој и одлучио сљедеће: А) Свети синод Грчке цркве преузео је одговорност за пандемију од самог почетка пандемије и позвао вјернике да се „придруже молитвама са свештенством за непосредни крај пандемије и да слиједе упутства стручњака за сузбијање коронавируса“. Да је прва заповијест послије љубави према Богу љубав према ближњем“. На крају, црква својим ријечима или поступцима не може постати узрок зла и смрти, већ помаже у очувању живота, који је Божји дар. Б) Свети синод се захваљује православном народу и побожном свештенству, јер су од почетка пандемије мобилишући се да разумију дух и одлуке Светог синода, слиједили санитарне мјере које су обезбиједили стручњаци и одлуке грчке државе. В) На празник Богојављења у светим храмовима су се одржавали ред и санитарне мјере, а случајеви одступања када се мјере нису поштовале изван светих храмова били су малобројни, али на несрећу, пренаглашени у медијима. Г) Свети Синод се снажно противи агенцијама, не онима који чак и оштро критикују Цркву, већ и онима који систематски једнострано и сврсисходно циљају на Цркву, њене пастире и народ, а прије свега покушавају да инкриминишу сваку манифестацију њиховог вјерског расположења. Е) Одбацује емитовање овогодишње снимке у вези са Богојављењем ТВ станица: АЛФА, СКАЈ и СТАР, као и саопштења за јавност релевантног садржаја. Такве методе не могу се повезати са високом демократском мисијом новинарске функције. Ф) пажљиво надгледа питање вакцинације путем Синодког одбора за биоетику, који својим сталним извјештајем обавјештава Синодскно тијело о свим дешавањима. У том контексту, Свети синод је обавјештен да се након прегледа ембрионалне матичне ћелије тренутно не користе за производњу вакцина COVID-19 које се тренутно користе у нашој земљи. У вези са горе наведеним информацијама, Свети синод још једном понавља, посебно својим члановима, који су посебно осјетљиви на претње и сценарије, засноване на једностраним и неконтролисаним или проширеним новинарским информацијама, углавном са Интернета или са разним сујеверјима. Вакцинација није толико теолошко или црквено, већ углавном медицинско-научно питање и то је слободан лични избор сваке личности, заснован на консултацијама са својим љекаром, што није порицање праве вјере и живота. Поред тога, "Фајзерову" вакцину је већ примио Његово Високопреосвештенство Митрополита Навпактоса и Св. Власија, митрополит Јеротеј. На крају је Стални Свети синод разговарао о питањима која се односе на свештенство, свете митрополите, синодске комисије и тренутне процесе. Стални Свети Синод Грчке Цркве /Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Завршено је засједање Сталног светог синода Грчке православне цркве (12. јануара 2021. године). Рад ће се наставити сутра и очекује се да ће одлуке бити објављене у јавности. Према доступним информацијама, разговарало се о празнику Богојављење, придржавању мјера од стране вјерника, новчаним казнама, као и жалби цркве Државном савјету (Врховном суду). Свети синод посебно забрињава прихватање грађанског брака у овој фази и ограничење вјерског брака.
Подсјетимо, 2021. године, засједање Св, Синода Грчке Цркве одржано је по други пут. Извор вјеронаука.нет на основу писања извора Само на два дана и са мало вјерника отварање Цркава! Отварање цркава на Божић и Богојављење недавно је најавио портпарол владе Стелиос Пецас. "Током ова два дана биће дозвољено присуство до 9 људи у храмовима и до 25 људи у митрополитским црквама. Одговорност за поштовање мјера биће на Митрополији и Атинској архиепископији", нагласио је он. Поводом празника Богојављења, владин портпарол је најавио да неће бити освећења воде на отвореном јавном простору. Коментаришући да ли ће влада на неки начин ограничити Свето Причешће у данима када храмови буду отворени, владин портпарол је рекао: „Мислим да је то апсолутно разумљиво и повезано је са нашом вјером. Међутим, већ смо најавили да ће правила за присуство вјерника у црквама бити врло строга “. Одговарајући на питање зашто је влада одлучила да отвори цркве и није поновила сценарио који је био на Васкрс, С. Пецас је рекао: „Као што разумијете, ово неће бити слободан приступ црквама, већ ће цркве бити отворене за вјернике за Божић и Богојављење са ограничењима, и обавезно под условима под којима ће бити дозвољено присуство до 9 људи у цркви и до 25 људи у митрополитској цркви. Вјерујемо да је грчки народ потпуно свјестан и да ће испунити све услове. Већ смо рекли да ће се, у договору са Црквом и Архиепископијом, поштовати сва правила и имаћемо добар Божић, а не легло ширења вируса “. Извор: вјеронаука.нет на основу јављања агенција ВИТЛЕЈЕМ: Божићна божанствена литургија у Витлејему биће одржана без присуства вјерникаПалестина биљежи преко 78.000 случајева КОВИД-19, укључујући скоро 740 смртних случајева. Према ријечима палестинског предсједника Махмуда Абаса, Божићна божанствена литургија у Витлејему, којој присуствује велики број људи у овом граду на Западној обали, ове године биће одржана без присуства вјерника због КОВИД-19 ограничења , наводи грчко издање Ортодокс Тајмс позивајући се на информативне агенција АНА-МПА. Сваке године у поноћ 25. децембра стотине Палестинаца и страних ходочасника посјећују католичку цркву Свете Катарине, смјештену поред православне базилике Рођења Христовог, у близини мјјеста где је, према хришћанској традицији, рођен Исус Христос. А у ноћи са 6. на 7. јануара у базилици Рођења Исусова одржава се православна Литургија. „Због пандемије и због глобалне безбједности, поноћна литургија биће одржана само у присуству свештенства и биће емитована на палестинској телевизији“, рекао је Махмуд Абас током састанка са црквеним архијерејима у Рамали, сједишту Палестинске управе. Појачана брига поново се појавила међу свештенством Грчке цркве, као и међу вјерницима у претежно православној нацији,око тога која ће, тачно, ограничења бити уведена током предстојећих божићних богослужења, с обзиром на то да је дјелимична блокада у земљи наметнута како би се спријечило излагање коранавирусу, продужена до 14. децембра 2020. године. Портпарол грчке владе рекао је, у понедјељак, да се очекује комуникација између архиепископа Атине и цијеле Грчке, Његовог Блаженства Јеронима, са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом. Дан раније, из Владе је саопштено да ће разна ограничења и забране бити продужене до 7. јануара, укључујући отварање школа и ресторана. Према извјештајима, Аутокефална православна црква Грчке жели да се цркве и капеле отворе за поклонике након 14. децембра, док други извори тврде да Влада жели да продужи забрану одласка вјерницима у храмове до 21. децембра. У вези са тим, митрополит Патре, Његово Преосвештенство Хризостом, обратио се писмом грчком премијеру, износећи захтјев вјерника, како је рекао, да им буде дозвољено да присуствују свакодневним службама уз поштовање свих здравствених протокола. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ на основу писања извора |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|