 Рођење Христово догодило се у "дане цара Ирода" (Мт 2, 1; Лк 1, 5). Овај владар ушао је у историју као Ирод I Велики. Његово име је изведено из грчке речи heros (јунак). По очевој линији он је идумејског, а по мајци је наватејског порекла. Његова религиозна припадност је била јеврејска, област његове владавине је Палестина, а грађанско право је било римско. Јеванђеље каже да цар Ирод је наредио да се сва дјеца млађа од двије године побију у Витлејему, граду у којем се Спаситељ родио. И ово је било само једно од његових многих злочина. Био је син намјесника Јудеје, али је заправо успио да добије власт само неколико година након смрти свог оца. Када је, уз подршку Рима, постао пуноправни цар, извршио је репресалије над својим противницима и погубио 45 чланова Синедриона, врховне власти у Јерусалиму. Ирод је уништио свакога у коме је видио и најмању пријетњу својој владавини. Међутим, он је знао како да ојача власт не само кроз крваве репресалије. Да би придобио народ, оженио се женом из свештеничке породице Хасмонејаца – више од једног вијека они су били духовни вође и владари Јудеје. Улазећи у овај брак (други, али далеко од посљедњег), Ирод се руководио не само прорачуном, већ и осјећањима. Неколико година касније, из љубоморе, цар је погубио своју жену, а након тога је био толико тужан да се чак привремено повукао из државних послова.
У Јудеји је Ирод створио прави грађевински бум. Подигао је градове, палате и римске богомоље. Ирод је био тај који је иницирао и започео грандиозну реконструкцију јерусалимског храма. Проширио је границе земље, додајући нове регионе. Обновио трговачки центар Кесарије, подигао или учврстио и друге јеврејске трговачке градове и чворове, пружао је материјалну помоћ јеврејским заједницама у дијаспори Римског царства. Али величина је била само спољашња. У Јудеји је било много проблема. Ирод се толико плашио губитка власти да је увео систем тајног надзора и казнио све оне који су били незадовољни. И незадовољство у друштву је расло, а са њим су се појачале Иродове сумње и страхови. У Јеванђељу читамо да се, када је од мудраца сазнао за рођење „цара јудејског“, уплашио, а са њим и цио Јерусалим (Мт 2, 3). Зашто се Ирод плашио је разумљиво – плашио се да не изгуби престо. А богослови често објашњавају народну узнемиреност моралним стањем и неспремношћу Јевреја за сусрет са Месијом. Али Јерусалим је такође био „уплашен“ јер је схватио да ће цар, да би одбранио своју моћ, учинити све. Ирод је већ убио три своја сина, своју жену Маријамне, као и неколико рођака. Кажу да је цар Август једном приликом рекао: „Боље је бити Иродова свиња, него Иродов син“, што нам говори какав ужасан однос Ирода је био према његовим синовима. Свако је могао постати жртва владаревог непријатељства према Исусу, али су бебе из Витлејема постале жртве. У историјској хроници нису сачувани подаци о овом страшном догађају (или на позадини других Иродових звјерстава није изгледао толико значајан, или су за цареву тајну заповијест сазнали много касније), али Црква поштује успомену на мале мученике који су пострадали за Христа неколико дана након Божића, 11. јануара. И Ирод је убрзо умро од тешке болести (амерички истраживачи су 2002. године открили да је цар умро од ријетке болести — Фурнијеове гангрене). Имао је око 70 година. Јудеја је дочекала његову смрт као празник. Схвативши то, цар је наредио да ухапсе племените грађане земље и убију их чим он умре. Његова нељудска посљедња воља није испуњена. |