Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Јеванђеоско читање / Сриједа седмице пете (Оданије преполовљења) Јн 6, 5–14 ; Дап 13, 13–24 Као што знамо из Јеванђеља, Господ је нахранио пет хиљада људи који су га следили до далеке обале Галилејског мора (Галилејско језеро, назива се још Галилејско море- примједба прев.). Узео је пет јечмених хлебова, “и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали: тако и од риба колико хтједоше". Не само да су људи имали довољно да једу, већ су и сведочили о Господњој моћи; и они су га - попут нас - доживљавали као извор своје наде. Такође су искусили Његово снисхођење према нашој људској природи. Иако је донео непроцењиви хлеб вечног живота, не оклева да их нахрани обичним земаљским хлебом. Јасно је да је правио разлику између добровољног подвижника и гладног човека које је требало нахранити пре него што је могао да упије Божанску истину. Господ нас, такође, учи да се према храни односимо са одговарајућом побожношћу, као према другим Његовим даровима. Рекао је: „Скупите преостале комаде. Нека се ништа не расипа“. У очима многих богослова, пет хлебова подсећају на Пет светих рана које је Он примио ради искупљења наших грехова. Заузврат, умножавање хлебова наговештава бескрајно увећавање Тела Христа које нас храни на свакој Божанској Литургији. Читали смо и о дванаест котарица у које је упутио своје ученике да сакупе преостале комаде хлеба. Можда је стављао мали део хлеба у котарицу сваког апостола како би они делили људима хлеб који се непрестано умножава. Јасно је да је ризиковао - људи би могли апостоле сматрати чудотворцима, а апостоли би могли поверовати у исто. Он се побринуо за то изазивајући их питањем: „ Одакле да купимо хљеба да ови једу?“ Филип му је одговорио: „ Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије “ Андреј је такође открио нешто: „Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво?“ То су били тачно одговори које је Господ чекао да чује. Прво је својим ученицима јасно ставио до знања да је ово задатак који превазилази сваку људску способност. Друго, он их је натерао да раде све што је било у људској моћи да прехране људе. Коначно, сви су видели да је то врло мало. У ствари, то није било ништа. Заправо, Господу нису били потребни помагачи; једноставно је желео људе који му не би стали на пут и преко којих би могао да изврши читав задатак. Нека би нас ова истина водила кроз наш живот. Пред изазовним задатком који поставља питање: „Одакле да купимо хљеба да ови једу?“ одговорите, као што је Филип урадио, „ Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије“ Следите његов пример чак и ако вам се чини да је задатак лак. Онда учините све што је у вашој моћи; потрудите се да помогнете, баш као што је Андреј пронашао пет хлебова и две рибе. Обавезно приметите, као и он, „Али шта је то на толико мноштво?“ Не занемарите да то кажете, колико год вам се ваши напори чинили величанственим. На тај начин направићете места за Господа и Он ће вас пустити да учествујете у Његовим чудима, Његовој моћи и Његовој милости. Аутор:о. Вјачеслав Режњиков За вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф /Извор: Азбука.ру Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Ученици су говорили Господу да отпусти народ како би купили хлеб у селима. Међутим, Господ им је рекао: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу (Мт 14,16). То је било пред чудо насићења пет хиљада људи, осим жена и деце, са пет хлебова и две рибе. Тај догађај, који има посебно значење у животу Господњем, садржи још једну поуку. Народ је образ човечанства које је гладно и жедно истине. Рекавши апостолима: Подајте им ви нека једу, Господ је предсказао њихово служење људском роду, тј. њихову службу питања [храњења] истином. У своје време апостоли су је остварили. За каснија, пак, времена ту службу су предали пастирима, својим прејемницима. И садашњем пастирству Господ упућује реч: „Дајте вашем народу да једе“. И пастирство је дужно да на својој савести држи обавезу да народ храни истином. У Цркви је неопходно да стално тече проповед речи Божије. Пастирство које ћути зар се може назвати пастирством? А оно много ћути, преко мере ћути. Али, не треба рећи да је то због тога што нема вере у срцу. Ради се само о неспоразуму и неприкладном обичају. Ипак, то не оправдава ћутање. смањи проширени текст
|
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|