Божанска и људска Христова природа (превод са енглеског)

                                        Божанска и људска Христова природа

Свето Писмо говори о божанској природи и Христовом божанству на много места, али ми ћемо указати само на неколико. Да почнемо са апостолом Томом који је сумњао у Његову божанску природу. Међутим, у јеванђељу по Јовану 20,28, Тома без икаквог устезања и сумње објављује „Господ мој и Бог мој!“. Христос је Господ и Бог. Апостол Јован својствено наводи: „ У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога и Реч беше Бог“. Син и Реч од Бога је истинити Бог. Указаћемо на још једно место, Св. Павле, који наводи: „Бог се јави у телу“ (1 Тим 3, 16).
Црквени оци су са потпуном вером проповедали Христово божанство. Св. Иринеј, наглашавајући да је вера добијена преко светих апостола и њихових ученика, верује „у једнога Бога, Оца Сведржитеља, и у једнога Исуса Христа. Сина Божијега, који се оваплотио ради нашег спасења“. И он потврђује да је Син Божији истинити Бог. Затим наставља: „ Када човек не би био део Бога (тј. уједињен у Христу), он не би могао да служи неискварености“.
Ми налазимо исто учење о Христовом божанству- Његовој божанској природи- код Св. Григорија Ниског, Василија Великог, Јована Хризостома, Кирила Александријског, Атанасија Великог, и код многих других Црквених отаца. Оци објашњавају да Син није иста Личност као Отац, и да Својим Оваплоћењем, Син није потпао под било какву врсту „ промени или измене“. Он остаје савршени Бог.
Хајде сада да мало погледамо у Христову људску природу. Прво морамо нагласити да је он Син и Реч Божија која се јавила у телу човека. Апостол Јован јасно нам каже „И Реч постаде тело“ (Јн 1,14). Свети Павле нам каже да оваплоћена Реч је у свему иста са нама људским бићима, душом, телом, разумом, неисквареним жељама, глађу, жеђу, умором, итд. „ слична у свим стварима са нама“ али „без греха“ (Јевр 4,15). Сам Христос зове себе „Сином човечијим“, на тај начин објављујући да је Он савршени човек. Он такође признаје да је потомак Цара Давида. У Посланици Јеврејима (2, 10-15), апостол Павле, између осталог каже, „А пошто су та деца од крви и меса, и Он најтешње постаде то исто, да смрћу сатре онога који има силу смрти, то јест ђавола, и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху робови“. Како су људска бића састављена од крви и меса, тако је Син и Реч Божија преузео исте елементе. Свети Павле даље нам говори да је Христос преузео крв и есо да би Својом смрћу као човек могао да победи ђавола, у чијој је моћи била смрт; да би уништио смрт „смрћу смрт уништи“.
Црквени оци Григорије Назијанзин, Јован Хризостом, Јован Дамаскин и Атанасије Велики слажу се у свом учењу да је Христос „постао човек по природи и у истини и да је преузео људску природу са свим њеним својствима“. „Не неко друго тело, већ исто тело којим смо сви ми оптерећени“.
Ово учење по Светом писму о људској природи Христа и Његове снисходљиве људскости сажето је у Трећем члану Никејског Символа вере „Који је за рад нас људи и ради нашег спасења сишао са Небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.
Морамо овде навести у једном најпростијем смислу да иако је Син и Божија Реч постао савршен човек, Он је постао истински савршен, што значи да је постао човек без греха, као што су Адам и Ева у почетку створени као безгрешна бића. Христос нема никакву везу са грехом, који је ушао у човека посредством сатане.
Иако је Син и Божија Реч постао човек и Богочовек, његове две природе се разликују. Ни једна од њих не гуши другу. Две природе се разликују и одвојене су, уједињене у истој личности, Христу. Он је „двојан по природи, али је једна личност“. Две природе, једна личност.
Његова људска природа уједињена са Његовом божанском природом сама по себи постаје обожена, наравно, не изван оквира њених ограничења нити престаје да буде људска. На овај начин, уједињени у Христу ми постајемо обожени у моралном смислу и ми смо спасени. Наша људска природа постаје обожена, наравно, она се не мења нити учествује у божанској природи.
Имајући ово на уму, нарочито да људска природа остаје непромењена, ми разумемо зашто се Богородица зове Богомајком. Она је истински родила Бога. Како је то могуће? Само помоћу чуда. „Кад Бог хоће, он руши природни поредак“.
О Исусе, Ти који су Богочовек, милости су Твоје недокучиве. Велика је твоја снисходљивост према нама. Недокучиво је Твоје оваплоћење. Ми све ово прихватамо као Твоја истинска деца. Само наша вера- а чак је то Твој дар нама- доводи нас до почетка схватања ове велике Тајне. Вером и понизношћу, ми Те преклињемо да нас примиш. Узми нас са Собом. Очисти нас од свих мрља и нечистоћа. Врати нас нашој старој слави, да будемо као Адам пре негове непосушности и пада. Обожи нас. Прихвати нас као Своје. Подари нам вечни живот у Царству Твом.

Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор