Најчешћа питања и одговори У ВЕЗИ Са СветОМ водицОМ

Шта је Света водица?
Света водица иста је, по свом саставу, као и обична водица. Прича о томе да се молекули воде мењају после освећења није научно доказана и нема никакве везе са учењем Цркве.
Према учењу Цркве, Света водица се разликује од обичне воде због молитве, која је изнесена над њом и која је освећена благословом.
Опште је познато да Бог чује наше молитве. Штавише, Он нас је одредио да будемо активни у животу Цркве  и да приступимо духовном животу на креативан начин. Размислите о речима Светог Јеванђеља: „Заиста вам кажем: *Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разријешите на земљи биће разријешено на небу. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (Мт 18,  18-20).
​
 У овим речима налази се све. У њима се наводи да ће наш земаљски црквени живот бити благословен на Небесима, као и да Бог чује молитву само два хришћанина, сакупљена  у Његово име и одговара на њу ако она није у супротности са Његовом вољом.
 
 Обичај освећења воде јавио се у раном хришћанству, а био је непознат у време Христа. Али овај обичај се и јавио због наше љубави према Богу. Не само да он није против Христовог учења, већ је и у складу са Светим Јеванђељем. Сетите се дела Јеванђеља где Исус исцељује слепог: „пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме“ (Јн 9,6). Ми овде видимо Христа како користи земаљску супстанцу  да би извео чудо и да би открио своју моћ. Није блато излечило слепог, већ Божја милост. Међутим, Божја милост  се открила кроз материјални предмет.

У Делима апостолским читамо: „Тако да су убрусе знојаве од тијела његова или појасеве носили на болеснике и они се исцјељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих“  (Дап 19,12). Сасвим је логично да се то не дешава кроз апостолску одећу већ кроз Божју милост,  која дејствује кроз материјални предмет путем праве вере.
Исто можемо рећи и за Свету водицу. Ми се молимо над њом, призивамо Божју силу, освећујемо воду и урањамо Крст Божји у њу. Да ли можемо да се заиста надамо да Бог не само да чује молитву двоје или троје људи, већ и молитву  стотине хиљада и милиона људи?  Да, можемо. Господ нас чује. Он освећује воду својом милошћу. Ми узимамо ову воду и верујемо да смо примили Божју милост кроз обичну материјалну супстанцу са олтара Господњег, са  Неба.
 
 
Како можемо објаснити другима да Света водица није лек за све болести
Света водица може помоћи да се излече болести. Као што се помазивање, заједно са молитвом, практиковало у Апостолска времена, помазивање и пијење Свете водице нам може помоћи  да се опоравимо од разних болести. Уверио сам се у то много пута, у сопственом животу.
Међутим, треба запамтити следеће кључне ствари:
1. Употребу Свете водице треба комбиновати са побожним хришћанским животом. У најмању руку, чудно би било надати се Божјој помоћи, а водити грешан живот и занемаривати  Божју вољу о нама самима. Како се, онда, усуђујемо да тражимо милост?
2. Кад тражимо од Бога да нам помогне, морамо му веровати. Ми морамо да верујемо да Он зна боље од нас шта треба да нам да. Такође, не треба да будемо незадовољни ако Бог не испуни оно што тражимо, нити треба да сумњамо у Божју милост и мудрост.

Држим флашу Свете водице у кући више од десет година, и изгледа да је још добра. Међутим, бојим се да је пијем. Шта треба да урадим? Другим речима, шта урадити са преосталом Светом водицом? Верујем да је не могу једноставно просути у судоперу... 
 Ми можемо просути водицу на неко чисто место: цвећњак, језерце  или на земљу. 
 
У древној Русији застава и оружје ратника се кропило Светом водицом. Зашто? Оружје доноси муку...
Једино војно достигнуће, које Црква одобрава, заштита је невиних и миротвораца од агресора. Од најранијих времена, Црква је  давала свој благослов за одбрану граница  отаџбине, да се сачувају грађани од непријатеља и да се успостави закон и ред против криминалаца. Кад се благосиљају војници, ми кропимо њихово оружје Светом водицом, да би они могли да буду од користи у успостављању мира и реда.
​
Да ли је истина да Богојављењска водица има „већу Божју милост“ него вода освећена за време молебана?
То је мит.
Заиста, ритуали освећења воде се разликују. На Богојављење, спроводи се чин Велике агиазме (грчки израз за Велико освећење воде). Освећење воде, у току молебана, редован је чин освећења. Али, у оба случаја, свештеник чита сличне молитве и моли се за освећење воде. 
 Због тога нећете никада чути од свештеника да каже да нешто има „мању или већу Божју милост“. Али, неки људи, који заиста не знају ништа о чину освећења воде, могли би помислити да ми некад можемо тражити „већу Божју милост“, него што је обично примамо.
 Чин Велике агиазме није исти као чин освећења воде у  смислу њене свечаности.
 
 
 Колико ми је познато, кад је Богојављенска водица при крају, може се додати неколико капи у обичну воду. Као резултат тога, сва вода ће бити освећена. Да ли је то истина?
Чињеница да се Света водица разликује од обичне водице не због своје структуре, моћи или других карактеристика, посебна је, јер су јој претходиле молитве, благослови, обред освећења. 
Према томе, она се може додати само кад нам је, баш, неопходна Света водица, кад нам она није доступна  и кад имамо бар мало те водице од раније. Наш циљ би требало да буде да редовно доносимо нову, освећену Свету водицу, из цркве, кући (као што је случај за Богојављење).

 Чуо сам  да, на Богојављење, све воде бивају освећене, чак и вода у славини. Да ли је то заиста тако?
 Да, такво је старо побожно веровање. Верници, који су били заточени у совјетским затворским камповима, говорили су о томе како су користили воду из река и језера као свету, 19. јануара,  и заиста, сва та вода је имала све карактеристике Свете водице (на пример, никад се није кварила).
Верујем да је то ствар приступа. У основи, вода није освећена на целом свету. Ако се вода освећује у једној реци, онда ће вода, у тој реци, бити света. Ако се освећује у бунару- онда ће тај бунар садржати Свету водицу. Међутим, било би чудно објаснити освећење воде, које се дешава у целом свету помоћу дифузије.

Зашто Света водица испарава или се чак квари? 
 
То се дешава због она два разлога, горе поменута. Молекуларна структура воде се не мења. Понекад, Божјом милошћу као чудо (додаћу што је прилично распрострањено) вода остаје свежа много година. Али често, освећена вода може да се поквари као и било која друга вода.

 Да ли је истина да река Јордан мења свој ток и одвраћа плиму на Богојављење?
 Не, то се није десило још од времена Исуса Навина. О томе можете прочитати у Књизи Исуса Навина:
 
 
„ А Господ рече Исусу: Данас те почињем *узвишавати пред свијем Израиљем да познаду да ћу и с тобом бити † као што сам био с Мојсијем. Зато ти заповједи свештеницима који носе ковчег завјетни и реци: Кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану. И рече Исус синовима Израиљевим: Приступите овамо и чујте ријечи Господа Бога својега. Потом рече Исус: По овом ћете познати да је Бог живи посред вас и да ће доиста одагнати испред вас Хананеје и Хетеје и Јевеје и Ферезеје и Гергесеје и Амореје и Јевусеје: Ево, ковчег завјета Господа свој земљи поћи ће пред вама преко Јордана.
Зато сада изберите дванаест људи из племена Израиљева, по једнога човјека из свакога племена. И чим свештеници, носећи ковчег завјета Господа свој земљи, стану ногама својим у води Јорданској, вода ће се у Јордану раступити, те ће вода која тече озго стати у гомилу. И кад се подиже народ из шатора својих да пријеђе преко Јордана, и свештеници понесоше ковчег завјетни пред народом, И кад они што ношаху ковчег, дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко обала својих за цијело вријеме жетве), Устави се вода што тецијаше озго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, од града Адама, који је крај Заретана; а што тецијаше доље у море крај поља, море Слано, отече сасвијем; и народ прелажаше према Јерихону. А свештеници који ношаху ковчег завјета Господњега, стајаху на суху усред Јордана тврдо, и сав Израиљ иђаше по суху, докле сав народ не пријеђе преко Јордана“ (ИНав 3, 7-17).

 Да ли може лаик, под одређеним околностима, кад свештеник није у близини, далеко од цивилизације, а кад му је баш потребна Света водица да је сам освешта и да ли би се таква водица сматрала светом? 
 
 То не може и неће бити.
Та особа може да се моли Богу у тешкој ситуацији и Бог ће чути његове молитве, али нити лаик нити ђакон могу да освете воду (само свету тајну крштења може да изведе било који хришћанин). 

За сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор