 Албанска православна црква саопштава да овај богохулни чин вријеђа вјерска осјећања хиљада православних вјерника у земљи. Истовремено, постоји велика забринутост јер су се слични инциденти дешавали у прошлости. Албанска реп група «Picasso» снимила је музички спот у Музеју средњовјековне умјетности у Корчи (alb. Korçë, Korça, grč. Κορυτσά-град на југоистоку Албаније у близини границе са Грчком) испред православног иконостаса који се тамо чува. На богохулном снимку репери играју поред иконостаса и читају текстове испред православних икона које се чувају у Музеју. Као одговор на ово, Албанска православна црква изразила је снажан протест, јер „овај чин скрнављења вријеђа вјерска осјећања хиљада православних вјерника у земљи“. „Изражавамо нашу забринутост и огорчење због скрнављења једног од највећих културних добара нашег народа. Музички спот реп групе „Пикасо”, снимљен у Музеју средњовјековне умјетности у Корчи испред иконостаса (који још увијек није неправедно враћен православној цркви под изговором „чувања” овог вриједног наслијеђа), јасно указује на непоштовање духовних вриједности и вријеђање културног наслијеђа наше земље“, наводи се у документу. Црква Албаније као зеницу ока чува све споменике и богомоље који су остали након дугих прогона Хоџиног режима. Међутим, многи од њих су још увијек нису враћени Цркви. Исто се дешава и са специфичним иконостасом испред којег је сниман овај провокативни спот. Ово је конкретно велики иконостас, преузет из цркве Светог Николе у селу Рехова, јужно од Корче, који још није враћен Цркви, под изговором да се чува у Музеју средњовјековне умјетности Корча ради очувања! Иконостас је у 19. вијеку израдио грчки дрворезбар, а иконографију су радила два свештеника из села, који се, нажалост, нису потписали, па је остао анониман. „Иконе су свети богослужбени предмети којима православни вјерници приступају са посебним страхопоштовањем и поштовањем“, наставља се у саопштењу. Албанска православна црква сматра да је неприхватљиво и болно да се према таквим поступцима саме институције односе тако неодговорно, јер би мисија институционалних власти требало да буде заштита споменика. Из тог разлога, Албанска православна црква је позвала власти да „врате Православној цркви њене светиње, која не само да их је створила, већ и сачувала да временом не изгубе на значају“. „Иконе су најбоље очуване и заштићене у црквеним просторијама, јер су светиња и очигледан дио израза православне вјере. Молимо се и надамо се да ће Министарство културе бити пажљиво и осјетљиво према црквеним објектима и поштовати вјерска осјећања православне заједнице, не дозвољавајући да буду повријеђена“, наводи се у саопштењу прес службе Албанске православне цркве. Уосталом, ово је основна обавеза албанске државе по Закону 10057 „Споразум између Савјета министара Републике Албаније и Аутокефалне православне цркве Албаније“ (члан 22/2, од 22.1.2009). Иако је од тада прошло читавих 13 година, Црква се и даље свакодневно бори за своје наслијеђе које се још увијек налази у „заточењу”. О МУЗЕЈУ: У Музеју средњовјековне умјетности у Корчи, у Албанији, чува се 6.500 икона и 1.500 других експоната од метала, текстила, папира, камена и дрвета. У црној сали налазе се иконе албанског сликара Микеланђела Онуфрија, који је живио и радио у Бератију. Познат је по својој јединственој црвеној боји, названој "Онуфријево црвено". Поред њега су радови његовог сина, који је такође био веома познат умјетник као и његов отац. Али чак ни син није разумио тајну јединствене црвене боје – она је остала јединствена за дјела његовог оца. У Црвеној сали је велики иконостас, преузет из цркве Светог Николе у селу Рехова, јужно од Корче. Израдио га је у 19. вијеку грчки дрворезбар, а иконографију су радила два свештеника из села, који је, нажалост, нису потписали, па је остала анонимна. У овој Црвеној сали посебно место заузима чувени иконописац из 18. вијека – имамо малу колекцију Константина јеромонаха, који је дјеловао у Воскопоју, каже Аурел Бала. Он је сликар који је сликао у манастиру Светог Наума у Македонији. Овог сликара називају „аристократом” због мотива које користи на својим иконама. Одличан примјер његовог рада је икона трудне Богородице. Обично се приказује са бебом у наручју, али Марија је права реткост током трудноће, посебно вриједна за нашу колекцију. У Црвеној сали постоји још један аутор из 18. вијека, Костандин Спатаракоу, који је из области познатог по томе што није промијенио вјеру или прешао на ислам током Отоманског царства. Један је од мајстора минијатуре. Ово је провокативни видео са албанским реперима испред иконостаса: |
