 Православна црква 24. јула прославља Свету равноапостолну велику кнегињу Олгу, прву владарку Русије која је примила хришћанство. Блажена Олга Кијевска (рус. Ольга Киевская), позната и као Олга Прекрасна и Света Јелена рођена је око 890. године у селу Вибутска, у близини данашњег града Пскова. Иако су били идолопоклоници, њени родитељи су васпитавали кћерку у честитости и разумности, те се Олга одликовала цјеломудреношћу и мудрошћу.
Муж кнегиње Олге био је кијевски кнез Игор. Принцеза Олга је ступила на престо Кијева након што су њеног мужа убили Древљани. Владала је 17 година - од 945. до 962. године као регент свом сину Свјатославу I Кијевском. На почетку своје владавине Олга се прославила као чврста, чак и сурова владарка. Велика кнегиња је крштена 957. године у престоници Византије, Цариграду. Отишла је тамо, повјеривши Кијев свом сину, који је до тада одрастао и могао да управља државом. У Цариграду, како се тада звао Константинопољ, крстили су је лично цар Константин VII Порфирогенит (који је постао кум) и цариградски патријарх Теофилакт. На крштењу је узела име Јелена, по првој хришћанској царици Јелени, мајци Константина Великог. Занимљиво, послије њеног крштења, кнежевски одред и цио народ остали су пагани. Спровела је снажну административну реформу, развила пореску шему, подстакла проповиједање Јеванђеља и подржала прве кијевске хришћане. Света Олга се упокојила 969. године и сахрањена по хришћанском обреду. Године 1007, након изградње цркве зване Десетак (јер је Владимир на њу дао десети део своје имовине) у Кијеву, њено тијело је пренесено у овај храм. Велика кнегиња је 1547. године канонизована за Свету равноапостолну. Иконографија Велике кнегиње Олге традиционална је за све равноапостолне светитеље. Равноапостолна Олга се најчешће приказује на иконама како стоји. У њеној десној руци је крст, симбол Христове проповиједи, а у лијевој руци је симболична слика храма. Друга начин изображавања Свете Олге је са равноапостолним кнезом Владимиром. |