 На празник Благовијести десио се догађај који је из коријена промијенио историју читавог човјечанства. Дошло је вријеме за испуњење Божијег обећања о рођењу Спаситеља. Међутим, да би се Месија родио, обична јеврејска дјевојка Марија морала је да одигра своју улогу у Божанском плану.
По завјету који су Богу дали Маријини родитељи – праведни Јоаким и Ана – она је била посвећена Господу Богу и од своје треће године године живјела је у Јерусалимском храму. Када је дошло вријеме изласка из храма, Богородица је, одлуком свештеника, обручена за праведног Јосифа, по занимању дрводјељу (столара). Пречиста Дјева је живјела у његовој кући у Назарету, водила је побожан живот: радила је кућне послове, прела лан и вуну, читала свете књиге, молила се Богу, а Јосиф је радио као столар. Као и сви људи из изабраног народа, Дјева Марија је добро знала да се приближава вријеме доласка обећаног Месије. И наравно, сјетила се ријечи Исаијиног пророштва: „Зато ће вам сам Господ дати знак; ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило“ (Ис 7,14 ). Пошто је била скромна, Дјева Марија, вјероватно, није ни слутила да је ускоро чека необичан и важан догађај. Важан не само за Њу, већ и за цијело човјечанство. Једног од обичних дана, када је Марија читала Свето Писмо и молила се Богу, јавио јој се Божији гласник – свети архангел Гаврило, који је рекао: „Радуј се благодатна! Господ је с тобом; Благословена си ти међу женама“ (Лк 1, 28 ). А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: „Не бој се, Марија ! Јер си нашла милост у Бога. И ево затрудњећеш, и родићеш сина, и надјени му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давидов оца његова; И цароваће у дому Јаковљеву вавијек, и царству његовом неће бити краја“ (Лк 1 , 30-33). Марија је била побожна и непорочна дјевојка, а Јосиф (супротно популарном веровању) није био Њен муж. Он је био њен заштитник и требао је да се брине о њој. У древном Израиљу, понекад се примјењивала форма обручења жене са мушкарцем да би се сачувала невиност и испунио завјет дат Богу. Марија и Јосиф су били у таквој вези. Зато је, чувши обећање арханђела Гаврила, упитала: „Како ће то бити кад ја не знам за мужа?“ (Лк 1, 34 ). На то је гласник Божији одговорио најтајанственијим пророчанством у историји односа Бога и човјека – обећао је непорочно зачеће Спаситеља: „Дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божији“ (Лк 1, 35). У знак потврде чињенице да је Господ у стању да испуни своју ријеч, Гаврило је рекао Марији о њеној сродници, праведној Јелисавети : „И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом. Јер у Бога све је могуће што рече“ (Лк 1,36-37). Прихватајући све што јој је рекао свети архангел, Пречиста Дјева одговори са покорношћу, смиреношћу и послушношћу: „Ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње“ (Лк 1,38 ). Послије пристанка Маријиног, арханђео Гаврил је „отишао од Ње“. Како учи Црква, у тренутку када је Марија дала свој пристанак на рођење Месије од Ње, тајанственог, људском уму недокучивог, догодило се Пречисто зачеће. Када је праведни Јосиф сазнао да Пречиста Дјева чека дијете, ријешио је да је отпусти. Чињеница је да ју је он бринуо и штитио како би могла да настави своје служење Богу. Очекивано дијете, према Јосифовим ријечима, сведочило је да није испунило своју дужност. Да дјевојка не би била каменована због наводног безбожног понашања (уосталом, нико није знао ко је отац дјетета), Јосиф је намјеравао да је тајно отпусти. Међутим, у сну му се јави анђео Божији који рече: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових“ (Мт 1,20-21). Након тога Јосиф више није размишљао о томе да отпусти Дјеву Марију. Напротив, постао је још приљежнији, са још већим страхопоштовањем, почео је да се брине о Пречистој, јер се сјетио и пророчанства о рођењу Месије од Дјеве. Од тог тренутка Богородица је живјела у Јосифовој кући до саме његове праведне смрти. |