 „Кад нам се душа одвоји од тела, нећемо бити осуђени зато што нисмо чинили чуда, нити што нисмо били богослови, ноти што нисмо имали виђења, али сигурно да ћемо сви положити рачун пред Богом јер не плакасмо непрестано над својим гресима“ Свети Јован Лествичник, Лествица Хришћанин не мора да буде чудотворац, велики богослов нити да буде пророк небеског виђења, али он мора бити одговоран за то што није био свестан својих грехова. Грех се у православној цркви подразумева под грчким појмом „амартија“. У Старој Грчкој, кад је нека особа гађала бика у око и промашила, онда се говорило „амартија“ или „промашио је“. Недостатак знака, недостизање циља, непостизање сврхе је грех.  Кад хришћанин чини нешто што га удаљује од Христа, он греши јер не живи у складу са својом сврхом, а то је живот у Христу. Кад не живимо у складу са својим циљем- да будемо лик и обличје Бога, онда грешимо. Кад дозволимо да нас воде звезде на небу а не Бог, који је створио звезде, онда грешимо. Кад трчимо да у новинама погледамо хороскоп или будућност, а не тражимо мудрост и знање из Библије, онда грешимо. Ако нешто чинимо, или не чинимо, ово или оно због тога што су нам астролози то рекли, а затворимо уши за Божје заповести, онда грешимо. Ми грешимо кад се молимо Хришћанском Богу, а истовремено озбиљно схватамо зодијак. Ми нисмо Водолије, Рибе ни Ваге, синови и кћери звезда; ми смо људи жене- синови и кћери Бога. Људи се данас представљају као Овнови и Лавови, а не хришћани. Зар није чудно да се људи радије зову према звездама и њиховим сазвежђима нег према Бог, Творцу и Извору Живота? Ретко ћете данас чути да људи говоре: „ Не, ја не припадам Зодијаку. Ја припадам Богу, ја сам хришћанин; мали Христос“. Црква је одувек проповедала против астрологије. Пророк Јеремија пише: „Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи“ (Јер 10,2). Кад се Данило суочио са Асирским звездарима или Вавилонцима, од којих смо наследили данашњу астрологију, Данило им је одговорио: „Тајну за коју цар пита, не могу казати цару мудраци, звјездари, гатари, погађачи. Него има Бог на небу који открива тајне и који је обзнанио цару Навуходоносору“ ( Дан. 2, 27-28). Наш Црквени канон забрањује веровање у астрологију. Заправо, према 36 Лаодикијском канону из 369 из Цркве треба изопштити све који праве, продају, купују или носе зодијачке знаке.  Црквени Оци, као и древни Грци, осећали су да постоји „доста чуда у свету, али ниједно није као човек“. Човек је Божја лична слика према 8. Псалму: „Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га“ да би човек имао потпуну власт над целим светом укључујући и звездани свет. Свети Григорије Велики пише: „Човек није створен за звезде, већ звезде за човека; а ако би се нека звезда могла назвати човековим владаром, то би значило да би човек морао бити роб сопствених слуга". Бог није створио планете и звезде са намером да оне владају човеком, већ пре као другу творевину која треба да се повинује човеку и служи му. Августин сматра астрологију религијом судбине коју је Црква жестоко осудила. Он сматра да сви који верују да је наш вољени Бог дао моћ звездама да нас усмеравају и воде наше животе вређају Божју правду и љубав. Свети Јован Златоусти види ово веровање у звезде као будаласто неверје против Божје свемоћи и стваралаштва. Бог се овде подврће моћи звезда. Он такође наглашава да ако бисмо били усмеравани моћима звезда, онда не би постојале ствари попут добра или зла јер ми чинимо то што чинимо вођени звездама. „То би значило да Божје заповести, да се не чини грех или да се чини добро, постају ништа друго до безумље“. Црквени Оци наводе пример близанаца, Јакова и Исава. Они питају: „Зашто постоји толика разлика у животу близанаца, у њиховом делању, судбинама, делима, позивима, частима и у свим таквим стварима које се тичу људског живота; да ли је то последица малог временског интервала, чак иако су зачети у исто време?“. Свети Григорије Велики сматра да је астрологија сујеверје а безумни астролози су му рекли да је особа рођена у знаку Водолије рибар, па ипак у пустињи он срете Водолије али никад рибаре. У Персији, кад се дете цару и постане принц, они кажу да је то записано у звездама; али онда он пита, ко може проценити колико је робова рођено у истом тренутку као царев син?“ Па ипак, синови царева, рођени у исти час као робови, иду да царују, док робови рођени заједно са њима умиру у ропству.  Астрологија је дошла из Вавилона пре око 4000 година, Она се заснива на астрономском систему- да се сунце окреће око земље, а не да се земља окреће око сунца. Година је подељена на 12 месеци, од којих 6 имају 30 дана а других 6 имају 29 дана, што чини 364 дана. Тако да би они једном додали и 13. месец. Ако ово добро пратим, особа рођена у априлу, која је Ован по Грегоријанском календару, по њиховом календару би била Рибе, и Водолија. Видите, ми смо месец испред. Па све што читате о себи је погрешно јер сте у погрешном месецу. Вавилонски астролошки календар је месец дана за нама. Вил Дуранt у својој Историји цивилизације назива астрологију једном од многих сујеверја древних времена која још у данашње дане цветају. А глупост свега овога најбоље је најбоље је описао бесмртни Шекспир: „Ово је одлична светска флоскула да кад нам је лоше , за своју катастрофу кривимо сунце, месец и звезде; као да смо нужни негативци; будале небеском присилом; подлаци, лопови и учитељи због сферне превласти; пијанци, лажљивци и прељубници присилном послушношћу планетарном утицају“. Свети Григорије Ниски, сажимајући суштинске аспекте људског достојанства, право каже да ако бисмо ми били само инструмент небеске ротације, онда ми не бисмо имали слободну вољу. „ А ако човек изгуби слободу, он губи све“. Човек није човек ако није слободан. За сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор o. Александер Карлоуцос |