 ,Голгота и највећи подвиг који је на њој остварен, живи не само у срцима вjерника, не само на страницама древних хроника, већ и у нijемом камењу. Ово камење има свој глас, а ако га послушамо, онда кроз вреву многољудног и вишејезичног савременог Јерусалима можемо чути његову невјероватну причу о великој трагедији, а уједно и о највећој побједи која се овдје догодила. прије више од 2000 година. Наш водич до ових изузетних мјеста биће четири јеванђеља, којима ћемо пратити Христов пут од Гетсиманије до Голготе. Гетсимански врт Гетсимански врт (у преводу ово име значи „преса за цијеђење маслиновог уља“, "уљана преса") налази се сјеверозападно од Јерусалима, на другој страни потока Кедрон, представља неправилан четвороугао са страницама од око 50 метара.
Кућа првосвештеника Ане
 "Христос пред првосвештеником" -Герард ван Хонтхорст Кајафина палата Из куће првосвештеника Ане Христос је одведен у Кајафину палату. Археолози који су истраживали ова мјеста били су изненађени када су видјели да се палата првосвештеника Јерусалима одликовала не само раскошном декорацијом већ и присуством тамница. Пуноправна ископавања овог занимљивог архитектонског споменика отежава чињеница да се на овом мјесту још од 5. вијека граде цркве. Међутим, чак и упркос томе, историја нам је сачувала много из Кајафиног времена. „Главни западни улаз модерне цркве води до посљедњег спрата, а са балкона који вири иза источног краја, посјетилац може да гледа на огромне сводове испод палате. Степенице се спуштају до житнице; складишта уља су обложена гипсом и имају округле пролазе. Ту је и млин са свом потребном опремом, као и тезга уклесана у стијени за магарца који је на њој радио. У овој „ризници“ пронађени су комплетни сетови мјера и тегова, које су користили само свештеници, као и огроман камени довратник: „Ово је Корван, или принос“. Слични уређаји на таквим вагама указивали су на складиштење приноса за Храм. Захваљујући стијени, сводови Кајафе палате изгледају као нови, као да су их управо оставили првосвештенички кључари. Сачувана је и сала у којој је извршен суд Христов, а сада се ова сала налази на доњем спрату испод савремене цркве (има три спрата). Прозори ове сале гледају према планинској падини, гдје су исјечене степенице и галерије, можда су управо на једном од њих сједели Петар и војници, гријући се поред ватре. Са обје стране, зидови и углови суднице су одсјечени у облику квадрата до висине од скоро три метра. На самој средини суднице је врат узаног пролаза ка затвору, гдје је, по свему судећи, затвореник спуштен послије суђења.Ако се спусти на најнижи спрат, онда се налази стражарница, око које се и даље су спајалице за ланце. На једној страни је прозорчић који води у уску ћелију осуђеника, испод, изнад пода још се види избочина на којој је стражар устао да посматра затворенике. На супротној страни је бичевачки блок за сецкање, на коме је био испружен потпуно беспомоћни затвореник, везујући зглобове кожним каишевима причвршћеним за спајалице. Код његових ногу биле су двије посуде уклесане у стијену, једна за со, а друга за сирће, да га приведу памети. У овим тамницама као да се још увијек чује врисак несрећних жртава и ругање џелата. Лако је уз помоћ Библије замислити шта се догодило на овом доњем спрату у великој дворани прије много вијекова, током суђења Исусу. Из ове палате-затвора исцрпљени Спаситељ је одведен до римског управитеља Понтија Пилата.  Христос и Пилат Литостротон „Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата“ (Јн 19, 13). Литостротон у Пилатовом дворишту, гдје су се десили ови догађаји, преживио је чак и потпуно уништење Јерусалима 70. године нове ере. Открио га је као резултат свог дугогодишњег рада свештеник и археолог Л. Х. Винсент. Отац Винсент био је успјешан због тачног описа Јеванђеља по Јовану. Грчка ријеч „Литостротон” значи „Камена платформа”, а арамејска ријеч „Гавватха” преводи се као „Подигнута земља”. У вријеме Исуса, величанствена Антонијева кула граничила се са сјеверозападним дијелом зида Храма. Стајала је на каменој платформи, односно на „уздигнутом тлу“. Саградио ј је и назвао у част свог пријатеља (Марка Антонија) Ирод Први.  Дуго времена ова Флавијева прича, као и библијски извјештаји, нису били потврђени археолошким подацима. Али сада, као што смо већ писали, др Винцентије је, слиједећи јеванђеоске описе, нашао ову Иродову тврђаву са Литостротоном, на којој је сједио Пилат. Ево како сам археолог описује своје откриће: „Овај џиновски правоугаоник, скоро потпуно исјечен из стијене, имао је дужину од 150 метара од истока ка западу и 80 метара од сјевера ка југу. Био је заштићен моћним угаоним кулама и ограђеним конструкцијама... Примјетан и карактеристичан дио овог комплекса је, наравно, било двориште површине око 2500 квадратних метара. м., који се користи као мјесто сусрета између града и Антоније. Надвијајући се над дубоким базенима... ово двориште је заиста било срце тврђаве... Пилат је у овом дворишту успоставио своје судиште. Археолози су погледали камење које је видјело Христа како стоји испред петог прокуратора Јудеје, Понтија Пилата. И иако се у Антонију Пилат увијек осјјећао смирено, као нигде другде, сада је, гледајући у чудесног Човека који стоји испред њега, Римљанин осјећао нелагоду. Мучен сумњама и супротстављеним мислима, неспособан да донесе било какву одлуку, он шаље Исуса цару Ироду, „...који је и у оно вријеме био у Јерусалиму“ (Лк 23, 7). Палата цара Ирода  Из злокобног замка прокуратора, заробљеник је послат Ироду у царску палату, „у којој су сјај и украс доведени до највећег савршенства. Био је окружен ободним зидом високим тридесет лаката, ... са богато украшеним кулама и постављањем огромних трпезарија са креветима за стотине гостију; разноврсност камена коришћеног у овој грађевини била је небројена, јер су најрјеђе стијене овдје донијете из свих земаља... Било је много кружних галерија које су се укрштале, украшене разним стубовима, њихова отворена мјеста су била затрпана зеленилом. Овде су се могли видјети хетерогени паркови ... са уличицама за шетњу ... цистерне од бакра, кроз које је текла вода. У овом земаљском рају цар се ојсећао као полубог и, као забаву, захтијевао је од Христа да му покаже чуда. Спаситељ је са тугом гледао овог човјека, дрског поноса, који није слутио  Голгота
Ова гора нам је оставила елоквентан камени доказ догађаја описаних у Јеванђељу по Луки 23, 44-45, као и у Јеванђељу по Матеју 27, 51: „...и земља се затресла; а камење се расуло. Дакле, по свједочењу апостола, Христова смрт је била праћена изненадним наступом мрака и земљотресом. Упркос чињеници да је већина дјела историчара и писаца антике, укључујући и оне који су писали о догађајима у Јудеји у 1. вијеку нове ере, заувијек нестала, историја нам је сачувала свједочења античких аутора о необичном помрачењу сунца. у дане цара Тиберија. Тако древни грчки историчар Тал (1. вијек н.е.) у својој „Историји“, том 1, указује на овај догађај, иако га не може у потпуности објаснити, пошто је, с једне стране, пао мрак на земљу, а с друге – У то вријеме је био пун мјесец. А ово посљедње, као што знате, не може бити истовремено са помрачењем сунца. Овај необичан догађај биљежи и други историчар из 1. вијека, Флегон, који је у свом историјском дјелу Олимпијада написао сљедеће: „За вријеме владавине цара Тиберија помрачење Сунца се поклопило са пуним мјесецом. Што се тиче земљотреса, сваки туриста данас може да види његове посљедице на Голготи: „...из правца Калварије и даље су видљиви трагови земљотреса који се помиње у Јеванђељу. Дакле, камење нам је сачувало живо сјећање на страшну трагедију и уједно највећу побједу, захваљујући којој је свако од нас, и ти и ја, добио право на живот. |
