​Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије приредио је 22. децембра 2021. године, у Спомен храму Светог Саве на Врачару свечани пријем за директоре основних и средњих школа на територији Архиепископије београдско-карловачке.
Свечаном пријему под сводовимма заветног храма српског народа присуствовали су Епископ ремезијански г. Стефан, старешина храма Светог Саве; Епископ топлички г. Јеротеј, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке; Епископ хвостански г. Јустин, координатор добротворних и мисионарских активности Архиепископије београдско-карловачке; Епископ марчански г. Сава, шеф кабинета Патријарха српског; г. Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, продекан за науку Православног богословског факултета Универзитета у Београду; г. Радивоје Стојковић, председник Националног просветног савета; г. Златко Грушановић, директор Завода за унапређење образовања; г. Драган Филиповић, директор Школске управе Београда; г. Славко Гак, градски секретар за образовање и дечју заштиту; капетан бојног брода Мирослав Ћитић, начелник Војне гимназије; пуковник др Стеван Мушицки, начелник Средње стручне војне школе 1300 каплара.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је захвалнице директору Пете београдске гимназије гђи Борки Поповић за несебичну љубав и подршку коју је пружила верској настави, вероучитељима и ученицима у тој школи; директору Земунске гимназије г. Милошу Бјелановић за показану љуба према Православној Цркви и доприносу реализацији верске наставе; директору Основне школе Никола Тесла у Раковици г. Станиславу Ставуљевићу, који је својим учешћем у животу Цркве пружио пример и охрабрење за све ђаке и родитеље што је резултирало највећим одзивом ђака за верску наставу на територији Београда. Захвалнице из руке Његове Светости примили су и вероучитељ г. Вук Јовановић за допринос у унапређењу верске наставе; дипломирани теолог, мастер археолог, докторанд на Филозофском факултету у Београду, вероучитељ г. Велибор Мартиновић за изузетан допринос у верској настави; вероучитељ у Основној школи Дринка Павловић г. Немања Протић за показан труд у верској настави. 
Захвалницу за допринос у извештавању о положају и улози верске наставе у српском друштву и образовном систему добила је новинар Информативне агенције Спутњик гђа Сенка Милош. Извор: званични сајт СПЦ

Дана 22. децембра 2021. године у Дворани за аудијенцију Павла VI у Ватикану митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, састао се са римским Папом Фрањом. На почетку разговора митрополит Иларион је у име Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила Предстојатељу Римокатоличке Цркве честитао 85. рођендан.
Папа Фрања је поздравио Његово Високопреосвештенство изразивши срдачну захвалност Његовој Светости Патријарху Кирилу на честиткама и сталном високом нивоу сарадње.
Током дужег састанка, који се одржао у топлој атмосфери, стране су разговарале о широком спектру текућих питања у билатералним односима Римокатоличке цркве и Руске Православне Цркве, као и о одређеним аспектима сарадње у блиској будућности.
Митрополит Иларион је на крају сусрета Папи Фрањи предао честитку Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила и Богородичину икону „Знамење“. Уручујући поклон, председавајући ОСЦП-а је истакао да је ова икона посебно драга Предстојатељу Руске Православне Цркве, будући да се у храму Санкт-петербуршке духовне семинарије коју је завршио и где је био ректор током десет година налази копија ове представе Пресвете Богородице.
Сектор за информисање ОСЦП-а /Фото: прес-служба Ватикана

 У понедељак 20. децембра 2021. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије посетио је Катедралну цркву Узнесења Блажене Дјеве Марије Београдске надбискупије.
У пратњи Патријарха Порфирија био је Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Јустин, викар Патријарха српског. Посети је присуствовао директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић.
Уважене госте дочекао је београдски надбискуп Станислав Хочевар са сарадницима. Након речи добродошлице присутнима су се обратили Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије и надбискуп  Станислав Хочевар. Патријарх Порфирије је захвалио на добродошлици и честитао надбискупу и свим верницима римокатоличке вероисповести предстојећи празник Рођења Христовог.
Његова Светост и београдски надбискуп су потом обишли Катедралу, где се надбискуп Хочевар са изразима најдубље љубави захвалио Првојерарху Српске Цркве и држави Србији. 
У наставку посете, гости су обишли комплекс зграда који се назива Маријанум, где су представљени будући планови и пројекти за окупљање верника и њихово поучавање. На крају обиласка комплекса, присутнима се обратио директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић. ИЗВОР: ТВ ХРАМ

Дана 18. децембра 2021. године, уочи празника Светог Николаја Чудотворца, архиепископа мирликијског, свештеник Георгије Сергејев, који је задужен за вјернике руског говорног подручја на територији Републике Турске, служио је вечерњу службу са читањем акатиста у цркви Светог Николе у ​​Мири Ликијској (савремени Демре, Турска). То је град у којем је столовао Свети Никола и гдје се упокојио. Његове мошти су почивале у храму у којем је обављена служба преко седам стотина година, до преноса у италијански град Бари, усљед опасности од најезде Селџука и Османлија.
Богослужењу су присуствовали јереј Алексије Головин и јереј Димитрије Богатир, клирици Московске патријаршије који се старају о заједницама Руске Православне Цркве у Анталији и Аланији. Сјутрадан, на сам празник Светог Николе, у Демреу је служена света литургија. На литургији су прочитане молитве за избављење од ширења корона вируса, као и молитва за љекаре. У богослужењу су учествовали ходочасници из различитих региона Турске, као и руски стручњаци који раде на изградњи нуклеарне електране у Акују. На крају Литургије служен је чин водоосвећења. Извор: Етос.пресс

У понедељак, 20. децембра текуће 2021. године, у 9:30 часова, Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом, примио је у посјету директоре архива Републике Србије Господина Мирослава Перишића и директора архива Босне и Херцеговине Госпођу Данијелу Мрда. У њиховој пратњи била је Госпођа Јелица Рељић, помоћника директора архива Србије. Високопреосвећени је изразио задовољтво њиховом посјетом и пожелио им добродошлицу. Упознао их је о архивској грађи Митрополије и о раду архива Митрополије. Том приликом разговарало се о модалитетима сарадње и стручној помоћи  архиву митрополије Дабро-босанске, а која би била од великог значаја. Извор: Митрополија дабробосанска

Планирано је да се приход користи у добротворне сврхе.
Прва СМС порука на свијету којом се честита Божић ‘Merry Christmas’ биће на аукцији за 225.000 долара. Ову поруку је 3. децембра 1992. послао Британац Нил Папворт (Neil Papworth) из компаније Sema Group Telecoms, који се бавио развојем за Водафоне. Текстуална порука, која једноставно гласи „‘Merry Christmas’, послата је са телефона Орбител 901  на мобилни телефон директора Водафона Ричарда Џарвиса.
„Поруке су биле одлучујући тренутак у историји мобилне технологије прије скоро три деценије“, каже тренутни главни извршни директор, Vodafone Germany Ханес Аметсрајтер. Лицитација ће се одржати 21. децембра у поподневним часовима. Сав приход од аукције биће дониран Високом комесаријату ОУН за избјеглице (The UN Refugee Agency) у добротворне сврхе. 

Шведска компанија Epicenter развила је микрочипове са КОВИД пасошима уграђеним под кожу, које је већ поставило више од 6 хиљада становника земље. Поред информација о вакцинацији, микрочипови, такође, могу да чувају уговоре, путне карте, па чак и чланство у теретани, кажу представници компаније.
„Наравно, стављање нечега у своје тијело је прилично озбиљан корак, и у почетку ми се чинило превише. Али, с друге стране, људи у своје тијело уграђују, на примјер, пејсмејкере. А ово је много озбиљније него имати мали чип “, објаснио је Патрик Местертон, суоснивач и извршни директор Epicenter-а. Према ријечима програмера, поступак имплантације под кожу је сигуран, а сами импланти се увијек могу уклонити ако је потребно. 
„Имплантати су веома разноврсна технологија која се може користити у различите сврхе, а сада је од велике помоћи имати свој КОВИД пасош на дохват руке. Ако вам се испразни батерија на телефон, ваш КОВИД пасош ће увијек бити доступан“, објаснио је представник Епицентра Ханес Сјоблад. Микрочип се састоји од НФЦ (Near Field Communications) чипа, информације са којих се могу читати помоћу било ког читача. На примјер, можете да користите паметни телефон компатибилан са НФЦ.  Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора

рема "Опсерваторији за нетолеранцију и дискриминацију хришћана" у Европи, према хришћанима су најнетолерантније Француска, Немачкај, Шпанија, Великој Британија и Шведска.
У свом извјештају, "Опсерваторија за нетолеранцију и дискриминацију хришћана у Европи" (OIDAC) саставила је листу европских земаља  у којима се хришћани најчешће суочавају са дискриминацијом на основу вјере. У извештају, ОИДАЦ је идентификовао пет земаља у којима се хришћани најчешће суочавају са дискриминацијом на основу вјере, а међу првих пет су Француска, Њемачка, Шпанија, Шведска и Уједињено Краљевство.
У Шведској је важан фактор у овој ситуацији велики прилив миграната. У земљи се појавила јака сегрегација, истичу истраживачи у свом извјештају, а то изазива негативне ставове према хришћанима. Заједно са мигрантима у земљу је ушао и значајан број исламиста, а у неким џамијама данас имами дозвољавају себи да агресивно говоре против хришћана и позивају на насилну акцију. Поред тога, тежак положај хришћана у Шведској је посљедица државне политике. Хришћанске цркве су стално лишене финансијске подршке. Дакле, ако парохија одбије да склапа истополне бракове, онда јој се одузима право да обави свету тајну брака.
Подршка хришћанским школама у земљи нагло је смањена, а студентима је одузето право да организују хришћанске догађаје и позивају говорнике. Аутори студије анализирали су однос према хришћанима у такозваних „пет најгорих“ за период 2019-2020. Према њиховом мишљењу, тренд расте и европска заједница мора да одговори на то. „Постоји све већа забринутост због тога како се вјерска слобода смањује у Европи. Ово се односи на право на изражавање (у вези са вјером), слободу савјести и родитељска права“, наводи се у извештају OIDAC-а. Аутор: вјеронаука.нет 

19. децембра 2021. године, на празник Светог Николе, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополит волоколамски Иларион, који борави у радној посјети италијанском граду Барију, служио је Свету Литургију крај моштију светитеља Божијег Св. Николе у њему посвећеној базилици.
Архипастиру су саслуживали викар Кијевске епархије архиепископ обуховски Јона и викар Његове Светости патријарха московског и цијеле Русије епископ истарски Серафим. Митрополит Иларион је, у својој бесједи на крају Свете Литургије, у име Његове Светости патријарха московског и цијеле Русије Кирила, честитао свима присутнима дан сјећања на најпоштованијег светитеља у Руској цркви – Николаја Чудотворца и, посебно је рекао: „Преподобне мошти Светог Николаја Чудотворца вјековима почивају у Барију. Захвални смо црквеним властима овог града на прилици да се у дане помена Светог Николаја Чудотворца саберемо овдје, у овој цркви, да одслужимо Божанску Литургију, да се причестимо Светим Христовим Тајнама и, одлазећи доље у ​​крипту, гдје почивају његове свете мошти, да се поклонимо великом светитељу Божијем." Он је изразио захвалност ректору базилике, свештенику Ђованију Дистантеу на гостопримству које увијек пружа ходочасницима из Руске православне цркве. У крипти базилике је потом служен молебан код преподобних моштију Светог Николе. Извор

​За празник Светог Николе припремили смо разне онлајн материјале за ученике:
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ, илустровано житије
Никољданска осмосмјерка​
Свети Никола -слагалица 
Свети Никола-пузла 
​СВЕТИ НИКОЛА-квиз
Свети Никола-попуни празна поља
​​Никољданска игра меморије​ 
​Никољданска укрштеница​ ​
​Никољдан-откључај поља
​Никољдански анаграми
​

​Да Православна веронаука као наставни предмет у школи, нимало не заостаје у иновативном и креативном приступу образовању, показатељ је и номинација наставне праксе професорке Православне веронауке Жанеле Пажин за престижну награду за иновативне наставнике у Босни и Херцеговини, која је најврeдније признање у области образовања и има партнерство са светском наградом за наставнике (Global Teacher Prize). Жанела Пажин је тим поводом гост емисије „Мој вероучитељ“ Радија „Слово љубве“ и поручила је својим колегама: „Све док ми одрасли одржавамо везу са овим свијетом дјетињим, постоји нада да ће понешто од ове нарочите благодати дјетињства да пређе и на нас“. Извор: ​Радио Слово љубве 

У четвртак, 16. децембра 2021. године, у Румунској академији, одржано је друго издање Барометра вјерског живота у Румунији. Документ су припремили Институт за политичке науке и међународне односе, Румунске академије „Јон Браћану“ ((ISPRI)  и ЛАРИЦС центар за социолошка истраживања (CCSLARICS), у партнерству са Државним секретаријатом за вјере. 
Барометар показује да 62,4% Румуна има велико повјерење у Цркву; 83,4% себе сматра религиозним; 89,8% вјерује у Бога; 23,4% је изјавило да похађају богослужења најмање једном седмично; 53,9% изговара молитве свакодневно; 42,9% да им је религија изузетно важна; 59,9% да је религија фундаментална за национални идентитет Румуније; 89,2% да религија ни на који начин не омета евроатлантске интеграције; 67,1% да је вјерска настава у школама неопходна; 91,5% да је вакцинација против КОВИД-а лични избор и нема никакве везе са тим колико сте вјерујући или којој религији припадате.

Прошле године је у првом издању Барометра вјерског живота забиљежено да Црква ужива повјерење 71,2% испитаних; 90,4% испитаника се сматра религиозним; 90,2% Румуна, без обзира на вјерску конфесију, вјеровало је у Бога; 36,1% је одговорило да иде у храм једном недјељно или чешће; 68,2% да се моле свакодневно или скоро сваки дан; 55,2% испитаних је одговорило да им је религија изузетно важна у животу; 72,8% сматра да је вјеронаука важна у школама; 62,2% је рекло да не би гласало за политичара атеиста. Анкета је спроведена од 3. до 14. децембра 2021. године, интервјуисана је 1.001 особа и има маргину грешке од +/- 3%.

Други радни део научног скупа Богословље код Срба: Изазови и перспективе одржан је 16. децембра 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у пет сесија посвећених богословским достигнућима у домену библистике, канонско-историјским, еклисиолошко-антрополошким и патристичким темама, као и историјско-богословским и догматско-пастирским дискусијама.
Учеснике скупа поздравио је протојереј-ставрофор Владимир Викашиновић, продекан за науку Православног богословског факултета и редовни професор при Катедри за литургику, Уследила су стручна излагања која ће бити објављена у посебном зобрнику радова.

У првој сесији којом је председавао др Зоран Деврња учествовали су:
др Предраг Драгутиновић – Ка новом преводу Светог Писма Новог Завета на српски језик. Критеријуми и перспективе,
др Владан Таталовић – Век Катедре за Нови Завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду,
др Ненад Божовић – Перспективе развоја српске старозаветне библистике у 21. веку,
др Данило Михајловић – Идентитет Старозаветне егзегезе пред изазовом постмодернизма – Перспектива рецепције Старог Завета у отачкој егзегези.
У другој сесији коју је водио др Предраг Драгутиновић говорили су:​
др Борис Стојковски – Беседа о правој вери и Admonitiones угарског краља Стефана I Светог: компаративни поглед,
др Зоран Деврња – Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденцје и теологије,
др Далибор Ђукић – Црквено право као део правничког образовања на Правном факултету у Београду,
др Владислав Пузовић – Проучавање Историје Српске Православне Цркве на Православном богословском факултету у Београду: прошлост и перспектива.
Трећом сесијом председавао је др Владан Таталовић, док су излагали:
др Радомир Поповић – Свети Оци у преводу на српски језик – кратак историјски преглед,
др Ивица Чаировић – Изучавање Опште историје Цркве на Православном богословском факултету (1920-2020): контекст и утицаји,
др Раде Кисић – Допринос Православног богословског факултета екуменским односима Српске Православне Цркве,
Миле Суботић – Српска Православна Црква у САД у српској црквеној историографији: досадашња истраживања и перспективе.
Четврту сесију модерирао је др Раде Кисић, а говорили су:
др Дражен Перић – Хришћанска антропологија у служби човековог назначења и изазови постмодерне,
протођакон Предраг Петровић – Еклисиолошке парадигме целовитости људске личности (Corpus Dionysiacum и проблем целовитости личности),
др Здравко Јовановић – Артикулација библијско-патристичке мисли у савременом културном контексту – дијалошки императив православног богословља.
Последњом, петом сесијом председавао је др Ивица Чаировић. Излагали су:
др Златко Матић – Тријадолошке претпоставке саборности Цркве у делу Светог оца Јустина (Поповића),
др Драган Ашковић – Савремено црквено појање између поетике и теологије,
др Владимир Антић – Савремена српска црквена музика и њена будућност,
др Милосав Вешовић – Септуагинта у ранохришћанском предању,
др Јелена Фемић Касапис – Професори Грчког језика на Православном богословском факултету Универзитета у Београду од почетака рада Факултета до 1952. године,
др Јован Лазаревић – Житијe Светог Симеона од Светог Саве – особени књижевно-богословски аспекти.
Учесник научног скупа поздравио је Преосвећени Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског.

Православни богословски факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са управом Храма Светог Саве на Врачару и са благословом Његове светости Патријарх српског др Порфирија, 15. и 16. децембра 2021. године организовао је научни скуп Богословље код Срба: Изазови и перспективе, поводом стогодишњице од почетка рада Православног богословског факултета у оквиру Универзитета у Београду (1920-2020) и осамсто година од Беседе о правој вери (1220-2020), коју је у манастиру Жичи произнео Свети Сава. Извор: СПЦ

Дана, 17. децембра 2021. године,  у 10:00 часова, Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом, посјетио је предшколску установу дјечији вртић ''Патријарх Павле'' у Источном Сарајеву. Његово Високопреосвештенство дочекао је директор предшколске установе Господин Никола Ашанин са локалним свештеницима: протојерејем Младеном Микавицом, протонамјесником Бојаном Зекићем и јерејем Видаком Вујадиновићем. За ову прилику васпитачице су са дјецом у вртићу припремили прикладну  приредбу за Високопреосвећеног митрополита и свештенике, а посвећену св. оцу Николају Мириликијском.
У наставку Високопреосвећени је радосним и раздраганим малишанима подијелио пакетиће. Извор: митрополија дабробосанска/Ненад Марковић

Ученици JУ ОШ "Вук Караџић" Требиње, са својим наставницама Мајом Ћоровић и Жанелом Пажин, припремили стоне календаре за 2022. годину ХУМАНИТАРНИ БАЗАР УДРУЖЕЊА "ДЈЕЦА ДЈЕЦИ".   ✨✨✨ Наше је само оно што смо другима дали! Извор: фејсбук страница JУ ОШ "Вук Караџић" Требиње

Ових дана свијет је потресла још једна екстравагантна вијест. Комисија за националну баштину и архитектуру Француске гласала је за план "рестаурације" катедрале Нотр Дам, оштећене у пожару 2019. године. Такозвана "рестаурација" предвиђа претварање средњовјековне цркве у „woke“ - парк савремене ултраљевичарске умјетности. Богохуљење је благословено од стране локалне римокатоличке бискупије.
По ријечима настојатеља париске цркве о. Патрика Шовеа, модернизација би требало да учини посјету споменику лакшим и пријатнијим за људе свих вјера и створи „дијалог” између средњовјековне архитектуре храма и савремености. Он је најавио и да ће ентеријер катедрале дизајнирати савремени француски умјетници. Планирано је да се уклони већи дио унутрашње декорације храма. На примјер, кипови светаца и други предмети биће премјештени „да би се направило више простора за посјетиоце“. Из здања које је подигнуто у 13. вијеку биће уклоњени свештеници и олтари, а класична умјетничка дјела биће замијењена савременом „уличном умјетношћу”.
Све модернистичке идеје које је предложила Париска надбискупија напредују у великом обиму: мурали савремених умјетника, звучни ефекти за стварање „емотивних простора“, на зидовима ће бити пројектовани цитати из Јеванђеља на различитим језицима свијета, јер Нотр Дам треба да постане екуменска црква отворена за све. Отац Жил Друен, који води литургијско одељење Католичког института у Паризу и надгледа рестаурацију катедрале Нотр Дам, објаснио је агенцији Франс Прес да би храм требало да постане пријатељски расположен према онима „који не припадају увијек хришћанској култури“. Према његовим ријечима, потребно је евангелизовати туристе „нехришћанске културе“, као и „постхришћанске“.
Министарство културе Француске потврдило је ову информацију и саопштило да ће у уређењу ентеријера катедрале учествовати истакнути представник уличне умЈетности Ернест Пињон-Ернест, као и Луиз Буржоа и Анселм Кифер. Иначе, једно од најпознатијих дјела потоњег је скулптура од латекса и гипса која приказује објешени пенис.
Планови за ову бомбастичну „реконструкцију“ које је одобрила Француска комисија за националну баштину и архитектуру изазвали су негодовање не само у француским конзервативним медијима, већ и у Британији (Daily Mail) и Сједињеним Државама (Fox News и The Washington Examiner).
Британски лист The Telegraph назвао је план "политички коректним вандализмом". Daily Mail  наводи да ће катедрала „Нотр Дам” „постати тематски парк”. А париски архитекта Морис Кјуло директно користи термин „диснизација“. Он је навео да се катедрала претвара у неку врсту Дизниленда: "То је луда политичка коректност. Они желе да претворе Нотр Дам у експерименталну литургијску изложбену салу какве нема нигдје другдје, а требало би да буде оријентир гдје се са најмањим промјенама треба поступати са великом пажњом."
„Црква је стара 2.000 година. Има историју коју смо дужни да поштујемо и коју савремени људи не могу да избришу ни једним потезом пера“, рекао је Дидије Рикнер, главни уредник умјетничког часописа La Tribune de l'Art.
Више од 100 истакнутих француза – историчара, критичара умјетности, конзерватора споменика, философа и бизнисмена – потписало је отворено писмо француској влади, објављено у Le Figaro, под насловом „Нотр Дам“: оно што је ватра поштедјела, то жели да уништи католичка бискупија“. Пројекат постмодерне „политички коректне” реконструкције уништиће литургијски простор цркве, сматрају они.
Поставља се питање и улоге Ватикана у свему томе. Неки су ултрамодерне идеје за преуређење Нотр Дама упоредили са изненадном оставком париског надбискупа Мишела Опета почетком децембра ове године. Надбискуп је оптужен за сексуални скандал, али је папа Фрања у недавном говору новинарима рекао да то није прави разлог за његову смјену.
Више од 340.000 људи широм свијета донирало је око милијарду евра за обнову катедрале, а петроградска фабрика Ракета ангажована је да поново направи сат легендарног храма. Ово живо учешће народа било је опште признање љубави према Париској Пресветој Богородици и дало је Французима наду у оживљавање јединственог споменика духовности и умјетности. Али ко је могао да претпостави да ће, жртвујући се за Париску Пресвету Богородицу, нехотице бити саучесник у разарању и скрнављењу светиње? Овдје је права подмуклост ђавола!
Очекује се да ће стварно уништење Париске катедрале бити завршено до 16. априла 2024, када се отворе Олимпијске игре у Паризу.
Остаје нада да ће Нотр Дам преживјети овај ужас, као што је преживјела када је Робеспјер током Француске револуције изјавио да, да ако Парижани не желе да се ово „упориште мрачњаштва сруши“, морају платити порез „за потребе свих револуција“.  Катедрала је тада проглашена „Храмом разума“. Катедрала је враћена Цркви и поново освећена тек 1802. године.
Садашње рушење Нотр Дама, као и многе друге страхоте нашег времена, само потврђују оно што је давно говорили С.Л. Френк, називајући оно што се дешава „сломом идола“, Н.А. Берђајев - "кризом хуманизма", Г.П. Федотов - "кризом културе", О. Шпенглер - "пропадањем Европе".
Извор: ruskline.ru / аутор:Марија Андрејевна Мономенова, члан Савеза новинара Русије/превод: вјеронаука.нет
​

Приредивши величанствен дочек, Патријарх Вартоломеј је изразио очинску бригу за све нас, рекли су у расколничкој тзв. Македонској православној цркви.
Цариградски патријарх Вартоломеј примио је делегацију расколничке Македонске православне цркве коју је предводио „архијереј” Антаније Партеније (Фидановски) у Патријаршијском Саборном храму у Истанбулу (Турска), преноси сајт религија.мк. У делегацији су, поред „архијереја“, били „монаси“ и „монахиње“ из четири манастира тзв. Македонске православне цркве. Састанку је присуствовао и помоћник Патријарха Вартоломеја, митрополит халкидонски Емануил. Напомиње се да је ово први пут да је поглавар Фанара примио овакву делегацију расколника из Сјеверне Македоније. „Његова Светост Патријарх упутио је одговарајући апел, у којем је изразио очинску бригу за све нас и нашу Цркву. На крају смо сви од њега добили благослов цјеливањем његове свете деснице“, преноси наведени сајт ријечи чланова делегације. Занимљиво је да ова посјета Васељенској Патријаршији долази само недјељу дана након учешћа Бигорског монашког хора на Међународном фестивалу византијског појања у Атини и посјете Грчкој православној цркви. Извор

У 17. вијеку, холандски колонијалисти долазе на обале Сјеверне Америке и граде Нови Амстердам (првобитни назив Њу Јорка). Из већ протестантске Холандије са собом доносе поштовање јединог свеца - Николаја Чудотворца („Sinterklass“). Али у овом признању не постоји институција светости! Али поштовање овог Божијег свеца било је толико велико међу морнарима и обичним људима (а Холандија је, као што знамо, била морска сила) да је ни протестантизам није могао у потпуности укинути. 
Традиционално у Европи, на празник Светог Николе, који се славио непосредно пред Божић, био је обичај да се дјеци поклањају и слаткиши. То је учињено у знак сјећања на светитељево помагање током свог живота - на примјер, како је тајно оставио злато банкротираном трговцу који није могао да уда три кћерке, пошто за мираз није имао новца. О њему је некако сазнао Николе, па је једну ноћ посјетио човјека и поред кћеркиног му узглавља оставио чарапу пуну златника. Када су се пробудили, породица је била изненађена, а грешни отац је одмах кренуо да удаје своју прву кћерку. Никола је ово поновио и за преостале двије, а када је отац сазнао ко је био тај добротвор, отишао је до Николе да му се дубоко захвали. Никола је као и увијек до тада био скроман те је благословио домаћина. Из ове приче касније је произашао,   у протестантској Америци, Santa Claus - Свети Никола - који се претвара у „доброг старца“ Дједа Мраза, који доноси поклоне малишанима уочи Божића остављајући их  у чарапи на огњишту. 
Дјед Мраз је свјетску славу стекао захваљујући рекламној кампањи Кока-коле (Coca-Cola) 1930-их. Бренд је користио имиџ да повећа продају хладних напитака зими. Од тог тренутка живот Светог Николе почиње да се потпуно разликује од „биографије“ Дједа Мраза (Santa Clausа) који сада има нови дом у Лапонији, супругу, јелене и патуљке. Начин на који га сада представљамо релативно је скорашњи изум оглашивача. И већ у овом облику Дјед Мраз се враћа у Европу и „путује“ по цијелом свијету као засебна фолклорна традиција, који у својој основи има коријене из поштовања Николаја Чудотворца, чије сјећање православни увијек славе мало прије Нове године - 19. децембра .

ЗАНИМЉИВОСТИ:Преображај Светог Николе у Дједа Мраза
Од 16. вијека у западној Европи почиње замјена Светог Николе митолошким ликовима. У Британији дјеци поклоне почиње да доноси лик из бајке за дјецу „Father Christmas“, У Француској ту улогу добија „Pere Noel”, у Њемачкој „Cris Kind“, а у Америци прије Санта Клауса дјецу дарује „Kris Kringl“.

Мађарска сматра да лојална миграциона политика европских земаља неће довести ни до чега доброг.
Мађарски премијер Виктор Орбан оптужио је 12. децембра 2021. владе западноевропских земаља да се упуштају у грандиозне „експерименте над људима“, мијешајући огромне масе муслимана са хришћанима„ у нади да ће из тога произаћи нешто добро“, наводи  Бреитбарт.цом .
Током интервјуа за мађарски радио Кошут, премијер Орбан је упитан о предстојећој одлуци Уставног суда о томе да ли имиграциона правила ЕУ имају предност над мађарским законом. Мађарски премијер је одговорио да је „у читавом европском контексту Мађарска посебна земља, јер смо једини у којима су људи сами одлучили шта да раде: имали смо референдум о имиграцији”.
По његовим ријечима, ситуација у Мађарској је суштински другачија од ситуације у западној Европи, гдје „владе, елите... вјерују да је имиграција добра, па зато пуштају огроман број имиграната, мислећи да ће из тога изићи нешто добро"...

„Пошто не можете научно, односно емпиријски, унапријед доказати да ли ће ово бити добро или не, мислим да је ово експеримент. Дакле, Западноевропејци су започели велики експеримент да виде да ли ће бити нечег доброг од мијешања огромних маса муслимана са старосједеоцима хришћана“, рекао је мађарски премијер. „Никада нисам вјеровао у овај експеримент“, рекао је. - Не волим да експериментишем на људима. Експерименти на људима су опасни." Аутор: вјеронаука.нет

У сриjеду 15. децембра 2021. године, празник Светог цара Уроша свечано је прослављен у манастиру Јазак, бисеру фрушкогорских светиња, где почивају нетрулежне мошти овог великог угодника Божијег из светородне лозе Немањића.
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Јустина, викара Патријарха српског, свештеномонаштва и свештенства из више епархија наше Цркве. Под сводовима манастирског храма Свете Тројице у сабрању окупило се бројно свештенство, монаштво, припадници Војске Републике Србије и верни народ. Лепоти Свете Литургије допринело је милозвучно појање хора ,,Свети Стефан Дечански” под диригентском палицом Тамаре Петијевић.
Након Свете Литургије, за присутне приређена је трпеза љубави, трудом и старањем Високопреподобне игуманије мати Параскеве и сестринства јазачке свете обитељи.
Ове године навршава се 20 година од повратка моштију Светог цара Уроша из београдске Саборне цркве у манастир Јазак. Након упокојења, земни остаци цара Уроша најпре су били у Неродимљу, где су потом његовим моштима долазили многи побожни људи, добијајући духовне и телесне помоћи и исцељења. Тако је светим моштима чак из Свете Горе дошао да се поклони јеромонах Михаило Хиландарац (1695).

Године 1705. српски монах Христифор пренео је свете мошти Урошеве у сремски манастир Јазак, а заједно са моштима понео је и Житије и Службу Светога. Из Јаска су мошти Светог Уроша преношене у манастире Врдник и Крушедол, па су опет враћане у Јазак. За време Другог светског рата (14. априла 1942) мошти Светог цара Уроша су испред безбожних усташа морале бити сачуване и пренесене из манастира Јазак, и тада су пренете у Саборну цркву Светих Архангела у Београд. У манастир Јазак враћене су 2001. године.

Светитељски лик Светог цара Уроша налази се осликан на многим фрескама и иконама по старијим и новоизграђеним српским манастирима и црквама. До данашњег дана, мошти Светог цара Уроша пружају утеху и исцељење онима који се поклањају са вером и љубављу. ИЗВОР: ТВ ХРАМ

​За дан школе у ЈУ Гимназија "Јован Дучић" у Добоју, из Православне вјеронауке направљена је изложба Православних икона и ученичких реферата. Ученици трећих и четвртих разреда су заједно са својим вјероучитељима учествовали у овом пројекту.
Вјероучитељи: Бранка Станић и Никола Поповић

Јуче,у понедјељак, 13. децембра 2021. године, састао се Стални Свети Синод Грчке православне цркве, под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа Атинског и цијеле Грчке Г. Јеронима. Премијер је срдачно захвалио Његовом Блаженство на позиву да присуствује раду Сталног Светог Синода, те је говорио о важним промјенама које је актуелна Влада до сада промовисала у рјешавању проблема који више година муче Цркву и захвалио за подршку Цркве у суочавању са пандемијом. Историјска посјета премијера г. Киријакоса Мицотакиса протекла је у одличној атмосфери сарадње, у пратњи министра просвјете и вјера г. Ники Керамеоса и замјеника министра и портпарола Владе г. Ј. Икономуа. Током састанка са премијером Грчке Киријакосом Мицотакисом, Свети синод Грчке православне цркве обећао је да ће бити истрајан по питању вакцинације, преноси агенција Ромфеја. На крају састанка у Светом синоду, обје стране  издале су заједничко саопштење у којем наводе да је потребно „посебну пажњу посветити и истрајати у заједничким напорима да се обезбиједи универзална вакцинација становништва, посебно у подручјима са ниским обухватом вакцинацијом“. Препознат је и значај савјесног поштовања превентивних мера и заштите од корона вируса од стране државе и Цркве Грчке. Држава и Грчка црква, увијек у контексту својих посебних улога и одговорности, суочавају се не само са пандемијом, већ и са онима који је инструментализују, тражећи или чак подстичући тензије у односима између државе и Цркве.
Његово Блаженство Архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним II захвалио је премијеру и министру просвјете и вјера на искреној сарадњи у правцу рјешавања хроничних проблема, а посебно се осврнуо на велику реформу црквеног образовања. Заузврат, министар просвјете и вјера Грчке Ники Керамеос истакла је однос повјерења између државе и Цркве и захвалила се Светом синоду ГПЦ „на плодоносној сарадњи“.

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом примио je 13. децембра 2021. године у званичну посету г. Андреја Пленковића, предсједника Владе Републике Хрватске. Стигавши пред палату Митрополије у Сарајеву г. Пленковић је прво посетио Саборну цркву рођења Пресвете Богородице у Сарајеву гдје га је дочекао и поздравио старјешина Саборног храма јереј Немања Ђуреиновић.
У палати Митрополије високог госта и његову пратњу срдачно је  дочекао Високопреосвећени Митрополит г. Хризостом са свештенством архијерејског намесништва сарајевског. У пратњи г. Пленковића били су г. Здравко Марић, потпредсједник Владе и министар финансија; г. Олег Бутковић, министар мора, саобраћаја и инфраструктуре; г. Томислав Ћорић, министар економије и одрживог развоја; г. Иван Саболић, амбасадор Републике Хрватске у БиХ; гђа Здравка Бушић, председница саборског Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске; гђа Андреја Метелко Згомбић, државни секретар за Европу; г. Марко Милић, портпарол Владе; и г. Томислав Лендић, опуномоћени министар у Амбасади Републике Хрватске у БиХ. Високопреосвећени Митрополит је изказао добродошлицу г. Пленковићу и захвалио њему и његовој пратњи на посети. У отвореном и пријатном разговору Високопреосвећени је упознао своје госте са историјатом Митрополије, а посебно је истакао оне моменте који се односе на Цркву у Хрватској. Упознао је г. Пленковића са стањем и проблемима са којима се сусреће српски народ и Црква у Федерацији БиХ, посебно на простору Митрополије дабробосанске.
Премијер Пленковић је упознао Високопреосвећеног Митрополита са својим виђењем тренутног стања у БиХ и изразио очекивање да ће Цркве и верске заједнице помоћи у превазилажењу тешког стања које је настало у БиХ. Извор: Митрополија дабробосанска